Astronautika: misije

12. januar. 2010.

NF

Misija za uzimanje uzoraka sa asteroida, OSIRIS-REx. Za cilj je određen neki NEO asteroid B-tipa, koji bi u budućnosti mogao da bude eksploatisan.

Danas je Goddard Space Flight Center (GSFC) iz Greenbelta, iako prvi osnovan, samo jedan od deset Nasinih istraživačkih laboratorija u Sjedinjenim Državama. Pored opsežnih istraživačkih projekata, učestvuje u funkcionisanju brojnih Nasinih i međunarodnih misija, kao što su Hubble Space Telescope (HST), program „Explorer" , program „Discovery", „Earth Observing System" (EOS), INTEGRAL, Solar and Heliospheric Observatory (SOHO), Rossi X-ray Timing Explorer (RXTE) i Swift. Poslednje misije koje je GSFC pratio bile su Compton Gamma Ray Observatory, SMM, COBE, IUE, i ROSAT. Do sada je bilo uobičajeno da svim misijama bez ljudske posade i opservatorijama koje lete oko Zemlje rukovodi GSFC, dok su međuplanetne misije rukovođene iz Pasadene (Jet Propulsion Laboratory, JPL). Ako bude sreće, naučnici i inženjeri iz GSFC će do kraja decenije pomoći Nasi da slete na jedan od asteroida ili čak i na Veneru.

Kako je pre par dana objavio „Chicago Tribune", među tri odabrane međuplanetne misije koje će NASA u okviru programa „New Frontiers" isfinansirati sa po $3,3 miliona, nalaze se dva Goddardova projekta.

Sve pobedničke misije treba da budu lansirane najkasnije do 2018. godine, i koštaće manje od $650 miliona.

Jedna od tri odabrane misije je SAGE, Surface and Atmospheric Geochemical Explorer. Ona treba da izbaci dve sonde iznad Venere[1], koja kad slete, moraju da izdrži dovoljno dugo temperaturu od 480 stepeni i pritisak od 90 atmosfera da bi mogli da prikupe dovoljno podataka bitnih za proučavanje istorije planete.

Direktor ove misije je Larry Esposito sa Univerziteta Colorado u Boulderu. Paul Mahaffy je iz Gouddarda i on je njegov zamenik i konstruktor instrumenata koji će da prikupljaju podatke o hemijskom sastavu Venerine atmosfere.

Vrlo nas zanima zbog čega su slične planete kao što u Venera, Zemlja i Mars tako dramatično različite," kaže Mahaffy.

Hemijske studije Venerine atmosfere možda će moći da pruže odgovor na pitanje da li su nekada davno na Veneri postojali okeani vode koji su kasnije nestali u svemiru.

Sasvim je moguće da je voda nestala, a ostali gasovi, poput ugljen-dioksida, stvorili efekat staklene bašte," kaže on. „Baratamo vrlo sofistikovanim modelima, pomoću kojih pokušavamo da predvidimo koliko će se Zemlja vremenom zagrevati." Testiranji tih modela na Veneri ili Marsu mogu pomoći naučnicima na razumeju planetne promene, „u kakvom pravcu klimatska situacija na Zemlji ide, i kako lako može da se promeni" u nešto što bi je učinilo negostubljivom za život.

Druga predviđena misija, nazvana OSIRIS-REx (Origins Spectral Interpretation Resource Identification Security-Regolith Explorer), poslaće svemirsku letilicu u orbitu oko nekog asteroida. Sonda će sleteti na svemirsku stenu, uzeti uzorak sa nje, i onda se vratiti na Zemlju.

Goddardov centar će upravljati tom misijom, obezbediće sistemski inženjering, instrumente i sisteme sigurnosti. Glavni istražitelj misije je Michael Drake sa Univerziteta Arizona.

Treća misija koja je ušla u finale „New Frontiers" takmičenja je MoonRise. Ona će poslati lender na južni Mesečev pol, pokupiti kilogram uzoraka i vratiti ih na Zemlju. Nju će voditi Bradley Jolloff sa Univerziteta Washington i Nasina laboratorija za mlazni pogon (JPL) iz Kalifornije.

Inače, prva misija programa „New Frontiers" je bila „New Horizons", misija koja ima za cilj posetu Plutonovom sistemu. Razvijena i vođena od strane Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta Johns Hopkins iz Laurela, misija je lansirana 2006. i očekuje se da će do cilja stići u leto 2015. godine.



[1] Prvi lender bi bio izbačen 14 dana pre sletanja u ravnice južno od kontinenta Afrodita, a drugi bi bio izbačen 5 dana pre sletanja u brdovitu regiju Afrodite. Lenderi će biti teško po 396,4 kg.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: