Pre tri i po milijarde godina, dve tople, vodene planete kružile su oko mlade zvezde G-tipa. Na obe površine, hemijske supe su ključale, postajale složenije i organizovale se u sićušne sfere koje su naučile da sakupljaju energiju, da se dupliraju, da evoluiraju. Na manjoj planeti, jedan oblik života je naučio da izvuče iskru energije iz minerala bogatih gvožđem. Ali nije imao vremena. Njegov svet je bio mali, jezgro mu se ohladilo, a magnetno polje ugasilo, ostavljajući krhku biosferu na milost i nemilost sunlčevom vetru.

Njegov veći sused je prošao bolje. Zadržao je svoju toplotu, atmosferu i vodu. Život je bujao, postajao složeniji i na kraju iznedrio stvorenja koja su naučila da putuju između svetova – ili da bar šalju svoje robote. I tako su se, 3,5 milijarde godina kasnije, susreli artefakti dva interplanetarna suseda. Robot jednih dotakao je fosil drugih.

Slika: Ilustracija susreta proizvoda života sa Zemlje i ostatataka života sa Marsa

U tom trenutku, preostali oblik života je mogao da shvati dve stvari: da, čak i sada, nije sam u ovom univerzumu, i da je njegova propast možda bliža nego što je ikada zamišljao. To je priča koju nam nagoveštava rover Perseverance. Ali zašto bi potvrda života na Marsu mogla ukazivati na našu propast?

Zašto je ovo otkriće drugačije od prethodnih

Ovog puta je drugačije: Zašto nalaz sa Marsa nije samo još jedan lažni alarm

Rover Perseverance je na lokaciji nazvanoj "Bright Angel" pronašao neobične formacije gvožđe-fosfata (vivijanit) i gvožđe-sulfida (greigit), koje su zbog svog izgleda dobile nadimke "makova zrna" i "leopardove pege". Ono što ovaj nalaz čini izuzetnim jeste njegova frapantna sličnost sa strukturama koje na Zemlji stvaraju mikrobi. Ove formacije, zajedno sa pronađenim organskim molekulima, ukazuju na metaboličke procese (redoks reakcije) kojima mikrobi izvlače energiju iz minerala.

U prošlosti smo već imali lažne uzbune i nepotvrđene vesti o vanzemaljskom životu.

* Dimetil sulfid na egzoplaneti: Iako je ovaj molekul snažan bioproizvod na Zemlji, njegova detekcija na planeti udaljenoj 124 svetlosne godine ostala je nepotvrđena uprkos dodatnim posmatranjima.

* Fosfin u atmosferi Venere: Otkriće fosfina, još jednog mogućeg bioproizvod, nije potvrđeno, a naučnici su predložili i moguća abiotička (neživa) objašnjenja za njegov nastanak.

* Struktura u meteoritu sa Marsa: Iako je cilindrična struktura u meteoritu podsećala na fosil mikroba, kasnije je utvrđeno da slični oblici mogu nastati i kroz nežive geološke procese.

Ključna razlika ovog puta je u tome što za nalaz rovera Perseverance trenutno ne postoji očigledno abiotičko objašnjenje. Iako stručnjaci ostaju oprezni, ovo je do sada najozbiljniji kandidat za dokaz drevnog života na Marsu.

Veliki paradoks: Zašto je pronalaženje života zapravo loša vest

Paradoks "Velikog filtera": Dobre vesti sa Marsa su loše vesti za nas

Da bismo razumeli zašto je život na Marsu potencijalno loša vest, moramo zaviriti u egzistencijalni ambis poznat kao koncept "Velikog filtera". On proističe iz Fermijevog paradoksa – ako je univerzum ogroman i pun planeta, zašto ne vidimo dokaze o naprednim vanzemaljskim civilizacijama? Odgovor "Velikog filtera" je da mora postojati neka izuzetno teška, gotovo nepremostiva prepreka ("filter") koja sprečava život da evoluira do tehnološkog stadijuma sposobnog za međuzvezdanu komunikaciju ili putovanja.

Ključno pitanje je gde se taj filter nalazi. Da li je on u našoj prošlosti, što znači da smo ga mi kao vrsta već uspešno prebrodili? Ili se nalazi u našoj budućnosti, što znači da nas najveći izazov tek čeka? Ako je filter u prošlosti, to može biti sama abiogeneza – neverovatno redak događaj nastanka života iz nežive materije. Ako je u budućnosti, to može biti preživljavanje tehnološke faze bez samouništenja.

Upravo ovde otkriće na Marsu postaje problematično. Ako je život nastao nezavisno na dva susedna sveta, Zemlji i Marsu, to znači da nastanak života (abiogeneza) nije težak i redak događaj. To znači da abiogeneza nije Veliki filter.

Zastrašujuća posledica ovoga je da, ako abiogeneza nije filter, to dramatično povećava verovatnoću da se Veliki filter nalazi negde ispred nas, u našoj budućnosti. To implicira da je pred našom civilizacijom egzistencijalni rizik ogromnih razmera, prepreka koju gotovo nijedna civilizacija u univerzumu ne uspeva da pređe.

Ako eliminišemo rane filtere, onda kasniji filteri moraju da nadoknade nedostatak. Otkriće života na Marsu smanjuje napor filtriranja koji vrši abiogeneza za faktor do više milijardi.

Rupa u zakonu: Da li smo svi mi Marsovci?

Bekstvo od propasti: Da li smo svi mi zapravo Marsovci?

Postoji jedno alternativno objašnjenje koje nas spasava od sumornog zaključka o Velikom filteru – teorija panspermije. Prema ovoj ideji, život nije nastao nezavisno na Zemlji i Marsu. Umesto toga, nastao je samo jednom, na jednoj od ove dve planete, a zatim je putovao na drugu putem meteorita izbačenih u svemir nakon udara asteroida.

Ako je panspermija tačna, onda smo ponovo na početku. Otkriće života na Marsu nam ne govori ništa o tome koliko je nastanak života čest ili redak. Abiogeneza i dalje može biti taj neverovatno teški Veliki filter koji smo mi, srećom, već prošli.

Takođe, dobijamo priliku da se zapitamo da li smo mi zapravo Marsovci.

Otkriće na čekanju: Konačan odgovor je zarobljen milionima kilometara daleko

Odgovor je na Marsu, ali ga ne možemo dobiti

Jedini način da se sa apsolutnom sigurnošću utvrdi da li su šare koje je Perseverance pronašao biološkog porekla jeste da se uzorci donesu na Zemlju i analiziraju u naprednim laboratorijama. Rover je savesno spakovao uzorke i ostavio ih na površini Marsa, čekajući buduću misiju koja bi ih pokupila.

I tu dolazimo do tragične ironije naše civilizacije. Misija za vraćanje uzoraka (Mars Sample Return), ključni korak u potrazi za odgovorom na jedno od najdubljih pitanja čovečanstva, otkazana je u poslednjem budžetu Bele kuće. Najveće otkriće u istoriji je možda na dohvat ruke, ali je zaglavljeno iza političkih odluka i budžetskih tabela. Iako je bilo naknadnih uveravanja iz Nase, sudbina ovih neprocenjivih uzoraka ostaje potpuno neizvesna, ostavljajući nas da se suočimo sa frustrirajućom realnošću: odgovor nas čeka, ali je zarobljen milionima kilometara daleko, kao žrtva zemaljske birokratije.

Otkriće koje nam je potrebno?

Nalazimo se u jedinstvenoj situaciji. Sa jedne strane, osećamo uzbuđenje zbog mogućnosti prvog kontakta sa vanzemaljskim životom, makar i fosilizovanim. Sa druge strane, suočavamo se sa zastrašujućim implikacijama koje to otkriće nosi za naš sopstveni opstanak.

Možda bi, uprkos egzistencijalnoj teskobi koju budi, otkriće života na drugom svetu moglo biti upravo ono što je čovečanstvu potrebno. U vremenima podela, takvo saznanje bi moglo ponovo da probudi osećaj kolektivnog ponosa, svrhe i podstakne nas da zajedno istražujemo svemir za koji sada sumnjamo da je ispunjen životom.

Izvor: Why Life on Mars Will DOOM Humanity (PBS Space Time)