Posle debakla koji su prošle godine doživeli sa Marsovom sondom „Фобос-грунт“, Rusi su odlučili da se fokusiraju na program lunarnog istraživanja i tako razviju novu generaciju sondi pre no što se okrenu rizičnim avanturama osvajanja daljih ciljeva solarnog sistema. Strategija ruskog lunarnog istraživanja stalno preskače „Луну-глоб“ i „Луну-ресурс“, ali nedavno su ti projekti pretrpeli značajne izmene. Obzirom da će saradnja sa Indijom na ovom programu biti prekinuta, Rusija sada pokušav da uključi Evropu u svoje planove.
Tokom 2015. godine trebalo bi da dođe do lansiranja „Луне-глоба 1“ („Луна-25“) – „Луна-глоб посадка“ Ili „Luna–glob lender“ – raketom „Союз 2.1а“ (GRAU indeks 14А14). „Луна-глоб 1“ bi trebalo da sleti na jedan od Mesečevih polova (još nije odlučeno koji), a nosiće i nekoliko naučnih instrumenata ukupne težine do 30 kg. Biće to više jedan tehnološki demonstrator, ali će ipak sprovesti opsežno istraživanje lunarnog rigolita i površinskih isparenja. „Луна-глоб 1“ će imati težinu od 1.450 kg i koristiće sistem direktnog sletanja, sličan onom koje su koristile pređašnje sovjetske misije sa sletanjem na površinu.
 |
„Луна-глоб 1“ (ИКИ[1]/НПО Лавочкин). |
Ako je verovati Igoru Mitrofanovu, rukovodiocu Laboratorije za kosmičku γ–spektroskopiju Akademije nauka, do sada je u igri 6 lokacija za sletanje „Луне-глоб 1“. Tri su u blizini severnog a tri u blizini južnog lunarnog pola. Za odabir lokacija traženi su sledeći kriterijumi: radio–vidljivost sa Zemlje, ravna površina, sovoljna dužina Sunčeve osvetljenosti i interesantnost sa naučne strane.
Ako sve protekne kako valja, 2016. godine bilo bi izvršeno lansiranje i „Луне-глоба 2“ („Луна-26“) – takođe poznate i pod imenom „Луна-глоб орбита“, tj. „Luna–glob Orbiter“, sledećom raketom „Союз 2.1a“. „Луна-глоб 2“ će dati sve od sebe da prouči Mesec sa polarne orbite visoke 100 km (mada će možda na kraju pasti i na samo 50 km). Sa težinom od 2.100 kg, moći će da nosi zamašnih 160 kg opreme za naučne eksperimente vezane za studiranje našeg komšije. Prvobitno, „Луна-глоб 2“ je trebalo da bide lansirana pre „Лунe-глоб 1“, ali je Lavočkinov konstruktorski biro mnogo više napredovao na konstrukciji prvog, što je uzrokovalo ovu zamenu.
 |
„Луна-глоб 2“ (ИКИ/НПО Лавочкин). |
 |
Orbita orbitne sonde „Луна-глоб орбитер“. |
 |
Eksperimenti koje treba da izvrši „Луна-глоб 2“ (ИКИ/НПО Лавочкин). |
Konačno, do 2017. godine оčekuje se da bi moglao da bude lansiran i „Луна-ресурс“ – u principu unapređena verzija „Луне-глоба 1“ – koji je trebalo da bude lansirana zajedno sa indijskim orbiterom „Chandrayaan-2“, ali pošto su Indija i Rusija rešile da pođu različitim putevima, „Луна-ресурс“, ako bude lansirana, za to će upotrebiti „Союз 2.1а“ i lansirnu rampu u Francuskoj Gijani. Još uvek se ne zna da li će ili neće sa njim poleteti i indijski mini–rover, mada su za sada šanse za to vrlo tanke. Međutim, sa težinom od oko 2.200 kg, „Луна-ресурс“ će nositi preko 200 kg naučne opreme, među kojom će se naći i sofistikovana bušilica proizvedena u ESA za istraživanje lunarne litosfere. Taj uređaj će predstavljati modifikaciju bušilice dizajnirane za „ЕxoMars“ rover, i moći će da pravi bušotine duboke preko dva metra. „Луна-ресурс“ će za sletanje na Mesečev južni pol koristeći tehniku aktivnog sletanja da bi izbegla neravno tlo. Ali bušilica na „Луни-ресурс“ neće biti jedini vid saradnje sa Evropom. Roskosmos planira da svoju misiju koordiniše sa evropskom ELL robotskom sondom i zajedno istražuju Mesečeve polarne regione.
 |
„Луна-ресурс“ sa evropskim uređajem za bušenje i analizu uzoraka (ИКИ/НПО Лавочкин). |
 |
Moguće zone aluniranja sondi „Луна-глоб“, „Луна-ресурс“ i ELL na Mesečevom severnom polu (ИКИ). |
 |
Instrumenti za obavljanje naučnih zadataka na „Луни-ресурс“ (ИКИ/НПО Лавочкин). |
Konačno, oko 2019. godine – ali verovatnije malo kasnije – biće pokrenuta misija „Луна-грунт“, koja je danas još uvek u konceptualnoj fazi. Cilj te misije bi bio da se aterira negde u blizinu neke ruske ili evropske sonde, a onda pretovare prikupljeni uzorci rigolita i pošalju na Zemlju. Sa težinom od preko 3.000 kg (uključujući i 400 kg naučnih instrumenata i opreme), za lansiranje „Лунe-грунт“ će biti potrebna raketa–nosač „Протон“. Za period posle 2020. godine, Roskosmos planira lansiranje i misije „Луна-ресурс 2“ sa daljinski upravljanim lunohodom, kojim bi se podrobno istražio južni (ili severni) pol našeg prirodnog satelita.
 |
Konstrukcija „Луна-грунта“, sonde za donošenje lunarnih uzoraka na Zemlju. |
 |
„Луна-глоб 1“, „Луна-грунт“ i „Луна-ресурс“ deliće isti sistem za sletanje. Ko je čitao nedavnu trilogiju sovjetskog osvajanja Meseca, zapaziće da su jako sličan sletni modul delili i tadašnji aparati za istraživanje Meseca. |
