Nažalost, konflikt u Ukrajini već je odneo prvu žrtvu na kosmičkom polju. Iako ova vest ne može da se meri sa svakodnevnim vestima o gubicima ljudskih života, ovaj gubitak je ipak tužna stvar. Prvi je pao kosmički teleskop WSO-UV, u Rusiji poznatiji kao „Спектр-УФ“, ultraljubičasta opservatorija izgrađena u saradnji sa Španijom, Nemačkom i Indijom.
Rusko-španski kosmički teleskop WSO-UV/”Spektr-UF”. Teržina – 2840 kg; dimenzije 13,6×9,6 m; snaga – 1.000 W; visina orbite – 35.800 km. ( НПО имени С. А. Лавочкина)
Teleskop napravljen u Lavočkinovoj kompaniji, poseduje primarno ogledalo prečnika 1,7 metara – “Habl” ima 2,4 metra – i čitavu bateriju instrumenata predviđenih za posmatranje univerzuma u ultraljubičastom spektru. Na određeni način, WSO-UV (World Space Observatory-Ultraviolet) je moguće posmatrati kao pravog naslednika “Habla”, obzirom da će budući “James Webb”, koji će vršiti osmatranja u infracrvenom spektu, biti sasvim drugačiji uređaj. Nije planirano da WSO-UV bude postavljen u nisku kružnu orbitu kao “Habl”, već u heliocentričnu orbitu nagiba 51,6°, koja bi omogućavala konstantno posmatranje nebeskih objekata – do 30 časova – bez smetnji koje bi pravila Zemljina senka. Opservatorija je trebalo da na lansiranju bude teška oko 2.900 kg i da ponese teleskop T-170K konstrukcije Ritchey-Chretien, žižine daljine 17 metara. NPO “Lavočkin” je trebalo da obezbedi platformu “Navigator” sa kompletnom avionikom za satelit. Bilo je planirano da lansiranje bude izvršeno sa Bajkonura raketom “Proton” (ranije je to trebalo da bude ukrajinsko-ruski “Zenit-3F”). Teleskop je trebalo da bude primer bogate međunarodne saradnje, pa su se Španci obavezali da će napraviti jedan od dva glavna instrumenta, kameru ISSIS (Imaging and Slitless Spectroscopy Instrument), a Nemci bateriju od tri spektrometra WUVS (WSO-UV Spectrograph). Madrid je trebalo da pruži i jedan od dva kontrolna centra misije (drugi je u Moskvi).
Model teleskopa u predstavništvu “Lavočkina” ( НПО имени С. А. Лавочкина).
Teleskop T-170M ( НПО имени С. А. Лавочкина).
Pred kraj prošle godine, javljeno je da su američke ekonomske (a bogme i mnoge duge!) sankcije Rusiji doveli do toga da Ruska kosmička agencija ostane bez glavnih CCD senzora za instrument WUVS. Iako je lansiranje pomereno za 2020, ovaj maler bi mogao da predstavlja ozbiljan razlog za otkazivanje projekta. Kao da to nije bilo dovoljno, uskoro je stigla najava da ni Španija nije u stanju da isporuči željenu ultraljubičastu kameru ISSIS, glavni instrument satelita. Madrid se pravda da je njihova odluka čisto ekonomska i da je produkt teške ekonomske situacije zemlje te da nije utemeljena na politici ili sankcijama (sic!), ali činjenica je da je tajming prilično neobičan. Španija se nije zvanično povukla iz projekta WSO-UV, ali ako Rusija bude primorana sama da proizvede ovaj instrumenat nema sumnje da će to bio takav udarac projektu koji bi mogao biti i fatalan. A neka dobra vest? Do 2020. može svašta da se dogodi. U svakom slučaju, upadljivo je ćutanje na ovu temu u svim španskim medijima.
Sledeća žrtva su, kako je i za očekivati, ukrajinske kosmičke rakete. Ukrajina trenutno proizvodi dve rakete, “Zenit” i “Antares”, a planirala je uskoro da započnu proizvodnju trostepenog “Ciklona-4” za korisnike u Brazilu. Zemlja je takođe sarađivala s Rusijom oko rakete “Dnjepar” – modifikaciji famoznog nuklearnog interkontinentalnog projetila R-36 „Satane“ – prepravljenog za komercijlne letove. E pa Ruska kosmička agencija upravo je objavila da se odriče daljih usluga rakete „Zenit“ već da će se osloniti na svoje proverene „Protone-M“, a kasnije na nove „Angare A5“. „Roskosmos“ u Bajkonuru već ima dve rakete „Zenit-3F” spremne da u orbitu odnesu ruski geostacionarni meteorološki satelit „Elektro-L No.2“ i rentgensku astrofizičku opservatoriju (takođe rusku) „Spektr-RG“ 2015. odn. 2017. godine. U ovom momentu u Bajkonuru se nalazi još jedna raketa „Zenit“ planirana da ove godine ponese ukrajinski geostacionarni radio i TV satelit „Libid“, ali Ukrajina nema pare da od ruske kompanije NPO „Energomaš“ kupi motore RD-171 za prvi stepen, kao ni druge sisteme avionike.
Raketa “Zenit” uzleće sa “Sea Launch” platforme u Tihom okeanu (Sea Launch).
Ruski motori na prvom stepenu ukrajinskog “Zenita-3SL”. Posle neuspelog starta sa morske platforme, raketa je početkom 2013. pala u okean i posle vraćena u Dnjepropetrovsk u Ukrajinu.
Ovaj monstrum nije neki brod iz “Rata zvezda” već predstavlja jednu od verzija opservatorije “Spektr-RG”. Ovo “RG” je skraćenica od “rendgensko” i “gama-zračenje”.
Da li to znači kraj raketa “Zenit”? Ne tako brzo. Od 1999. “Zeniti” učestvuju na međunarodnom tržištu preko konzorcijuma “Sea Launch”, a mogu biti lansirani ili sa platforme sa Tihog okeana ili sa Bajkonura (u tom slučaju to se obavlja preko pomoćne kompanije “Land Launch”). Problem je u tome što je nakom bankrota “Sea Launch” postao većinsko vlasništvo ruske kompanije RKK “Energija” a niko ne zna tačno u kakvom su oni financijskom stanju. Sigurno je da stvari stoje loše a u poslednje vreme javljaju se brojni predlozi vezani za “Sea Launch”, počev od zamene “Zenita” “Angarom”, do prodaje projekta Brazilu ili nekoj drugoj zemlji. Ne treba da se iznenadimo ako RKK “Energija” bude kontaktirala “Boeing” – starog partnera u projektu – radi oživljavanja “Sea Launcha”. Videćemo da li bi uspeli.
Iako stvari ne idu dobro za ukrainsku aeronautičku industriju, ne brinite, stvari se uvek mogu pogoršati. Jer pre neki dan “Roskosmos” je otkrio da se odrekao koristi od “Dnjepar” raketa i na neograničeno obustavio svoje učešće u tom projektu. Iako se projektili RS-20 (SS-18) više ne proizvode, Ukrajina je imala učešće u prepravci “Dnjepara” za komercijalnu upotrebu. Kompanija ICS “Kosmotras”, zadužena za prepravku i komercijalno upravljanje raketama “Dnjepar”, objavila je da je imala za ovu godinu u planu tri lansiranja, ali budućnost ove rakete je nejasna, iako ova raketa nudi najjeftinija lansiranja tereta na čitavom svetskom tržištu.
“Dnjepar” (RS-20) uzleće iz silosa (Kosmotras).
Pored tenzije između Rusije i Ukrajine, koren njihove turbulencije leži u ekonomskoj krizi koja je potresla Ukrajinu nakon “grube” – da tako kažem – promene vlasti 2014. godine. Kompanija iz Dnjepropetrovska “Južmaš”, proizvođač ukrajinskih kosmičkih raketa, smanjila je svoju proizvodnju za 75% u poslednje tri godine, što je dovelo do toga da su 22. januara zaposleni poslati na neplaćeni “odmor” u trajanju od 2 meseca. Za sada, jedino nije u opasnosti kooperativni rad na američkoj raketi “Antares”.
Kako se vidi, glavna žrtva svega ovoga što se trenutno dešava u Ukrajini jeste njihova kosmička industrija. Možda iz tog razloga ne bi bilo iznenađenje da vidimo neki gest Amerike u cilju oživljavanja tog sektora, kao recimo povratak “Boeinga” u “Sea Launch”. ako bi se to i desilo to bi bio svojevrsni paradoks, jer je uistinu “Sea Launch” izgrađen devedesetih godina kao “nagrada” Klintonove administracije prvoj ukrajinskoj vladi za njenu političku nezavisnost i da bi se izbegao kolaps aeronautičke industrije.
