22. marta 2021. u 06:07 UTC, kompanija 'GK Lansirne usluge'lansirala je raketu 'Sajuz-2.1a' / 'Fregat's rampe PU-6 kosmodroma Bajkonur. Misija se našla na prvim stranama iz dva razloga: prvo, jer je to bila rideshare misija sa ni više ni manje ni više nego 38 satelita i, drugo, zbog neobične boje koju je bacač ovom prilikom imao. Što se tiče prve tačke, glavni teret misije bio je južnokorejski satelit 'CAS500-1' za promatranje Zemlje. Reč je o satelitu od 500 kg koji je razvila KARI, južnokorejska svemirska agencija, sposoban za maksimalnu rezoluciju od 0,5 metra, smešten u heliosinhronu orbitu visine 500 km i nagiba od 97,4°. Potom je gornji stepen 'Fregat' manevrisao da bi postavio četiri japanska 'GRUS' satelita za promatranje Zemlje, teška po 80 kg, u orbitu od 590 km i 97,7º. Konačno, još jedan 'Fregatov' manevar je omogućio da se preostala 33 satelita postave u orbitu od 550 km sa nagibom od 97,6°.
Kompanija je prošle godine ponudila pinap kalendar sa zanimljivim slikama zanosnih kosmonautkinja.
Najpre da nešto kažem ko je uopšte kompanija 'GK Lansirne usluge', ili u originalu 'ГлавкосмосПусковые Услуги' (GK Launch Services). Kao i većina pojmova vezanih za rusku kosmonautiku, a posebno onih vezanih za sovjetska vremena, stvar je 'složena'.
Akcionarsko društvo 'Главкосмос' predstavlja ćerku-firmu državne korporacije 'Роскосмос', koja obavlja spoljnotrgovinsku delatnost u oblasti raketne i kosmičke tehnologije, učestvuje u organizaciji i izvođenju istraživanja i razvoj, uključujući kosmičke tehnologije. Glavni zadatak firme je promocija dostignuća ruske kosmonautike na svetskim tržištima i upravljanje složenim kosmičkim projektima.
Početkom 1985. Veće ministara SSSR-a i partijski vrh složio se da je zemlji potrebna posebna organizacija koja će upravljati radom na stvaranju kosmičkih tehnologija u interesu nacionalne ekonomije i naučnih aktivnosti, uz učešće međunarodne saradnje. Već sledeće godine, novoformirani 'Glavkosmos SSSR' je počeo da obavlja međunarodne komercijalne letove. U tom periodu, letove su izvodili kosmonauti Sirije, Bugarske, Afganistana i Francuske, na komercijalnim letovima su leteli Japanci, Britanci i Austrijanci, izvedena je serija eksperimenata u sferi kosmičke biotehnologije i medicine na orbitnoj stanice 'Mir' i automatskim stanicama 'Foton' i 'Resurs'. Mnogo pažnje je posvećeno radu na koordinaciji naučnih i industrijskih projekata: istraživanje prirodnih resursa Zemlje (sistemi 'Resurs-O', 'Resurs-F' i 'Okean-O'), sistem veze i navigacije '(Gorizont', 'Ekran', 'Nadežda', 'Foobos', Granat', 'Gamma' itd.).
Nakon raspada SSSR-a, kompanija je 4. decembra 1991. transformisana u državnu organizaciju 'Glavkosmos', osmišljenu za realizaciju komercijalnih projekata u oblasti raketno-kosmičke tehnologije u saradnji sa inostranim i pojedinačnim kosmičkim agencijama u kompanijama.
U poslednjih deceniju ipo, 'Glavkosmos' je zaključio i ispunio preko 120 međunarodnih ugovora. Lansirali su tri indijska satelita iz serije 'IRS', prvi argentinski satelit je lansiran pomoću ruske rakete, a prva letna testiranja indijske rakete 'GSLV' (2001, 2003) vršena su s ruskim kiseonik-vodoničnim stepenom. Izvršeni su radovi na stvaranju kosmičkih komunikacionih sistema na bazi ruskih satelita i razvoju novih tipova kosmičkih letilica. Redovno su se organizovale i održavale izložbe raketne i svemirske tehnologije i u Rusiji i inostranstvu, a provođeni su i drugi komercijalni projekti, uključujući one pionirske sa komercijalnim reklamama na orbitalnim stanicana i na Zemlji.
Danas 'Glavkosmos' sarađuje sa desecima zemalja širom sveta, uključujući Indiju, Francusku, Kinu, Siriju, SAD, Nemačku, Švajcarsku, brazil i dr.
U aprilu 2017. u skladu sa odlukom državne korporcije 'Roskosmos', ruska kompanija 'Glavkosmos' i međunarodna kosmička kompanija 'Kosmotras'[1] osnovali su akcionarsko društvo 'Glavkosmos lansirne usluge'. Nova ruska kompanija je postala operater za pružanje komercijalnih usluga u lansiranju raketa-nosača porodice 'Sojuz-2' i 'Dnjepr'. 'Glavkosmos' ima 75% akcija kompanije, a 'Kosmotras' 25%.
Krajem novembra 2019. u okviru izložbe 'Space Tech Expo Europe' u Bremenu 'Glavkosmos' je predstavio jedinstveni portal proizvoda i komponenti za rusku raketnu i kosmičku industriju. Ovaj veliki internetski projekt, koji radi na ruskom i engleskom jeziku, okuplja proizvode oko 100 ruskih preduzeća s nekoliko stotina jedinica visokotehnoloških proizvoda za raketnu i svemirsku industriju, dostupnih za onlajn naručivanje.
U maju 1992. Sjedinjene države su uvele sankcije 'Glavkosmosu' jer je sa Indijom potpisao ugovor o prodaji raketnih motora vredan $400 miliona. 15 meseci kasnije sankcije su ukinute, jer su se Rusi i Ameri nešto dogovorili (bez Indije!) pa je ugovor ipak sklopljen ali pod izmenjenim uslovima (prodaja gotovihmotora bez transfera tehnologije).
U julu 1998. Iran je izveo prvo testiranje balističkih projektila. Kao odgovor, SAD su uvele sankcije protiv niza ruskih preduzeća, uključujući 'Glavkosmos', kao posrednika pri zaključivanju ugovora o raketama. Početkom 2010. američka vlada je skinula sankcije jer to 'odgovara političkim interesima, kao i interesima nacionalne bezbednosti SAD'.
Prvi plavo-beli 'Sajuz' na putu ka lansirnoj rampi.
Korejski satelit 'CAS500-1' je napravila privatna aeronautička kompanija
Japanski mikrosatelit iz konstelacije 'GRUS' od 80 kg. Zajedno s njima je lansirano još brdo drugih satelita: CAS500 1, ELSA-d Chaser, ELSA-d Target, Najm 1, DMSat 1, UniSat 7, BCCSAT 1, FEES, DIY 1, SMOG 1, STECCO, SAMSON 1, 2, 3, Kepler 6, 7, NanoSatC-Br 2, KMSL, CANYVAL-C 1, 2, BeeSat 5, ..., 8, Hiber 3, CubeSX-HSE, CubeSX-Sirius-HSE, Orbicraft-Zorkiy, WildTrackCube-SIMBA, GRBAlpha, LacunaSat 2b, ChallengeOne, KSU-Cubesat...
Ruski satelit 'Orbikraft-Zorkiy' sa teleskopskom kamerom težak 8,5 kg.
38 satelita postavljenih u orbitu u ovoj misiji vlasništvo je 18 različitih zemalja. Među malim satelitima koje je nosio 'Sajuz-2.1a' najazio se i nanosatelit 3B5GSAT, nazvan 'Enxaneta', koji je financirala vlada katalonskog Generaliteta u okviru Katalonske strategije 'NewSpace'. Ovaj 10 kg težak cubesat tipa 3U predstavljen je kao 'prvi katalonski satelit', izjava koja je izazvala određene kontroverze. Ne iznenađuje, jer je posljednjih godina Politehnički fakultet iz Katalonije lansirao četiri satelita CubeCat i FSSCat, pa je teško 'Enxanetu' smatrati prvim katalonskim satelitom. U svakom slučaju, to je prvi satelit koji direktno financira Generalitet. S druge strane, iako je istina da 'Enxaneta' uključuje elemente izgrađene van Katalonije, nije manje istina da se vlasništvo nad satelitom utvrđuje na osnovu financiranja. Naprimer, niko ne spori da je 'Hispasat 30W-6' španski satelit, uprkos tome što ga je u to vreme proizvela američka kompanija 'SSL' (danas 'Maxar Tech.' iz Kolorada). Bilo kako bilo, u međunarodnim registrima 3B5GSAT 'Enxaneta' je službeno naveden kao španski satelit.
Španski nanosatelit predstavlja početak španske konstelacije 5G mreže koju će finansirati Katalonija.
'Enxaneta' tokom proizvodnje. Košta €1,7 miliona i predstavlja početak mnogo većeg projekta koji će vredeti oko €18 miliona i koji bi do 2025. ostvario promet od €280 miliona .
'Enxaneta' je komunikacioni satelit namenjen provajderu IoT-u ('Internet of Things') sa 5G tehnologijom i koji je predodređen da bude prvi primerak male konstelacije kubesata. Razvila ga je kompanija 'Sateliot' uz podršku IEEC-a (Institut d'Estudis Espacials de Catalunya), s kompanijom 'Open Cosmos' zaduženom za integraciju i ispitivanje satelita. Projekt je koštao oko 575.000 evra. Na katalonskom se kula koju prave obično deca stojeći jedni drugima na ramenima naziva 'enxaneta'. Ime je izabralo pet katalonskih devojaka putem konkursa na TV.
Plavo-beli 'Sajuz' koji je učestvovao u misiji.
Sateliti koji su lansirani u ovoj misiji.
Što se tiče boje 'Sajuza', tradicionalne zelenkasto sive i narančaste karakteristike ovog lansera ovog puta su zamenjene novom plavo-belom šemom boja. Raketa 'Sajuz' uvek izgleda bela pre lansiranja kada je napunjena gorivom usled inja koje nastaje zbog naslaga tečnog kiseonika, stoga mnogi ljudi misle da je obojena u tu boju. Zapravo, samarska kompanija RKC 'Progress' koja proizvodi 'Sajuze' koristi belu boju samo na nekim delovima rakete, ali i dalje koristi istu livreju iz sovjetskog doba koja izgleda sivije ili zelenije u zavisnosti od osvetljenju. U ovom slučaju neobična kombinacija boja je odabrana u znak zahvalnosti raketi 'Vastok' Jurija Gagarina, iako, paradoksalno, ova raketa nije bila bela već zelenkasto-siva, poput originalne rakete R-7 'Semjorka'. Razlog ovog istorijskog nesporazuma je taj što je, kad je raketa 'Vastok' napokon javno predstavljena u Moskvi krajem 60-ih bila obojena u belu boju – nesumnjivo u vizuelno ugodniju boju – stoga je već nekoliko generacija bela boja povezana s Gagarinovom raketom. Zapravo, 'Vastok' u beloj boji se i danas može posetiti u izložbenom centru VDNH u Moskvi. Kao zanimljivost, jedina raketa 'Sajuz' obojena u belo bio je 'Sajuz-U' koji je lansirao brod 'Sajuz 19' u okviru programa 'Apollo-Soyuz' 1975. Tom prilikom je odlučeno da se lanser iz estetskih razloga još jednom oboji u belo.
Bela raketa ispred VDNH centra u Moskvi
'Sajuz-U' kojim je lansiran 'Sajuz 19' 1975. jedini je do danas beli 'Sajuz'.
Trostepena raketa 'Sajuz-2' (14A14) u Vastočnom. Primenjena je tradicionalna šena farbanja. Bele linije označavaju da se radi o 'Sojuzu-2'.
Trenutno su rakete 'Sajuz-2' lansirane iz Rusije obeležene belim prugama na donjem delu tankova sa tečnim kiseonikom kako bi se razlikovale od prethodnih verzija 'Sojuza' (koje se više ne koriste). Kerozinski tank lII stepena[2] ('Blok I') takođe je obojan u belo, dok su baze prvih stepeni obojene u narandžasto. Zanimljivo je da 'Sajuzi-ST' koji se lansiraju iz Francuske Gijane nemaju nikakve pruge uprkos činjenici da su malo modifikovani 'Sajuzi-2.
Lansirna konfiguracija: 38 satelita povezanih sa stepenom 'Fregat' i trećim stepenom 'Blokom I'.
38 satelita spakovanih iznad dodatnog stepena 'Gregat'.
Ovo je bilo prvo lansiranje pomenute kompanije 'GK Lansirne usluge' koju je stvorio 'Glavkosmos', podružnica državne korporacije 'Roskosmos', radi komercijalizacije na međunarodno tržište raketa 'Sajuz-2'lansiranih iz ruskih svemirskih centara (Bajkonur, Pleseck i Vastočni). Jedan od ciljeva ove nove kompanije je da pojača ulogu 'Sajuza' kao lansera za više satelita u misijama rideshare.
Integracija rakete:
Put do rampe:
Lansiranje uspelo"
[1] Zajednički projekat Rusije (90%), Ukrajine i Kazahstana pokrenut 1997.
[2] Po zapadnom načinu gledanja, ove rakete imaju tri stepena – prvi čine 4 bočna bustera, drugi čini centralno jezgro, na koje se nastavlja treći stepen kome se dodaje još i dodatni stepen. Rusi to gledaju drugačije. Busteri su obećeženi ćiriličnim slovima 'B', 'V', 'G' i 'D', dok je centralni stepen označen kao 'A'. Nakon toga sledi stepen 'I' i tek onda dodatni stepen.
