Herbig-Haro 49/50 (HH 49/50) je mlaz materijala iz zvezde u formiranju.

Protozvezde su mlade zvezde u procesu formiranja koje uglavnom izbacuju mlazove materijala u okolinu. Crvenkasto-narandžasti izliv pruža detaljne naznake o formiranju mladih zvezda i kako aktivnost njihovih mlazeva utiče na okolinu.

Zapažanja NIRCam (bliska infracrvena kamera) i MIRI (srednji infracrveni instrument) STDžejms Veb u visokoj rezoluciji omogućavaju istraživanje detalja mlaza.

Mlazevi se protežu na više svetlosnih godina, prolaze kroz gušća područja materije, stvaraju udarne talase, pri čemu zagrevaju materijal koji se zatim hladi i emituje vidljivu i infracrvenu svetlost.

Ovaj „kosmički tornado“ je 2006. godine posmatrao ST Spicer. Zbog spiralnog izgleda je tada dobio ime HH 49/50 ali se nije znala priroda objekta na njegovom vrhu. Vebova rezolucija otkriva na HH 49/50 fine karakteristike udarnih regiona u izlivu.

HH 49/50 se nalazi na oko 625 svetlosnih godina od Zemlje u kompleksu oblaka Kameleon I, jednom od najbližih aktivnih regiona formiranja zvezda u Mlečnom putu, u kom nastaju brojne zvezde slične Suncu. Ovaj kompleks oblaka je verovatno sličan okruženju u kojem se formiralo naše Sunce. HH 49/50 izliv se od nas udaljava brzinom od 100-300km/s.

NIRCam i MIRI zapažanja HH 49/50 na malim skalama prate užarene molekule vodonika, ugljen-monoksida i energizovana zrna prašine, predstavljenih narandžastom i crvenom bojom.

Na osnovu posmatranja od 2000. godine predpostavlja se da je protozvezda Cederblad 110 IRS4 verovatan pokretač mlaza. Smeštena na otprilike 1,5 svetlosne godine od HH 49/50 (u donjem desnom uglu Vebove slike), CED 110 IRS4 je protozvezda klase I. Ovo su mlade zvezde, u dobu od desetine hiljada do milion godina kada dobijaju na masi. Obično imaju uočljiv disk prašnjavog materijala u okruženju koji još uvek pada po njima. NIRCam i MIRI opservacije rade inventar ledenog sastava okruženja ove protozvezde.

Lukovi HH 49/50 u glanom imaju pravac ka izvoru mlaza. Izliv u gornjem desnom uglu bi mogao da bude slučajna superpozicija drugačijeg izliva, povezana sa sporom precesijom izvora isprekidanog mlaza. Alternativno, ovo može da bude i rezultat raspada glavnog odliva.

Spiralna galaksija na vrhu HH 49/50 je mnogo udaljenija. Centralni plavi region pokazuje lokaciju starijih zvezda i nagoveštaje „bočnih režnjeva“ što sugeriše da bi ovo mogla biti galaksija sa prečkama. Crvenkaste nakupine unutar spiralnih krakova su topla prašina i grupe zvezda u formiranju.

WEBB

SVE JE FIZIKA Miša Bracić