6. februara prisustvovali smo izuzetnom događaju. Prva raketa 'Falcon Heavy' lansirala je električni automobil 'Tesla Roadser' u vlasništvu Ilona Maska u orbitu oko Sunca. Kao da to nije dovoljno, za volanom je sedela lutka u skafanderu krštena kao Starman. Prvobitno je bilo planirano da auto bude postavljen u Hohmanovu transfernu orbitu za Mars, sa afelom – tačkom najudaljenijom od Sunca – na Marsovoj orbiti, a perihelom na Zemljinoj orbiti. Naravno, tako da auto nikad ne prilazi blizu Marsa. Međutim, odmah nakon lansiranja Mask je izjavio da je auto postavljen u orbitu sa afelom u asteroidnom pojasu, što su uskoro mnogi posmatrači doveli u pitanje. Dakle, koja je konačna orbita svemirskog vozila? Postoji li ikakva šansa da dođe do sudara sa Zemljom ili Marsom? Ako je ima, kada?
Poslednja slika Starmena sa Zemljom u bekgraundu pre ulaska na trajektoriju bega.
Maskov lični 'Roadster' parkiran 2010. ispred kompanije 'SpaceX'. Njegov auto je iz ograničene serije i ako ikad dođeš na red koštaće te $250.000 (bez jelkice).
Od samog početka je bilo jasno da 'Roadster' ne poseduje nikakvo navođenje, navigacione ili komunikacione sisteme, i ubrzo posle trećeg uključivanja drugog stepena 'Falcon Heavyja' i auto i njegov indiferentni pilot su dobili brzinu bega u odnosu na Zemlju od 12.908 km/h[1]. 'Roadster' je ostao zakačen za II stepen rakete, koji je mnogo veći, te ih je bilo moguće uočiti sa velike daljine (prvobitno se mislilo da će se 'Roadster' odkačiti od rakete, ali to se nije desilo). 8. februara, auto je presekao Mesečevu orbitu, prošavši pored njega na 140.000 km u 01:20 po Bajčetinskom vremenu. 12. februara izašao je iz Hilove sfere naše planete, tj. zone gravitacionog uticaja Zemlje. Od tog momenta 'Roadster' se zvanično našao u međuplanetnom prostoru. Da ne bi izazivao zabunu kod vojnih osmatrača, USSPACECOM mu je dao Satellite Catalog Number 43205.
Posle lansiranja, brojni astronomi-amateri širom sveta prihvatili su izazov i krenuli u lov na Starmena. Virtual Telescope Project je posmatrao 'Teslu' dva dana po lansiranju, kada mu je magnituda bila 15,5, što odgovara Plutonovom mesecu, Haronu. Auto je posmatran iz španskog centra Deimos Sky Surveya (DeSS) na udaljenosti od preko 720.000 km. Takođe, Marc Polansky je uspeo da snimi 'Roadster' na udaljenosti od skoro dva miliona kilometara od Zemlje, što je na granici moći malog teleskopa (na toj distanci objekat ima magnitudu 19).
'Roadster' fotografisan 43-santimetarskim teleskopom opservatorije Dubbo iz Australije 8. 2. 2018. sa 550.000 km (1,4 lunarnih udaljenosti) od Zemlje. Varijacije u sjaju ukazuju da se automobil tumba. Nadam se da je Starmendobro vezan!
'Tesla Roadster' i drugi stepen na 2 miliona km od Zemlje snimljeni pre nedelju dana od strane M. Polanskyja.
Prateći promene u sjaju objekta, astronomi su izračunali da auto rotira oko neke svoje ose sa periodom od 4,758±0,006 minuta. Do 11. februara, astronomi su izveli 241. nezavisno osmatranje, te su u stanju da odrede njegov položaj sa greškom od svega jedne desetine lučne sekunde – preciznije od većine objekata u svemiru.
Periodička varijacija sjaja 'Tesle' zbog rotiranja.
'Tesla' praćen iz Elecnor Deimos Kosmičkog Centra za Nadzor i Praćenje (DeSS) kada je auto bio udaljen 520.000 km i imao veličinu od samo 20 ugaonih minuta.
'Roadster' snimljen 12. februara na udaljenosti 4,4 puta većoj od Meseca. Snimili Gianluca Masi[2] i Michael Schwartz.
Sva ta osmatranja su omogućila utvrđivanje orbite automobila i drugog stepena. Starmen se nalazi na orbiti oko Sunca sa najbližom tačkom lociranom na Zemljinoj orbiti (zapravo malo unutra, na 0,99 AJ), a najdaljom na 266 miliona km (1,8 AJ), malo van Marsove orbite, ali ne ulazeći u asteroidni pojas. Period automobila oko Sunca je 1,62 godine. Sledećeg jula će preseći orbitu Marsa a onda će u novembru ove godine dostići afel. Auto će proleteti blizu Zemlje 2026. a pored Marsa 2020, mada uvek van gravitacionih uticaja obe planete.
Orbita 'Tesle' oko Sunca. Afel je na oko 260 miliona km (1,7 AJ).
12. jula 2018. 'Roadster' će proleteti blizu Marsa.
Starmen će ostatak života provesti u solarnoj orbiti, ali ništa ne traje zauvek. Njegova orbita će se uvek pomalo menjati neznatno remećena gravitacijom Zemlje i Marsa tokom najbližih susreta. Vremenom će se Jupiter pobrinuti da orbita postane još ekscentričnija – tj. izduženija – dok će varijacije u sjajnosti auta izazvati suprotno, tj približiti ga Suncu preko efekta Jarkovskog. Ti haotični i suprotstavljeni efekti čine da je neverovatno teško proračunati 'Roadstarovu' orbitu u jako dugom periodu. Istraživači Hanno Rein, Daniel Tamayo i David Vokrouhlicky su izračunali da će prvi bliži susret auta i naše planete biti tek 2091. (proleteće na manjoj blizini od Meseca!), ali nažalost niko od vas koji ovo čitate to nećete doživeti da vidite.
Prema tim astronomima, Starmen ima šansu od 6% da se sudari sa Zemljom u narednih milion godina, dok je verovatnoća sudara sa Venerom još manja – 2,5%. Ako povećamo period na 3 miliona godina, verovatnoća da se 'Tesla' vrati na našu planetu raste na 11%. Naravno, ovi rezultati će se pomalo promeniti sledećih meseci ili godina zbog podrobnijih analiza, ali generalno gledano jasno je da će auto ostati da leti oko Sunca najmanje još nekoliko desetaka miliona godina. Na kraju će ga ili Jupiter izbaciti iz solarnog sistema ili će se sudariti sa nekom planetom. Jasno je da se auto neće jako dugo održati u jednom komadu: solarno/kosmičko zračenje će razoriti svaki materijal koji sadrži karbon–karbon kovalentne atomske veze, uključujući delove napravljene od ugljeničnih vlakana. Pneumatiici, boja, plastika i koža mogu da traju najviše godinu dana, dok će delovi od ugljeničnih vlakana trajati mnogo duže. Na kraju će ostati samo aluminijumska šasija i staklo koje ne bude slomljeno mikrometeoroidima.
Verovatnoća sudara auta sa Zemljom ili Venerom u sledećih 3 miliona godina.
Tokom ovog putovanja, društvo Starmenu, koji je dobio ime po junaku iz jedne Bouvijeve pesme i koji će dok akumulator bude izdržao slušati Bouvijevu pesmu 'Space Oddyti', praviće kopija poznate SF trilogije 'Zadužbina' Isaka Asimova snimljena na 5D staklenom optičkom disku fondacije 'Arch' koja, bar teorijski, može da traje milionima godina. Jednog dana neko će možda pročitati te knjige? Ako se to i dogodi, odakle će da stignu ti budući čitaoci?
Kopije Asimovljeve 'Zadužbine' u 'Arch' formatu. U fioci za rukavice nalazi se i kopija Adamsove knjige 'Autostoperski vodič po galaksiji', a na tabli stoji natpis 'Don't panic!' (detalj iz knjige).
[1] Velika brzina,ali mala u onu koju će imati kada uđe u perihel – 121.600 km/h!
[2] Talijanski astrofozočar koga se sećam po tome što je prema rasporedu zvezda na Van Gogovoj slici 'Zvezdano nebo iznad Rone' precizirao vreme slikanja. Otkrio je 30-ak asteroida
Najjača raketa na svijetu u svemir ponijela Tesla automobil
