NASA je odlučila da nazove kosmički teleskop WFIRST po Nancy Grace Roman, prvoj direktorki astronomije u Nasinoj Kancelariji za kosmičku nauku. Nancy Roman, astrofizičarka po obuci, igrala je ključnu ulogu u razvoju kosmičkih opservatorija OSO i OAO (OAO-2 'Stargazer' se često smatra prvim kosmičkim teleskopom u istoriji). Nakon toga, takođe je sarađivala na rendgenskom satelitu 'Uhuru' i mnogim drugim kosmičkim misijama. Pionirka je u razvoju 'pokretnih' opservatorija, i, nakon što je postavila mali teleskop promera 30 cm u modificirani mlaznjak 'Learjet', bila je od velike važnosti za uspostavljanje 'Kuiper Airborne Observatory' (KAO) na 'Lockheedovom' avionu C-141A 'Starlifter' opremljenom teleskopom od 92 cm.

1
Trenutni izgled WFIRST Nancy Grace Roman.

Nancy Roman je takođe bila 1970. uključena u projekat 'LST' ('Large Space Telescope'), što je 1983. dovelo do Hablovog kosmičkog teleskopa, pa je ponekad nazivaju 'Hablovom majkom' ('otac' je bio astrofizičar Lyman Spitzer). Uskoro je budući Nasin teleskop dobio ime, WFIRST[1], trpeći nesreću da bude kršten jednom od najružnijih skraćenica u istoriji. Ali Nasina namera nije bila samo estetska. Trumpova administracija je čak tri puta pokušala da otkaže WFIRST, što je svojevrsni rekord. Poslednjih dve godine Kongres je u posljednjem trenutku spašavao projekt, ali ove godine je NASA, po nalogu Bele kuće, u fiskalnoj godini 2021. ponovno zahtevala nula dolara za ovaj teleskop. Ili, što mu dođe na isto, potpuni zahtev za otkazivanje ovog kosmičkog teleskopa.

2
Nency Roman sa maketom kosmičkog teleskopa OAO (Orbiting Astronomical Observatories).

Dakle, ovaj izbor novog imena za WFIRST je prilično šokantan. Najaviti tako nešto za kosmički teleskop koji želite da otkažete nije baš logično. Očito da ima mnogo ljudi unutar agencije koji WFIRST smatraju prioritetnim projektom, ali se čini da nisu uspeli da nametnu svoje stavove. A istorija ovog teleskopa je prilično mučna. WFIRST je rođen u prethodnoj deceniji kao relativno skromna kosmička opservatorija – opremljena ogledalom promera 1,3 metra – dizajnirana za proučavanje tajanstvene tamne energije. U Dekadnom istraživačkom izvještaju iz 2010. američke akademije nauka smatralo se da je to jedan od prioriteta naučne astronomske i astrofizičke zajednice. No 2012. godine tajanstvena agencija NRO[2] (National Reconnaissance Office) je poklonila Nasi dva kompleta optike iz špijunskih satelita otkazanog programa 'FIA-O' (FIA-Optical). Svaka optika je imala ogledalo od Ø2,4 metra, slično onome iz kosmičkog teleskopa Habl. Kosmička agencija je odlučila da iskoristi jednu od tih optika za teleskop i nazvala ga WFIRST-AFTA (Wide-Field InfrarRed Survey Telescope Astrophysics-Focused Telescope Assets), ime koje će zvog dužine uskoro biti napušteno.

3
Dizajn WFIRST-AFTA iz 2015. i 2016.

4
Dizajn iz 2018. i 2019.

Međutim, dar Pentagona nije postigao željeni učinak. Daleko od smanjenja troškova, WFIRST se razvio u mnogo složeniji i skuplji projekt. Iako je veličina primarnog ogledala bila identična Hablovom, kraća žižina daljina je značila da će slika vidnog polja biti mnogo veća te će stoga biti potrebno preneti mnogo veću količinu podataka. Nadalje, manja osetljivost novog infracrvenog ogledala – neophodna za otkrivanje dalekih supernova tipa Ia i analizu evolucije širenja kosmosa pa, prema tome, tamne energije – morala je da bude kompenzovana uključivanjem koronagrafa za proučavanje egzoplaneta (cilj je bio povećavanje naučne produktivnost u drugim područjima astronomije osim proučavanja tamne energije i tako teleskop učiniti privlačnijim za naučmu zajednicu uopšteno). Ali uključivanje koronagrafa je dovelo do ogromnog skoka troškova projekta. Na sve to, prekoračenje troškova i beskrajno odgađanje 'Jamesa Webba' ostavili su Nasino odelenje za astrofiziku bez dinara, tako da agencija više nije mogla da usmerava resurse u WFIRST.

5
Delovi teleskopa.

6
Elementi teleskopa.

Iako je vlada ograničila projekat na $3,2 milijarde, WFIRST je već daleko premašio tu prognozu kada je Bela kuća odlučila da ga otkaže. Kao rezultat toga, opservatorija je ponovno redizajnirana kako bi bila jeftinija, a 28. avgusta 2019. WFIRST je dobio odobrenje za dalji rad, nazvano Preliminary Design Review (PDR). 2. marta projekat je prošao KDPC (Key Decision Point C), fazu koja podrazumijeva mogućnost početka izgradnje teleskopa u okviru planiranog budžeta. Novi dizajn uključuje samo dva instrumenta: impresivnu WFI (Wide Field Instrument) kameru, koja se sastoji od 18 detektora sa 288 megapiksela, i CDTI (Coronograph Technology Demonstration Instrument), 'laki koronagraf' manje složen i jeftiniji od originala. Ovim promenama je moguće, iako je malo verovatno, da teleskop neće da premaši $3200 miliona ($3900 miliona uzimajući u obzir razvojne troškove tokom poslednjih godina). Zvanični datum lansiranja je još uvek 2025, ali nakon toliko godina bez gotovo nikakvog budžeta, biće ga teško ispuniti (i hvala Bogu, jer nije moguće da će ga lansirati pre JWST-a).

7
Elementi optike.

8
Poređenje vidnog polja WFIRST-a i Habla.

'Nancy Grace Roman Space Telescope' (NGRST; inicijali nisu mnogo atraktivniji od WFIRST-a) ili, jednostavno, 'Roman Space Telescope' (RST) biće smešten u Lagranžovoj tački L2 sistema Zemlja-Sunce i prenosiće između 1,4 i 2 terabajta podataka dnevno. Njegov radni vek će biti između pet i deset godina. Nije baš 'Hablova zamena', jer će se njegova misija usredotočiti na proučavanje tamne materije i energije, ali, zbog raspona osetljivosti u elektromagnetnom spektru i njegovih prednosti, 'Nancy Grace Roman' je više slična mitskom kosmičkom teleskopu nego 'James Webb'. Nažalost, WFIRST ima neprijatelje kod kuće: neke šumove u američkoj naučnoj zajednici koji smatraju da bi otkazivanje ovog projekta ubrzalo razvoj ambicioznijih projekata poput LUVOIR-a (Large UV/Optical/InfraRed Surveyor) ili pretraživača egzoplaneta HabEx-a (Habitable Exoplanet Imaging Mission) – planirane od 2030. – posebno imajući u vidu da će ESA da lansira teleskop 'Euclid' 2022. kako bi istraživao prirodu tamne energije. Uprkos činjenici da je 'Euclid' skromniji i specifičniji projekat od 'Nancy Grace Roman' – njegovo ogledalo je prečnika 1,2 metra – očito je da proučavanje tamne energije iz kosmosa neće propasti ako WFIRST ipak ode u staro gvožđe. Međutim, bio bi to vrlo tužan kraj za projekat koji se razvija već više od decenije.

9
Faze projekta. 

 

[1] O ovom teleskopu sam nekoliko puta pisao: 'WFIRST – infracrvena kosmička opservatorija', 'Novo produženje WFIRST-a' itd.

[2] U jednom od svojih nastupa, pre više godina sam napisao e-knjigu o ovoj špijunskoj agenciji, jednu od meni najzanimljivijih i najdražih.

 


Novo produženje WFIRST-a

WFIRST – infracrvena kosmička opservatorija 

WFIRST, budući Nasin kosmički teleskop

WFIRST - teleskop veka


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: