Svaka tačka svetlosti na noćnom nebu, osim najbližih zvezda, je galaksija sa sopstvenom istorijom dugom milijardama godina. Naravno, pitanje kako su one, te galaksije nastale samo se nameće. Zahvaljujući svemirskom teleskopu Euklid Evropske svemirske agencije (ESA), počinjemo da dobijamo odgovor na to pitnaje.
Iako je lansiran tek u julu 2023. godine, Euklid je već počeo da preoblikuje naše fundamentalno razumevanje kosmosa. Za samo godinu dana, ovaj moćni instrument je zavirio dublje i šire nego mnogi pre njega, otkrivajući skrivene istine o univerzumu.
Najčešće galaksije uopšte nisu onakve kakve obično zamišljamo
Mnogi ljudi zamišljaju galaksije kao veličanstvene, spiralne strukture, slične našem Mlečnom putu. Međutim, izuzetna osetljivost Euklidovog teleskopa otkrila je potpuno drugačiju istinu: najbrojnije galaksije u kosmosu su zapravo male, blede i do sada gotovo nevidljive "patuljaste galaksije".
Značaj ovog otkrića je ogroman. Ove patuljaste galaksije su ranije bile previše blede da bi ih astronomi mogli detaljno proučavati. Zahvaljujući Euklidovom oštrom oku, koje može da detektuje i najslabiju svetlost, do sada je identifikovano čak 2.674 ovakvih galaksija. Ovo nije samo pitanje brojeva; to je kao da su biolozi do sada proučavali samo slonove i kitove, a sada su odjednom otkrili da je ekosistem zapravo prepun insekata koji čine najveći deo biomase. Euklid je otkrio kosmičku većinu koja je do sada bila skrivena u tami.
Ovo je ključno za razumevanje evolucije svemira, jer se smatra da su upravo te male, patuljaste galaksije "građevinski blokovi" od kojih su nastale veće galaksije poput naše. Proučavajući ih, mi zapravo posmatramo temelje na kojima je izgrađen kosmos. Euklid ne samo da posmatra kosmos – on nam po prvi put otkriva nevidljive temelje od kojih je sazdana svaka velika galaksija, uključujući i našu.
Galaksije i njihove crne rupe rastu zajedno – a Euklid je uhvatio ključni trenutak
Euklidovi podaci pomažu naučnicima da precizno prate kako se oblik galaksija menja tokom milijardi godina. Oni posmatraju transformaciju od mladih, plavih galaksija koje aktivno formiraju zvezde, do ogromnih, starijih eliptičnih galaksija koje su potrošile svoje gorivo. Sada znamo da je ovaj proces neraskidivo povezan sa rastom supermasivnih crnih rupa koje se kriju u njihovim centrima.
Ključno otkriće koje je Euklid omogućio jeste identifikacija galaksija sa "sekundarnim jezgrima". Ovo su direktni dokazi o spajanju dve galaksije, gde se njihova dva jezgra – od kojih svako sadrži supermasivnu crnu rupu – postepeno približavaju jedno drugom. Ovaj kosmički ples na kraju dovodi do stvaranja binarnog sistema crnih rupa. Dok plešu jedna oko druge, ove crne rupe stvaraju talase u samom tkivu prostor-vremena – gravitacione talase. Gubitkom energije kroz ove talase, njihova orbita se nezaustavljivo smanjuje, vodeći ih ka konačnom spajanju.
"Najmasivnije crne rupe nalaze se u centrima džinovskih eliptičnih galaksija i smatra se da rastu prvenstveno kroz spajanja sa drugim supermasivnim crnim rupama," rekao je Fabricius. "Detektovanjem i analizom sekundarnih jezgara, Euklid nam omogućava da istražimo kako ove ogromne crne rupe nastavljaju da rastu – i kako njihov rast utiče na galaksije u kojima se nalaze."
Euklid je tek počeo, a već je mapirao preko milion galaksija
Za samo godinu dana rada, Euklid je postigao nešto neverovatno: posmatrao je i katalogizovao čak 1.2 miliona galaksija. Ipak, ono što je najviše zapanjujuće je da ovih 1.2 miliona galaksija predstavlja samo "vrh ledenog brega". Podaci objavljeni u martu 2025. čine svega 0.5% onoga što će Euklid prikupiti do kraja svoje misije.
Uspeh misije leži u jedinstvenim sposobnostima teleskopa. Kako objašnjava Maksimilijan Fabricijus sa Instituta Maks Plank za vanzemaljsku fiziku, "Euklid nudi neviđenu kombinaciju oštrine i pokrivenosti neba – mapiraće celo van-galaktičko nebo." On dodaje da ovo znači da naučnici "po prvi put mogu sistematski da proučavaju kako oblici i centralne strukture galaksija zavise od njihove istorije formiranja na istinski kosmičkim skalama." Očekuje se da će do kraja svoje šestogodišnje misije Euklid proučiti desetine miliona galaksija, stvarajući najdetaljniju 3D mapu svemira ikada napravljenu.
***
Za samo jednu godinu, svemirski teleskop Euklid je već počeo da ispisuje novo poglavlje u kosmičkoj istoriji. Od otkrića da su najčešće galaksije u svemiru neupadljivi patuljci, do hvatanja ključnih trenutaka u kojima galaksije i njihove crne rupe rastu zajedno, ova misija iz korena menja naš pogled na univerzum.
Dok čekamo preostalih 99.5% podataka koje će Euklid prikupiti, možemo se samo pitati: koje će još fundamentalne pretpostavke o kosmosu uskoro biti srušene?
Euklid
Više na Space.com