„Cassini“ je prvi put slikao Japeta još u septembru 2007. sa visine od samo 1.600 km. Dok je slala slike, sonda je bila pogođena kosmičkim zrakom i čitav proces je prekinut a aparati su prebačeni u „safe mod“. Srećom, slike su sačuvane i poslate su kasnije...
Danas već legendarna svemirska sonda „Cassini“, lansirana još 1997, iskoristila je jednu od svojih poslednjih šansi da snimi Japeta, Saturnov satelit poznat po svojoj jin-jang obojenosti površine. Ovaj snimak je načinjen iznad južnog pola Japeta (prečnik 1.471 km) i obuhvata deo južne čeone polulopte. Jedina šansa koja je još eventualno u planu da Japet ponovo bude fotografisan ukazaće će se „Cassiniju“ u martu 2015. godine.
Fotografija je načinjena u vidljivoj svetlosti „Cassinijevom“ uskougaonom kamerom (NAC) 7. juna 2011. U tom trenutku sonda je bila na oko 863.000 km od površine meseca, dok je Sunce-Japet-sonda, ili fazni ugao, iznosio 98 stepeni. Razmera slike je oko 5 km po pikselu.
Sonda „Cassini“ je deo kooperativne saradnje Nase, Evropske i Italijanske svemirske agencije. Njome danas upravljaju stručnjaci iz Pasadene (JPL). Orbiter i dve brodske kamere su dizajnirali, razvili i proizveli inženjeri iz JPL.
Džinovski “Cassini” je najveći i najsloženiji međuplanetni robot lansiran do danas. Sa težinom od 5.600 kg na lansiranju, samo su dva sovjetska “Фобосa“ bila teža od njega.
Misija „Cassini“ je do sada dva puta produžavana – prvi put 2008. (Cassini Equinox Mission), a drugi put 2010. (Cassini Solstice Mission, ili kraće XXM). Ovo poslednje produžavanje omogućiće sondi dopunskih 155 orbita oko Saturna, 54 oko Titana i 11 oko Encelada. Kad se i ova misija završi, sonda će biti puštena da padne u Saturnovu atmoferu. To će biti negde 2017. u vreme letnjeg solsticijuma (dugodnevice).
Tokom odlučivanja o produžetku misije, Nasini čelnici su se rukovodili naučnim podacima koje dobijaju, troškovima i vremenom. Bilo je predloga da se sonda odmah sudari sa Saturnovom atmosferom, nekim zaleđenim mesecom, ili pak prstenom. Drugi su predlagali da se pošalje ka Jupiteru, Uranu, Neptunu, pa čak i Kentaura, udaljene klase malih planeta. Razmatralo se i da zauvek ostane u stabilnoj orbiti oko Saturna, ili da uđe u heliocentričnu orbitu. Svaki plan je zahtevao određeno vreme za sprovođenje i promenu u brzini od 5 do 35 m/s. Meni se dugo najviše dopadala mogućnost da sonda uđe u orbitu oko Titana i da se aerokočenjem spušta sve niže i niže – pa šta bude.
Još o letelici Cassini
Kasini misiji će (najverovatnije) biti odobren još jedan produžetak. I to kakav. Nakon isteka prvog produžetka 2010. godine misija se nastavlja čak do 2017. godine. Letelica je u dobrom zdravstvenom stanju .
Cassini treba mehaničara na milijardu i pol kilometara od Zemlje
