<<<< S A D R Ž A J
DEO II
ABBA U SVEMIRU
Mala posada nije zbir pojedinaca, već mreža odnosa. Ilustracija: Quark Mark / ChatGPT.
SOCIJALNA ENTROPIJA MALOG ZATVORENOG SISTEMA /II deo/
Postoji još jedan problem o kojem se u popularnim prikazima putovanja na Mars govori mnogo manje nego o radijaciji, gorivu i kiseoniku.
Seks.
Ako zatvorite šest odraslih ljudi na dve ili tri godine u prostor veličine manjeg stana, možete pažljivo izračunati njihove kalorije, potrošnju kiseonika i količinu vode – ali time niste ukinuli činjenicu da ste u brod smestili šest ljudskih bića.
Ona će stvarati prijateljstva. Neko će se nekome dopasti. Možda će nastati veze. Možda neće. Možda će se jedna završiti. A tada se pojavljuje problem koji na Zemlji rešavamo vrlo sofisticiranom tehnologijom poznatom kao – odlazak kući.
Na putu ka Marsu nema kući.
Zato seksualnost u dugotrajnim misijama nije samo pitanje reprodukcije niti zgodna tema za novinske naslove. Ona može postati pitanje grupne dinamike: intimnosti, vezivanja, privatnosti, ljubomore, favorizovanja i mogućeg raspada odnosa unutar veoma male grupe.
Neugodna tema kojoj se nauka tek okreće
Istraživanja ove oblasti još su iznenađujuće oskudna. Tek poslednjih godina pojavljuju se radovi koji otvoreno upozoravaju da su intimnost, seksualno ponašanje i reproduktivno zdravlje ostali nedovoljno obrađen deo planiranja višegodišnjih svemirskih misija.
Kako navodi rad objavljen 2023. godine u Journal of Space Safety Engineering, "seksualno ponašanje u svemiru je tabu tema, ali ga ne možemo ignorisati". Autori ističu da "pitanja poput kontracepcije, seksualnog zdravlja, trudnoće u svemiru i upravljanja odnosima moraju biti deo protokola."
NASA, ESA i druge agencije za sada imaju zvaničnu politiku koja jednostavno – zabranjuje seks na svemirskim misijama. Ne postoji medicinski, pravni ili etički okvir za trudnoću u svemiru. Ne zna se kako bi mikrogativitet uticao na razvoj fetusa. Ne postoje protokoli za porođaj van Zemlje.
Ali politika zabrane ne menja biološku stvarnost.
"Ograničavanje seksualnih aktivnosti u konfiniranom okruženju tokom dugotrajnog svemirskog leta nije realistično", piše dr Jason Kring, psiholog specijalizovan za svemirsku psihologiju, u svom radu. "Moramo prestati da se pretvaramo da se to neće dogoditi."
Šta kažu zemaljske simulacije
Iako u svemiru zvanično nije bilo seksa – bar koliko je poznato – postoje zanimljivi podaci iz zemaljskih analognih sredina.
Jedna od retkih studija koja se bavila ovom temom pratila je jednogodišnju arktičku ekspediciju u kojoj su učestvovala tri bračna para, objavljena 2016. godine. Rezultati su pokazali da je emocionalna podrška partnera bila važan mehanizam suočavanja sa stresom. Autori su čak zaključili da stabilni partnerski odnosi mogu predstavljati jednu od mogućih strategija pri formiranju posada za veoma duge misije.
Ali tu počinje komplikacija.
Partner može biti izvor stabilnosti. Može biti i izvor potpuno nove vrste nestabilnosti. Raskid na Zemlji je neprijatan. Raskid na pola puta do Marsa, kada bivša partnerka sedi četrdeset centimetara od vas za doručkom narednih osamnaest meseci, predstavlja već problem za kontrolu misije.
Skriveno pitanje: ko će s kim?
Ako se u maloj posadi formiraju dva para, tri para ili ljubavni trougao, socijalna struktura broda može se promeniti veoma brzo.
Nastaju savezništva koja nemaju nikakve veze sa komandnom hijerarhijom. Privatni konflikt može postati profesionalni. Odluka komandira može biti sasvim racionalna, ali ako je komandir sinoć raskinuo sa navigatorom, ostatak posade možda je neće tako doživeti.
Psiholozi koji proučavaju ekstremne timove upozoravaju na "efekat frakcija" – u malim, izolovanim grupama, formiranje parova ili uskih saveza prirodno dovodi do podele na "naše" i "njihove". Na Zemlji to rešavamo različitim društvenim krugovima. U svemiru su svi u istom krugu. Uvek.
Tu dolazimo do problema koji bismo mogli nazvati ABBA u svemiru.
ABBA paradigma
Četvoro članova grupe ABBA činila su dva bračna para. Oba braka su se na kraju raspala, dok je grupa nastavila da radi i proizvodi muziku.
To je fascinantan dokaz profesionalizma.
Ali svemirskoj agenciji verovatno nije idealan plan misije:
"Posvađajte se koliko hoćete, samo nastavite da svirate."
Na Marsu nema tonskog studija u koji se Benny može skloniti od Frida. Nema odvojenih stanova. Nema turneje koja se završava.
Postoji samo brod.
Zbog toga bi buduća psihologija međuplanetarnih misija morala ozbiljno da razmatra ne samo pitanje ko dobro radi zajedno, nego i šta se događa kada ljudi počnu da se vezuju drugačije nego što je bilo predviđeno na Zemlji.
Šta NASA (ne) radi po tom pitanju
NASA već smatra privatnost važnim elementom dugotrajnih misija: njeni standardi zahtevaju individualni privatni prostor za misije duže od 30 dana, upravo zato što izolacija, socijalna gustina i nemogućnost povlačenja povećavaju stres.
Ali to je daleko od rešenja za intimne odnose.
U savremenoj selekciji astronauta, bračni parovi se tradicionalno ne biraju zajedno na iste misije, iz straha da bi njihov odnos mogao da ugrozi profesionalnu dinamiku. Na Međunarodnoj svemirskoj stanici, jedini slučaj para u svemiru bili su Mark i Janis Davis, koji su poleteli zajedno 1992. godine – ali je njihov brak bio tajna sve do leta. Danas NASA to izbegava.
Međutim, za marsovsku misiju od tri godine, potpuno razdvajanje partnera može biti podjednako problematično – psihološki stres odvojenosti od voljene osobe na Zemlji, uz nemogućnost bilo kakvog fizičkog kontakta, dodatni je teret koji niti jedan astronaut dosad nije iskusio u takvom trajanju.
Nepoznanica koja zove na vrata
Postoji i potpuno neistraženo polje: kako mikrogavitacija utiče na seksualnu funkciju, plodnost i trudnoću?
Fiziološki efekti svemirskog leta su dobro dokumentovani – gubitak koštane mase, atrofija mišića, promene u cirkulaciji. Ali efekti na ljudsku reprodukciju su praktično nepoznati.
"Ne znamo kako bi se fetus razvijao u mikrogavitaciji", priznaje NASA u svom dokumentu o medicinskim rizicima. "Ne znamo da li bi trudnoća uopšte bila održiva. Ne znamo kakav bi bio efekat radijacije na razvoj mozga fetusa."
Zato je zvanični stav i dalje: nema seksa, nema trudnoće.
Ali kao što istorija uči – zabrana retko kad rešava problem. Ljudi su pronalazili načine da budu intimni i u daleko težim uslovima.
Privremeni svet – ko čini najbolju posadu?
Putovanje do Marsa uobičajenim trajektorijama traje mesecima. Ako misija uključuje boravak na Marsu i povratak, govorimo o mnogo dužem periodu tokom kojeg mala grupa mora ostati funkcionalna.
Tada više nema mnogo smisla govoriti o privremenoj neprijatnosti. Posada mora da napravi društvo – malo, veštačko društvo sa ograničenim prostorom, ograničenim resursima, hijerarhijom, podelom rada, pravilima i praktično nepromenljivim članstvom.
Zato možda jedno od najvažnijih pitanja budućih misija neće glasiti: Ko su najbolji astronauti? Nego: Koji ljudi zajedno čine najbolju posadu? To nisu ista pitanja.
Možemo izabrati šest izuzetno inteligentnih, fizički sposobnih, disciplinovanih i tehnički briljantnih pojedinaca i ipak dobiti lošu grupu. Nasuprot tome, grupa u kojoj pojedinci nisu apsolutni vrh u svakoj pojedinačnoj kategoriji može kao sistem biti stabilnija, otpornija i pouzdanija.
NASA danas sve više uvodi grupne simulacije u kojima se kandidati testiraju u malim zatvorenim grupama mesecima pre same misije. Posmatraju se odnosi, način rešavanja konflikata, tolerancija na monotoniju i sposobnost da se funkcioniše i kada se neko ponaša iritantno.
Zaključak: mala vrata koja se zaključavaju
Jer na putu do Marsa astronaut više nije samo pojedinac. On postaje deo zatvorenog ljudskog sistema. A taj sistem mora raditi možda godinu, dve ili više godina bez mogućnosti da se pokvareni deo jednostavno zameni.
Zato se, kada govorimo o međuplanetarnim putovanjima, mnogo govori o motorima, gorivu, radijaciji, gravitaciji, vodi, kiseoniku i pouzdanosti elektronike. S pravom.
Ali među svim sistemima budućeg međuplanetarnog broda postojaće jedan čije će ponašanje biti izuzetno teško predvideti.
Posada.
Možda će se zato jednog dana u specifikaciji međuplanetarnog broda, negde između sistema za reciklažu vode i zaštite od radijacije, nalaziti još jedna sasvim ozbiljna stavka:
Vrata koja mogu da se zaključaju.
Jer socijalna entropija ne nastaje samo kada ljudi počnu da se mrze.
Ponekad može početi i kada se dvoje ljudi isuviše dopadnu.
A ako ćemo slati ljude na Mars, moraćemo da prestanemo da se pravimo da su oni nešto drugo osim – ljudi.
Motor koji može da odvede čoveka do Marsa napravićemo pre nego što potpuno naučimo kako da čovek izdrži čoveka do Marsa.
Sledi Deo III.....
