Budžet Federalnog kosmičkog programa za 2016-2025 (ФКП-2025) biće značajno smanjen u odnosu na njegov projekat, koji se trenutno razmatra u ministarstvima. Kako je objasnila “Izvestija”, pouzdani izvor Roskosmosa, vladi će u septembru biti podneta već skraćena verziju, čiji budžet će biti manji od sadašnjih 2 triliona[1] rubalja. Pri tome, najveća kresanja će pasti na teret projekata za 2016-2018. godinu. Pre svega, “pod nož” će ići dugogodišnji prespektivni programi koji se tiču letova sa posadom na Mesec.

iss zemlja

Nedavno je zamenik predsednika vlade, Dmitri Olegovič Rogozin[2] (1963), izjavio da sadašnja situacija nije pogodna da bi se značajna suma iz budžeta odvajala za tako grandiozne projekte kao što je osvajanje Meseca. Pri tome je on lično 12. aprila 2014. izjavio da je izgradnja lunarne baze strateški cilj.

raketa lansiranjePredstoji nam treće kresanje Federalnog kosmičkog programa (FKP). Pojedini projekti će biti odbačeni, a ostalima će budžet biti srezan za 10%,” javio je izvor iz Roskosmosa. “Čitav program je skraćen za trećinu, za koliko je pala kupovna moć usled promena u valutnom kursu. Naprimer, proizvođači satelita kupuju oko 70% opreme u inostranstvu. Sa sigurnošću mogu reći da je za samo godinu dana kosmički program smanjivan triput. Niko ne shvata kako će se u takvim uslovima održati skupi i dugoročni projekti, kao što je let čoveka na Mesec. Otkaz, prenos, nazovite to kako hoćete, ali potpuno je jasno: Mesec se odlaže.”

Prema rečima sagovornika iz Roskosmosa, Rogozin je svojom izjavom zadao pravac razmišljanja onima koji trenutno dumaju o skraćivanju projekta FKP. Ako već ne leti na Mesec, Rusija može da prebaci Mesečeve projekte u naredni financijski period. Do sada je to delimiučno već urađeno: još na početku godine Roskosmos je bio prinuđen da smanji budžete takvim projektima vezanim za Mesec kao što su raketa-nosač superteške klase, ili PPTK-2[3] (rus. ППТК-2, перспективный пилотируемый транспортный комплекс 2 этапа), u okviru kojeg je vršena razrada lunarnog modula LVPK (rus. ЛВПК,лунного взлетно-посадочного комплекса).

Ali na ovaj ili onaj način, pravac radova u projektu FKP i dalje je zadržan. Naprimer, planira se da se razrada superteške rakete obavlja u okvirima razvojno-konstruktorskih radova “Elemenata superteškog kompleksa” sa predloženim budžetom od 36,473 milijarde rubalja ($530 mil.). Reč je o radovima na novim materijalima za kiseonik-vodovične stepene (“blokove”) superteške rakete, novim motorima, tehnološkim procesima i specijalnoj opremi za “blokove” velikih razmera, itd.

Оpitno-konstruktorski radovi „PPTK-2“ sa budžetom od 20,8 milijardi rubalja trebalo bi da dovedu lunarni sletni modul do nivoa „Početka zemaljskih eksperimentalnih razrada do 2024. godine“.

Varijanta PPTK koja se trenutno razrađuje predstavlja kosmički brod sa lunarnim odredištem, što podrazumeva visoku autonomiju, mogućnost ulaska u atmosferu u drugoj kosmičkoj brzini[4], i niz drugih mogućnosti. Prema projektu FKP-2025 koji se trenutno razmatra, za opitno-konstruktorske radove za PPTK izdvojeno je 66,689 milijardi rubalja ($970 mil.[5]). Prema rečima izvora iz Roskosmosa, moguće je da će na kraju ta suma biti umanjena. Nigde se ne pominje otkazivanje projekta, ali će smanjivanje finansiranja svakako uticati na rokove izgradnje broda. Trenutno se njegov start planira za 2021. godinu i to u bespilotnoj varijanti, no ako ne pojave neki drugi problemi s lunarnim brodom u skorije vreme, raspored izgradnje bi mogao i da se revidira.

Može se reći da je vremensko razvlačenje projekata na neki način deo tradicije Roskosmosa. Naprimer, projektanti novog raketnog kompleksa „Angara“ imali su u planu da izvedu prvo lansiranje još 2005. godine, ali zbog neritmičkog finansiranja prvi start je usledio tek 2014. godine[6].

Sve relevantne zemlje na svetu trenutno razmatraju osvajanje Meseca jedino na papiru,“ kaže Andrej Ionin, dopisni član Ruske akademije kosmonautike Ciolkovskog. „Niko ne čini praktične korake u tom pravcu. Ali kosmičkim agencijama velikih zemalja lunarna perspektiva je neophodna radi opravdanja ogromnih budžeta. Ni SAD, ni Kina, ni Rusija ne mogu da smisle zadatke zbog kojih bi trebalo leteti na Mesec. Šezdesetih godina prošlog veka SAD je razmišljao o projektu koji bi čitavom svetu pokazao njihovo tehnološko preimućstvo. Posle lansiranja sovjetskog ’Sputnjika’ i prvog čoveka u kosmos, Amerikancima je bilo potrebno da dokažu svoje liderstvo i tako su smislili lunarni program. Ako govorimo o mogućnostima saradnje naše zemlje u okviru BRICS-a, razgovori o Mesecu bi bili beskorisni – po pitanju budžetske pomoći to je pusta priča, jer partneri nisu spremni da potroše ogromne količine novca a da ne razumeju zašto i kome je potrebno osvajanje Meseca. Potrebno je početi od malog i nečeg razumljivog i neophodnog. Mnogo bi realističniji predlog bila jedna zajednička orbitna stanica, za koju bi sigurno bilo moguće zainteresovati partnere iz BRIKS-a.

U sekretarijatu Dmitrija Rogozina su primetili da je vice-premijer, govoreći o neaktuelnosti lunarnog programa, izrazio svoje mišljenje, dok je za formiranje Federalnog kosmičkog programa u svakom slučaju odgovoran Roskosmos.

 


[1] To je 1013 rubalja. 1 rublja = 0,0145 USD. Početno, Roskosmos je tražio 2,4 triliona, što je bilo skoro triput više od budžeta 2006-2015.

[2] Moskovljanin, doktor filosofskih nauka, koji je od 2011. zadužen za odbrambenu industriju zemlje. Bivši ambasador Rusije u NATO-u u Briselu. Specijalni je izaslanik za protivraketnu odbranu i pregovaranja sa NATO zemljama o tome. Od 2011. je zamenik predsednika vlade, i zadužen je za odbrambenu i kosmičku industriju

[3] Njegov za sada zvanični naziv je ПТК-НП (Пилотируемый Транспортный Корабль Нового Поколения), odn. „Nova generacija pilotirajućeg transportnog broda“.

[4] Za Zemlju, to je oko 11,2 km/s. Za Mesec, 2,4 km/s, a za Sunce 617,7 km/s.

[5] Trenutno gledam US Open i tamo kažu da će do sledeće godine biti pokriven najveći tamošnji teret u kompleksu Artur Ashe. Ceo projekat će koštati oko $500 miliona. Samo jedan „Suhoj 47“ košta oko $70 miliona.

[6] Prvo lansiranje je bilo 9. jula 2014. a drugi i za sad jedini, 23. decembra 2014. Oba lansiranja su izvedena sa kosmodroma „Pleseck“. Radilo se o lakšoj dvostepenoj verziji, „Angari 1.2“.


Rusija planira da pošalje kosmonaute na Mesec!


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: