Loše vesti za kineski kosmički program. Prvo lansiranje nove rakete 'CZ-7A' završilo je neuspehom. Raketa se vinula 16. marta 2020. u 13:34 UTC sa rampe LC-201 kosmičkog centra Wenchang. Prvi stepen je radio ispravno, ali nakon odvajanja došlo je do greške na drugom stepenu koja je rezultirala eksplozijom, što sugeriše da je koren problema bio u motorima tog stepena. Žrtva je bio tajanstveni vojni satelit 'XJY-6' (新 技术 试验 卫星 六号 / 'Xin Jishu Shiyan 6', 'Novi Tehnološki Satelit'). Ovaj satelit je trebao da bude postavljen u geostacionarnu orbitu, ali očito nije dosegao do nje.
'CZ-7A' na putu ka rampi.
'Dugi Marš CZ-7A' (长征 七号 甲) predstavlja verziju 'Dugog Marša CZ-7' za misije na geostacionarnu orbitu (GEO). Za to je dodat treći stepen 'H-18' na kriogeni pogon. Kao i 'CZ-7', deo je nove generacije kineskih raketa, zajedno sa 'CZ-5' - najvećom kineskom raketom u uporabi - i 'CZ-6'. Ova nova generacija koristi kerozin i tečni kiseonik (kerolox) umesto hipergoličnih komponenti kao kod ostatka raketa prve generacije. I 'CZ-5' i 'CZ-7' – kao i 'CZ-7A' - poleću iz novog svemirskog centra Wenchang, smeštenog na ostrvu Hainan. Sa kapacitetom za postavljanje šest tona u geostacionarnu transfernu orbitu, 'CZ-7A' je namenjena da zameni rakete prve generacije na ovu orbitu, posebno 'CZ-3B'.
Raketa slikana sa tornja.
Kina se bori da precizno prilagodi tu novu generaciju raketa, što objašnjava zašto još uvek nije odlučila da povuče stare rakete lansirane iz (pre)ostala tri lansirna centra u zemlji (Jiuquan, Taiyuan i Xichang). 'CZ-5' je pretrpela neuspeh 2017. tokom svoje druge misije, iako je u decembru prošle godine ponovno lansirana bez problema. S druge strane, ovo je tek treće lansiranje 'CZ-7'. Dobra vest je da ovaj kvar na 'CZ-7A' ne bi trebao da ozbiljno utiče na 'CZ-5', jer stariji brat porodice ne koristi motore YF-115 drugog stepena. Naravno, ako je neuspeh posledica neispravne kontrole kvalitete ili zbog prvog stepena, mogli bismo da očekujemo određena odlaganja u misijama 'CZ-5'. Podsetimo da veliki svemirski projekti u Kini zavise od 'CZ-5'. Ovaj lanser ove godine mora da ponese sondu 'Xinghuo 1' na Mars i 'Chang'e 5' na Mesec, dok će sledeće godine morati da ponese u orbitu centralni modul kineske svemirske stanice. Za ovu raketu je tokom 2020. godine planirana i misija koja će u orbitu odneti prvi primerak svemirskog broda s posadom nove generacije.
Nova generacija kineskih raketa. 'CZ-8' poseduje višekratni prvi stepen.
Poređenje između 'CZ-7A' (levo) i 'CZ-7'.
No, u tim planovima moraće se naći uloga i za 'CZ-7'. U početku će poslužiti za slanje u orbitu teretnih brodova 'Tianzhou' koji će posećivati novu svemirsku stanicu. Ako je koren problema s ovom prvom misijom povezan za drugi stepen, to znači da bi to moglo da utiče i na sledeće misije 'normalnog' 'CZ-7', iako 'CZ-7A' koristi drugi stepen malo drugačiji od onog na 'CZ-7' (manje dužine). Bez obzira na to, još je rano suditi o utecaju ovog neuspeha. 'CZ-7A' koristi prvi stepen prečnika 3,35 metara s dva motora YF-100 okružena s četiri bustera prečnika 2,25 metra, svaki s YF-100 ('CZ-5' koristi motore YF-100 na busterima prvog stepena). Drugi stepen koristi dva motora YF-115, dok je treći stepen kriogen, izveden iz 'CZ-3B', i koristi dva krio-motora YF-75. Kina je izjavila da kreće napred sa namerom da ove godine pokrene više od 40 svemirskih misija, usprkos pandemiji koronavirusa koja je zemlju toliko pogodila, posebno provinciju Hubei.
