<< VESTI o ISP      AKL - Petnica - Izveštaj   ALBUM FOTOGRAFIJA  AKL – ISP prilog za istoriju kampa

U kasno proleće ove godine shvatili smo da je situacija sa astronomskim kampom sasvim beznadežna. Na Letenku, predivno izletište na Fruškoj gori, nismo više mogli da idemo zbog neshvatljivog javašluka onih koji tim predivnim izletištem upravljaju i koji su ga upropastili, a drugo pogodno mesto za kamp nismo mogli da nađemo. Tako smo bili na pragu teške odluke da, nakon 24 godine, kamp ugasimo. 

Bilo je neke  gorke ironije u tome: na vrhuncu uspeha, onda kada je kamp postao izuzetno popularan i poznat, kada je postao mesto okupljanja najvećih naučnika različitih profila, publicista, promotera nauke, astrofotografa, astronomskih posmatrača ne samo iz Srbije i kada je dolazak u kamp postao stvar prestiža itd. dakle upravo tada - kamp se gasi. 

Počeli smo da se mirimo s tim i da se tešimo pa smo sami sebi govorili: „Postigli smo šta smo mogli, možda je ovako i bolje, ionako je kamp postao suviše velik, nametao je preveliku odgovornost i obaveze“ itd. a onda, sećam se, bila je nedelja, 4. maja uveče, 19:40 kada je zazvonio telefon. Javio se Nemanja Martinović, direktor IS Petnica. Nekada davno, privih godina kampa, Nemanja je bio redovan učesnik naših kampova, ali onda je nestao. Oženio se, doktorirao, otišao u  Ameriku, izrodio decu i samo povremeno bih čuo nešto o njemu. Nagađao sam da se s njim više neću videti jer su nam se putevi razišli. A onda je on telefonirao i kao da smo juče razgovarali pa sad priču nastavljamo, rekao je: „E zdravo, upravo sam pročitao u Astronomskom magazinu da razmišljate o ukidanju kampa, pa sam mislio da vas pozovem u Petnicu…“

Wow! Mislim… Šta?! Bila je to interesantna ideja, sasvim besmislena i nemoguća – jer mi smo kamp, a Petnica je škola, bar neka vrsta. Ima zgrade, učionice, laboratorije, biblioteku i sasvim malo trave na koju bi mogao da se postavi jedan šator ili najviše dva, ako bi se malo stisnuli.  Ali, s druge strane ideja je bila i primamljiva, jer, Petnica je, kako da kažem… pa Petnica. 

Razmišljao sam o ideji skoro pola minuta i onda pozvao Dušana Mrđu da čujem šta on o tome misli. A tih dana vladala je (a zapravo još vlada) neka nadrealna stvarnost, čitav svet se lomio i krljao. Kod nas bilo je to vreme žestokih uličnih protesta i blokada na sve strane, na ulicama je bilo mnogo policije pod punom opremom, bili su tu i batinaši, bilo je polomljenih vilica, institucije nisu radile, bar ne ono što treba, lagano su se gasili univerziteti, gasila se zapravo čitava država… a u svetu Rusija je besomučno razarala Ukrajinu, Izrael Gazu, Indija i Pakistan samo što nisu zaratili, Amerika je nekontrolisano iz dana u dan menjala politiku, a Dušan i ja smo sedeli u jednom novosadskom restoranu, jeli pileću čorbu i razmišljali treba li da prihvatimo poziv iz Petnice. Bilo je to sasvim ludo vreme. 

Preskočiću ovde silne nedoumice, sastanke, dogovore i planove. Bilo je i bolesti, privatnih problema, poslovnih problema, novčanih problema… zbog svega toga sa vestima i organizacijom našeg petničkog skupa smo krenuli kasno i u sred godišnjih odmora kada je znatno smanjen broj onih koji o kampu razmišljaju. A da ne kažem da se u zemlji ništa pouzdano nije znalo, a pričalo se mnogo, pa i to da će uskoro biti izbori sa svim pratećim haosom koji oni izazivaju, sa besomučnim kampanjama, glasinama, verbalnim i fizičkim divljanjima… računali smo na jedno 30 ili možda 40 učesnika – došlo je duplo više, 70 njih. Desetak je iz različitih razloga odustalo iako su svoje učešće već bili najavili. 

U Petnici

Nemanja i mačka

O programu u Petnici pišemo na drugom mestu, a ovde ću reći nešto o ostalom. Ukratko, sve je bilo vrlo, izuzetno i jako prijatno – što nije neko iznenađenje jer smo i bili u našem društvu. I gde god čovek da krene vidi Ljubinka, Srđana, Radana. ili Tanju, Jelenu, Ivanu. Ili Sofiju, Jovanu, Kristinu i Marka. Mala deca trče, smeju se i lepo im je. Po putu, po travi i stepenicama naiđete na nekog lepog psa koji se sunča a kada mu priđete izvali se na leđa i očekuje da ga češkate po stomaku. Nemanja hvata mačke koje su ušle u zgradu i iznosi ih napolje. Deluje vrlo poslovno u tom poslu. Mačke se ne bune, ali gledaju kako ponovo da unutra uđu. 

U Petnici vlada… ne znam kako to najbolje da opišem, vlada neki veseo spokoj, neka bezbrižnost, kao da ste hiljadu kilometara daleko od realnog sveta, onog sveta u kome ne možete da nađete mesto na parkingu, u kome žurite na posao ili se brinete što ga nemate, u kome čekate majstore da vam popravi bojler, ili se ljutite što ne možete majstore da nađete i u kome vas varaju za kusur, u kome drugi auto ne poštuje vaše pravo prvenstva i u kome slušate i čitate loše vesti. Svega toga u Petnici nema, takvo je naše društvo. 

Znamo da je kamp na Letenki bio izuzetno uspešan, da se o njemu pisalo, pričalo, da se pročuo u celom regionu i mnogi su hvalili kamp, ali sada u Petnici desilo se i nešto posebno. Prvi put su neki prilazili, recimo direktorka Departmana za fiziku iz Novog Sada, samo zato da pruže ruku i čestitaju. Da, čestitaju na organizaciji, na programu, na celom događaju. To je vrlo lepo, dirljivo, hvala.

A zapravo ovo hoću da kažem: svega toga ne bi bilo bez naših tihih saradnika i njihove nesebične pomoći, a to su: Predrag Prentić, Dragan Turčinov, Vasilj Milidrag i njegov prijatelj čije ime sam negde zaturio, a čovek je napravio sjajan logitip. Svakako treba istaći i Astronomsko društvo Novi Sad koje je pokrilo deo troškova za smeštaj predavača. Nezaobilazan je bio Milan Milošević koji je obezbedio deo opreme i snimio online predavanja i zapravo održavao tehniku tokom cele konferencije. 

Milan Milošević

Stanislav

Naravno, posebnu zahvalnost dugujemo vrhunskim predavačima i važnim gostima sa Prirodno matematičkih fakulteta iz Novog Sada i Niša, sa Instituta za fiziku Beograd, te iz  SANU čiji nas je predsednik akademik Knežević posetio. Na kraju, a možda i na početku moraju se pomenuti Jelena Milutinović i Dušan Mrđa (a često ih nepravedno zaboravimo), a koji su donosili neke najvažnije odluke o konferenciji. 

Direktor ISP Nemanja Martinović i njegov zamenik Stanislav Milošević bili su dobri domaćini. 

Ukratko, tako je bilo ove godine, a šta će biti sledeće – to niko ne zna.

AKL - Petnica - Izveštaj

Astronomski kamp: VELIKA VEST!

Zašto se seli Astronomski kamp "Letenka"