Još pre pet godina, zapovednik Ekspedicije 46 međunarodne orbitne stanice (ISS) Scott Kelly objavio je tweet u kojem je pokazao ono što je trebalo da bude prvi cvet u kosmosu (inače, primerak je bio iz roda cinija). Svako ko zna išta o kosmičkoj trci zna da je to bila laž, jer je tokom proteklih decenija bilo na desetine eksperimenata s orbitnim skivenosemenicama. Kao što je bilo logično za očekivati, vest je praktički odmah odjeknula u ruskim medijima i mnogi su ogorčeno odgovorili da, zapravo, malerozni Kelijev cvet nije prvi u kosmosu. Ova čast pripada cvetovima vrste Arabidopsis thalianaa posadili su ga kosmonauti Anatoli Berezovoj i Valentin Lebedev u avgustu 1982. na stanici 'Saljut 7'. Ali najsmešnije je bilo to što Kelijev cvet ne da nije bio prvi cvet u kosmosu, već da nije bio ni prvi na ISS!
Diskutabilni cvet. Cinija zasađena na ISS u eksperimentu VEGGIE.
Nekoliko godina pre toga, tokom leta 2012, Nasin astronaut Don Pettit je takođe u svojoj improvizovanoj bašti posadio cveće različitih vrsta – uključujući suncokret, tikvice i brokili – koje je klijalo i cvetalo na orbitnoj stanici. Moglo bi se oprostiti što se Skot Keli nije setio starih eksperimenata na sovjetskim kosmičkim stanicama, bez obzira što je zapovednik ISS. Ali je bilo čudno da je zaboravio slične eksperimente koje je na istoj stanici sprovodio kolega iz Nase. Ali za sve postoji objašnjenje.
Don Petit na ISS sa svojim cvećem (suncokretom).
Još jedna slika kosmičkog cveća iz njegove kolekcije.
Razlog Kelijeve zbunjenosti – koji je, osim što je astronaut, ipak običan čovek i ima pravo, siromah, da pogreši – jeste taj što Petitov eksperiment nije bio službeni, već plod lične inicijative. Semenke i zemlju je sam doneo u džepovima u plastičnim kesicama i brinuo se o biljkama tokom slobodnog vremena. Kao rezultat toga, može da se predpostavi da ne postoji detaljna službena dokumentacija o Petitovom cveću.
Improvizovani staklenik Dona Petita 2012. godine sa nekoliko biljaka na ruskom segmentu ISS.
Drugi su branili Kelija tvrdeći da cveće na 'Saljutu 7' nije niklo u orbiti, ali ti su podaci netačni. Berezovoj i Lebedev sadili su i uzgajali biljke Arabidopsis u eksperimentu 'Fiton-3' 'Saljuta 7'. Ovaj mikro-staklenik je dizajnirao tadašnji Institut za molekularnu biologiju Ukrajine i to je bio zapravo treći put da je putovao u svemir. Prethodna dva 'Fitona' su poletela na stanicama 'Saljut 4' i 'Saljut 6' sa različitim biljkama, uz Arabidopsis, biljnu vrstu koja je odabrana kao vrlo otporno samoniklo bilje i jer njihov životni ciklus traje samo 40 dana.
Kosmonauti i nesuđeni baštovani Berezovoj (levo) i Lebedev pre polaska na 'Saljut 7' u brodu 'Sojuz T-5'.To je bila prva poseta novoj stanici u maju 1982.
Da bi se izbegli problemi iz prethodnih misija, na 'Salyutu 7' biljke su dobijale veštačko svetlo 24 sata na dan, a pumpa za vodu i ventilatori su bili uključeni radi neprestane cirkulacije vazduha (u bestežinskom stanju ugljenikov dioksid se nakuplja na mestima bez cirkulacije vazduha). Na kraju su procvetala samo tri cveta (nažalost nisam uspeo da pronađem nijednu njihovu fotografiju u orbiti, što ne čudi obzirom na to da su cvetovi Arabidopsisa vrlo nefotogenični) koji su dali oko dvesta semenki, od kojih je otprilike polovina mogla da se posadi. 'Fiton 3' bio je deo botaničke instalacije 'Saljuta 7' pod nazivom 'Svetblok M' u kojoj su kosmonauti uzgajali povrće, između ostalog i grašak, pomonarandže, paradajz, rotkvice i krastavce (zadovoljavajuće su rasli samo grašak i krastavci).
20-tonska sovjetska svemirska stanica 'Saljut 7' (dole se vidi usidren 'Sojuz T-14'). To je bila poslednja stanica iz grandioznog programa 'Saljut', nakon čega je usledila stanica 'Mir'. Na stanici je za 4 godine živelo ukupno 7 posada. Stanica je ušlс u atmosferu i pala u okean (neki delovi su pali u po pokolnim selima) u februaru 1991.
No, jesu li cvetovi 'Saljuta 7' zaista bili prvi koji su procvetali u orbiti? Pa ne, iako je teško sa sigurnošću znati koji je bio zapravo prvi, obzirom na ogroman broj svemirskih eksperimenata s biljkama. Kao što smo videli, Arabidopsis je, pored 'Mira', letio i na stanicama 'Saljut 4' i 'Saljut 6'. Izvori nisu konačni, ali čini se da je Arabidopsis 'Saljuta 6' s kraja 70-ih doista procvetao. Naravno, nisu proveli čitav svoj životni ciklus u orbiti. Zapravo, već u decembru 1974. brod 'Sojuz 16' je u sklopu biološkog eksperimenta doneo sa sobom nekoliko biljaka Arabidopsis, iako nisu imale cvetove. Međutim, svi tragovi upućuju na činjenicu da je to bilo u misiji 'Kosmos 110', misija bez posade koja je lansirana 1966. godine sa kucama Veterokom i Ugoljokom unutra, kada su se u orbiti pojavili prvi cvetovi. Među različitim biljnim vrstama koje je ovaj brod nosio bilo je nekih primeraka šargarepe koji su procvetali tokom misije (kao i kasnijih, poput 'Kosmos 1129' / 'Brion 5' iz 1979).
Naravno, svi ovi cvetovi su bili prvi koji su procvetali u svemiru ali ne i prvi koji su se osušili. Pored ovih eksperimenata za uzgoj biljaka u orbiti, nekoliko sovjetskih misija odnelo je zrelo cveće u svemir. Najpoznatiji eksperimenti bili su oni iz serije 'Malahit'[1]. Na 'Saljutu 6', kosmonauti Leonid Popov i Valeri Rjumin uspeli su da 1980. godine održavaju nekoliko orhideja iz eksperimenta 'Malahit 2', iako nisu proizveli seme.. Takođe je bilo moguće uzgajati nekoliko lala u okviru eksperimenta 'Vazon'.
Eksperiment sa cvećem 'Malahit 2' na stanici 'Saljut 6'.
Kozmonaut Jurj Romanenko pregleda mali orbitalni staklenik.
Eksperimenti s biljkama u kosmosu zapravo datiraju s početka kosmičke trke, kada su semenke raznih vrsta putovale još u misijama 'Vostok'. Dugoročno, glavni faktori koji utiču na rast biljake u kosmosu jesu zračenje i nedostatak gravitacije. Zanimljivo je da eksperimenti pokazuju da se čini da male doze zračenja potsiču rast nekih vrsta, ali veće doze (iznad 500 milirada) logično su štetne. Uopšteno, pokazalo se da biljke mogu da rastu u orbiti (postoji mnogo varijabilnosti između vrsta), ali ne bez izuzetne brige. Većima nas je potsvesno sklona da veruje da je gajenje hrane u bazama na Mesecu ili Marsu samo stvar tehnike i uzimamo to zdravo za gotovo, kao nešto što samo što nije…
Astronaut Ekspedicije 39 Steve Swanson s osvijetljenim eksperimentom VEGGIE (NASA).
Scott Kelly (desno) i Kjell Lindgren jedu plodove svog rada (NASA).
Tadašnji eksperiment s Kelijevim cvetovima cinije izveden je upravo zbog poteškoća u uzgoju ove vrste biljake, obzirom da su vrlo osetljive na svetlosne uslove i da njihov ciklus rasta doseže 80 dana. Dakle, iako Kelijevi cvetovi nisu bili prvi u svemiru, daleko od toga, eksperiment ima dovoljno zasluga. Ovo cveće je uzgajano u pogonu VEGGIE smeštenom u laboratoriji ISS 'Destiny'. U junu 2014. VEGGIE je proizveo svoju prvu 'žetvu' salate, a naredne godine je posadi ISS-a bilo dopušteno da jedu neke od biljaka koje su uzgajali. Podaci VEGGIE-a potvrđuju rezultate nekoliko sličnih eksperimenata na stanici 'Mir' (gd su, usput da kažem, i kosmonauti morali da jedu različite biljke koje su sami uzgajali) i pokazuju da će se astronauti budućnosti morati jako da se potrude ako žele da uzgajaju hranu u svemiru.
Da napomenem da su male bašte bile predmet interesovanja i Kineza, pa su ih lansirali da svojim prvim brodovima 'Shenzhou'. Nemački kosmički centar (DLR) razvio je mikrogravitacionu naučmu kutiju (SIM-BOX) koja je krajem 2011. poletela na 'Shenzhou' i sadržavala 17 različitih biomedicinskih ekperimenata u kolaboraciji nemačkih i kineskih naučnika
Kelijev cvet cinije na ISS (NASA).
Prikaz eksperimenata za razvoj biljaka koji lete ili su predloženi za let u kosmos.
Reference:
- http://nasawatch.com/archives/2016/01/no-nasa-these-a.html
- https://blogs.nasa.gov/letters/2012/06/29/post_1340814534271/
- http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11539644
- https://www.washingtonpost.com/news/speaking-of-science/wp/2016/01/19/nasa-astronauts-just-made-flowers-bloom-in-space-but-theyre-not-actually- prvi /
- http://www.nasa.gov/mission_pages/station/research/news/flowers
[1] Prvi eksperiment na svetu specifično dizajniran za istraživanje psiholoških benefita interakcije posade sa biljkama. Iz te perspektive odabrane su orhideje.
