2027. NASA će lansirati sondu 'Dragonfly' koja će proučavati Titan. 'Dragonfly' je dron koji će leteti nebom jedinog meseca u Sunčevom sistemu koji ima gustu atmosferu. Ova karakteristika najvećeg Saturnovog satelita objašnjava zašto su predloženi avioni, baloni ili jedrilice za njegovo proučavanje, kao i brodovi i podmornice za kretanje kroz metanska jezera i mora. Ali šta ako želimo da pošaljemo rover? Vozilo na točkovima je, u poređenju s njima, malo egzotično, ali zauzvrat imamo puno iskustva u njihovoj izradi, posebno za kretanje po Marsu. Upravo je projektovanje rovera za Titan bio zadatak koji je NASA-in tim postavio pre petnaest godina, sa 'izgovorom' traženja aplikacija za napredni radioizotopski generator (RTG).
Projekat rovera sa točkovima na naduvavanje iz studije o Titanu iz 2005.
Točkovi bi bili izrađeni od PBO (fenilen-benzobisoksazola) i koristili bi Titanovu gustu atmosferu, koja se sastoji uglavnom od azota, kao izvor gasa potrebnog za njihovo naduvavanje. Za to, bili bi opremljeni električnom pumpom za naduvavanje. Ova neobična konfiguracija bi omogućila roveru da se kreće po različitim terenima, što je neophodno obzirom na to koliko malo znamo o Titanovoj geografiji. No ono što je zaista zapanjujuće jeste da bi, zahvaljujući Titanovoj maloj gravitaciji (jedna sedmina Zemljine gravitacije),naduvani točkovi omogućili roveru da pluta po metanskim jezerima na koja bi mogao da naiđe (što će pak zavisiti od zone sletanje, naravno). Ti bi točkovi takođe poslužili kao termička izolacija rovera od hladnog tla.
Lansirna konfiguracija.
Delovi rovera.
Titanov rover bi imao težinu od 376 kg, gotovo trećinu mase 'Curiosityja'. Ova mala masa omogućila bi mu da stane u manji toplotni štit od onog koji su koristili 'Curiosity' ili 'Perseverance'. Titanova gusta atmosfera omogućila bi upotrebu padobrana isključivo pri spuštanju, bez potrebe za retroraketama, vazdušnim jastucima ili čak stajnim trapom. Toplotni štit sa sletnim sistemom i roverom imao bi ukupnu težinu od 778 kg, čemu bi trebalo dodati 677 kg krstarećeg stepena. Kao što sam rekao, rover će koristiti napredni RTG od 26 kg za proizvodnju 110 W električne energije. Ovaj RTG bi imao efikasnost od 9%, u poređenju s trenutnim MMRTG-ima, koji imaju efikasnost manju od 6,5%. Prisustvo guste atmosfere bi pomoglo hlađenju RTG-a preko njegovih radijatora, iako bi rebra za hlađenje imala jednaku veličinu kako bi osigurala njihovo pravilno funkcioniranje tokom putovanja do Saturna. Većina topline koju odaje RTG koristila bi se za zagrejavanje rovera kroz sistem cevi s amonijakom, iako bi neka područja zahtevala dodatne plutonijumske grejače (RHU).
Titan kako ga je video'Cassini'
Putanja ulaska u atmosferu.
Rover bi nosio devet glavnih instrumenata, uključujući kamere, bušilicu, mikroskop, Ramanov spektrometar i niz eksperimenata za hemijsku analizu baziranih na onom koji je nosila evropska sonda 'Huygens'. Za pokretanje sva četiri točka trebalo bi svega dvadeset vati. Maksimalna brzina bi bila oko 150 metara na sat. Nakon tri godine primarne misije, rover bi prešao oko 800 kilometara! Očito da bi većina vožnje bila obavljana potpuno autonomno. Komunikacija sa Zemljom izvodila bi se direktno antenom koja bi neprekidno bila usmjeravala prema Suncu (na udaljenosti od Saturna, Zemlja je uvek blizu Sunca na Titanovom nebu). Misija je prvotno trebala da poleti 2015. godine, a trebalo bi joj 7,6 godina da stigne do Saturna, nakon posete Jupiteru. Nepotrebno je reći da sada, kada je odlučeno da 'Dragonfly' leti prema Titanu, ovakvoj misiji nema mesta, ali ko zna, možda ćemo za nekoliko decenija gledati rovere koji se kreću površinom Titana.
Sonda 'Dragonfly' na Titanu.
Reference:
