Loše vesti. Prvi španski satelit za promatranje Zemlje, SEOSAT-Ingenio, uništen je juče usled kvara rakete 'Vega'. Zajedno s njim izgubljen je i francuski satelit TARANIS. 'Vega'je uzletela 17. novembra 2020. u 01:52 UTC sa rampe ELV francuskog kosmičkog centra u Gijani u misiju VV17 (Vol Vega 17). Očito je da su prva tri stepena na čvrsto goriva radila savršeno, ali kad je došao red na dodatni stepen AVUM, stvari su se iskomplikovale. AVUM, stepen koji koristi hipergolična tečna goriva, morao je da izvede ni manje ni više nego pet paljenja na ovoj misiji, ali otprilike osam minuta nakon uzletanja, na kraju onoga što je trebalo da bude prvo paljenje, telemetrija je pokazala jasno odstupanje od nominalne putanje. Dva satelita su bila vrlo blizu postizanju predviđene heliosinhrone polarne orbite nagiba 98,5°, ali na kraju su sledila suborbitnu putanju i verovatno ponovno ušli zajedno s AVUM.om negde iznad Arktika.
Lansiranje misije VV17.
Za talijansku raketu 'Vega' (ital. Vettore Europeo di Generazione Avanzata, ili engl. European Vector of Advanced Generation, ili na našem Napredna generacija evropske rakete-nosača), ovo je bilo drugo neuspešno lansiranje za nešto više od godinu dana nakon eksplozije drugog stepena koja je prouzrokovala gubitak misije VV15[1] u julu 2019. Lancer se vratio u službu prošlog septembra misijom VV16, izbacivši 53 satelita u orbitu.
Ovo pre par dana je bilo deveto globalno neuspešno lansiranje ove godine, rekordni broj koji nije zabeležen još od ranih 70-ih. Još je prerano znati kako će ovaj novi kvar uticati na raketu 'Vega' i rokove za uvođenje teških verzija 'Vege C' i 'Vega E', ali trenutna serija kvarova zasigurno je neprihvatljiva za raketu koja uprkos svojim performansama nije baš jeftina (oko \(37 miliona po lansiranju za nosivost od 1,96 tona u LEO).
'Vega' VV17 na rampi.
Devijacija putanje na osnovu telemetrije.
Delovi rakete 'Vega'. Prvo lansiranje je bilo 2012.
Tehnički detalji rakete.
Iako se reklamira kao 'evropski lanser', ne zaboravimo da je 'Vega' prvenstveno talijanska raketa[2] čiji je glavni dobavljač rimska kompanija 'AVIO'. Međutim, upravo četvrti tečni stepen, AVUM (Attitude Vernier Upper Module), proizvodi 'Airbus Defense and Space'. AVUM ima dimenzije 2,18×2,04 metra, a njegova 'suva' težina iznosi 688 kg. Koristi 577 kg hipergoličnih goriva (196 kg UDMH i 381 kg azotnog tetroksida) raspoređenih u četiri rezervoara. Stepen koristi ukrajinski motor RD-869 (poznat i kao RD-843) koji je dizajnirala kompanija KB 'Južnoje'. Ovaj motor može da se restartuje do pet puta (s ukupnim trajanjem od 613 sekundi), a ima potisak od 2,45 kN i Isp od 315,2 sekunde. Kao dopuna, postoje dva seta od po tri hidrazinska trastera s potiskom od 240 N koji se koriste za orijentaciju čitavog ansambla. Avionika rakete se nalazi upravo u stepenu AVUM, pa još nije moguće znati je li riječ o kvaru stepena ili kontrolnog sistema rakete. Stepen je odozgo pokriven adapterom za korisni teret, proizvedenim u Španiji, na koji se u nekim misijama postavlja adapter VESPA, kao što je to bio slučaj u ovom slučaju, kako bi se istovremeno lansirala dva satelita. Sledeća verzija 'Vege', 'Vega-C', koristiće poboljšani četvrti stepen 'AVUM+' sa 740 kg pogonskog goriva.
Detalji IV stepena AVUM.
Detalj glavnog motora.
AVUM i VESPA
Satelit SEOSAT (Spanish Earth Observation SATellite), kršten kao 'Ingenio', trebalo je da bude prvi španski satelit za promatranje Zemlje (80% je proizvedeno u Španiji). Bio je to satelit od 840 kg (749 kg suhog) koji su izgradili inženjeri iz 'Airbus Defence and Space' koristeći platformu 'AstroSat-250' za CDTI(Center for Industrial Technological Development) Španije i Evropsku kosmičku agenciju (ESA). Glavni 'Ingeniovi' ciljevi su bili, s jedne strane, pravljenje optičkih slika Zemlje javnim i privatnim korisnicima, doprinoseći tako ESA-inom programu 'Copernicus', a s druge strane, da osposobe špansku industriju za vođenje kompletnih kosmičkih misija. 'Ingenio' je imao crno-belu kameru PAN (Panchromatic Imager), s maksimalnom rezolucijom od 2,5 metra, i multispektralnu kameru MAN (Multispectral Imager) za vidljivu i infracrvenu svetlost, s maksimalnom rezolucijom od 10 metara. Takođe je nosio UVAS (Ultraviolet and Visible Atmospheric Sounder) instrument za proučavanje atmosfere. 'Ingenio' je imao dve identične kamere tipa Korsch, sa 3 ogledala – s optičkim otvorom od 25 cm i žižinom dužinom od 3,57 m – koje je izgradila kompanija 'SENER'. Takođe je bio opremljen solarnim senzorom 'Sensosol', kojeg su razvili univerzitet u Sevilji i Politehnički fakultet Katalonije (UPC) s ciljem pomaganja u ispravnoj orijentaciji satelita.
SEOSAT-Ingenio satelit.
Satelit tokom montaže.
'Creva' 'Ingenia'.
'Ingenio' bi se nalazio u heliosinhronoj polarnoj orbiti visokoj 668 kilometara, a vek trajanja procenjivao se na oko sedam godina. Iz te orbite kamere bi pokrivale površinu širine 55 kilometara, što bi omogućilo prelet istog područja svakih 30 dana i pokrivanje čitave španske teritorije svaka dva meseca. Primarni kontrolni centar misije nalazio se u INTA stanici u Torrejón de Ardoz a rezervni centar u INTA stanici u Maspalomasu(Gran Canaria), dok bi polarna stanica Svalvard bila korišćena za jamčenje brzine maksimalnog preuzimanja podataka (nominalna brzina je bila predviđena od 280 Mbps u opsegu X). 'Ingenio' je, zajedno sa španskim satelitom SEOSAR-Paz lansiranim 2018, bio deo Nacionalnog satelitskog programa za promatranje Zemlje (PNOTS). CDTI, Ministarstvo nauke i inovacija, financirao je satelit koji je koštao približno 200 miliona evra. Lansiranje je prvotno bilo zakazano za 2016. godinu, ali je odgođeno do marta 2020, između ostalog i zbog nesreće 'Vege' na misiji VV15. Pandemija koronavirusa prisilila je da se ponovno odgodi do novembra ove godine.
Dve kamere koje čine optiku satelita.
Drugi satelit koji je izgubljen u misiji bio je francuski TARANIS (Tool for the Analysis of RAdiation from lightNIng and Sprites), francuske svemirske agencije CNES. TARANIS, težak 175 kg, trebao je da proučava odnos između magnetosfere, jonosfere i atmosfere, uz proučavanje munja, gromova i misterioznih 'crvenih džinova', 'goblina' i 'vilenjaka' (sprites i elves). TARANIS je proizveo CNES koristeći platformu 'Myriade' od 200 kg, a vek trajanja procijenjen je na 4 godine.
Satelit TARANIS.
Iako je misija VV17 trebala da traje 1 sat i 42 minuta, SEOSAT-Ingenio morao je da se odvoji od adaptera VESPA (Vega Secondary Payload Adapter) 54 minuta posle uzletanja nakon dva paljenja stepena AVUM, dok je TARANIS trebao da bude oslobođen nakon četvrtog paljenja gornjeg stepena. Nažalost, kao što smo videli, AVUM stepen nije uspeo da dovrši prvo uključivanje. Za špansku industriju gubitak 'Ingenia' je vrlo težak udarac, ali to je i za 'Arianespace' koji nastavlja da se kladi na 'Vegu' i njene teške verzije kao jedne od evropskih raketa budućnosti zajedno s 'Arianom 6'.
Apdejt: Čini se da preliminarna analiza pokazuje da je stepen AVUM izgubio kontrolu i počeo da ponire nedugo nakon paljenja zbog 'pogrešno postavljenih kablova'. Viši službenici 'Arianespacea' su stoga zaključili da se radi o jednostavnoj 'ljudskoj grešci' a ne o 'grešci u dizajnu'. Dok čekamo relevantnu analizu, pozivanje na ovu 'ljudsku grešku' nije prihvatljivo. Tome služe kontrole kvaliteta. I Hruničev, čiji je vodeći lanser 'Proton'pretrpeo niz kvarova zbog 'ljudske greške' uprkos tome što je imao više nego proverenu konstrukciju. Svodi se na isti rezultat.
Faze lansiranja misije VV17.
Montiranje u vrh rakete.
[1] Raketa je nosila špijunski satelit, a stvar je dospela do medija jer je plaćena najveća otšteta (\)411,21 milion) za neuspešno lansiranje satelita.
[2] Italija ima 63% učešća u raketi, pa slede Francuzi sa 13%. Slede Španci, Belgijanci, Holandezi, Švajcarci i Švedi.
