Kolaž prikazuje šest izdvojenih detalja sa snimka regiona IC 348, u kojem nastaju nove zvezde. Snimak je načinio NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb pomoću kamere NIRCam. IC 348 se nalazi u sazvežđu Persej, oko 1.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje.

Boje na ovoj slici nisu prirodne boje, koje bi ljudsko oko videlo. Vebova NIRCam ne pravi fotografiju u prirodnim bojama. Veb je snimio IC 348 kroz više infracrvenih filtera, a različitim talasnim dužinama dodeljene su plava, zelena i crvena boja. Tako slika omogućava da vidimo strukture i zračenje koje ljudsko oko ne može da registruje.

1. Zvezda unutar magline:Ovaj deo snimka prikazuje dve zvezde duboko uronjene u oblak gasa i prašine. Infracrveno zračenje kraćih talasnih dužina koje emituje masivna zvezda apsorbuje prašina, pa zvezda na snimku najsjajnije izgleda na dužim talasnim dužinama, prikazanim narandžastom bojom. Ista apsorpcija svetlosti u prašini stvara tamne siluete koje vidimo na snimku.
2. Centralno zvezdano jato:Središtem IC 348 dominiraju tanke, prozračne, talasaste zavese gasa i prašine koje formiraju veliku petlju. Zvezdani vetrovi brojnih zvezda oblikuju oblake međuzvezdanog gasa i prašine. Ti oblaci rasipaju svetlost zvezda iz jata i tako stvaraju refleksionu maglinu.
3. Zvezde i slabi mlazevi:Na obodu posmatranog područja dve zvezde sijaju iz oblaka gasa i prašine. Deluju podjednako sjajno, ali je narandžasta zvezda dublje uronjena u oblak. Tanki crveni lukovi i mrlje u njihovoj blizini predstavljaju vrele, sjajne udarne talase nastale kada brzo izbačena materija sa mladih zvezda prolazi kroz okolni gas. .
4. Herbig–Haro objekti:Ovaj relativno mali region, pri vrhu snimka, obiluje dugim, sjajnim mlazevima i izraženim bojama u talasima gasa i prašine. Ove pojave, poznate kao „Herbig–Haro objekti“, nastaju kada brzi mlazevi i izboji materije mladih zvezda udaraju u gusti gas koji ih okružuje, stvarajući udarne talase i zagrevajući okolni materijal. Čak tri objekta u ovoj oblasti ranije su bila pojedinačno snimana, što pokazuje koliko je ovo područje bogato procesima nastanka zvezda.
5. Gravitaciono sočivo:Sićušni objekat koji na prvi pogled podseća na planetu sa prstenom zapravo čine dve galaksije. Bliža, plava galaksija nalazi se između nas i udaljene narandžaste galaksije. Pošto su veoma dobro poravnate duž našeg pravca gledanja, gravitacija bliže galaksije zakrivljuje putanju svetlosti udaljene galaksije. Tako u gravitacionom sočivu nastaje njena uvećana i izobličena slika.
6. Galaksije u pozadini:Iza oblaka gasa i prašine mogu se videti brojne udaljene galaksije. Dok se IC 348 nalazi na oko 1.000 svetlosnih godina od Zemlje, neke od ovih galaksija udaljene su milionima svetlosnih godina. Još sitnije galaksije, koje na snimku izgledaju kao obojene tačke, mogu biti udaljene čak milijardama svetlosnih godina.

Poslednja slika pokreće snažnu pedagošku priču. U jednom kadru gledamo objekte na različitim kosmičkim „dubinama”: IC 348 na ~1.000 svetlosnih godina, a galaksije iza njega na milionima, a neke još dalje na milijardama svetlosnih godina. Kolaž je time više od lepog astronomsko-fotografskog prikaza: postaje mala lekcija o dubini Svemira.

Izvor: NASA Webb, Sve je fizika

SVE JE FIZIKA Miša Bracić