12. maj. 2011.
Pre tačno mesec dana, Elon Musk, izvršni direktor i glavni raketni konstruktor svoje kompanije „Space Exploration Technologies“ („SpaceX“), objavio je dramatične pojedinosti i očekivani datum lansiranja „Falcona Heavy“, najveće rakete na svetu.
„’Falcon Heavy’ će poneti više tereta u orbitu ili mu dati brzinu bega[1] od bilo koje druge rakete u istoriji, ne računajući ’Saturn V’, koji je povučen iz upotrebe odmah nakon završetka ’Apollo’ programa. To će otvoriti nove mogućnosti i vladi i brojnim komercijalnim kosmičkim misijama,“ izjavio je Musk na konferenciji za štampu u Nacionalnom press-klubu u Vašingtonu.
„’Falcon Heavy’ će stići u naš lansirni kompleks u Vandenbergu AFB, u Kaliforniji, već krajem sledeće godine, a samo lansiranje uslediće nedugo potom. Prvo lansiranje sa naše rampe u Cape Canaveralu planiramo za kraj 2013. ili 2014. godine.“
Svi očekujemo da će prvo lansiranje privatne rakete „Falcon Heavy“ proteći baš ovako. „SpaceX“ ima kapacitete da svake godine lansira 10 „Falcona Heavy“ i 10 „Falcona 9“. Koji bi dar-mar nastao u kosmosu kada bi se to ostvarilo!
Videti kratki filmić o novoj raketi:
„Falcon Heavy“ će biti najjača američka raketa još od sletanja na Mesec i najveća koja je napravljena u privatnoj inicijativi.
Dužina – 69,2 m; ukupan prečnik – 11,8 m; prečnik srednjeg segmenta – 3,6 m; težina – 1.400 t; cena po lansiranju - \(80 do \)125 miliona;
Musk je dodao da će svojom sposobnošću da nosi satelite ili međuplanetne sonde težine preko 53 tone[2] „Falcon Heavy“ više nego duplo nadmašiti performanse spejs šatlova ili „Delte IV Heavy“, sledećih najsnažnijih letilica, koje proizvodi „United Launch Alliance“, zajednička kompanija „Boeinga“ i „Lockheed Martina“.
53 tone je daleko iznad maksimalne težine koju može da podigne do vrha napunjen džinovski „Boeing 737-200“ sa 140 putnika. Drugim rečima, „Falcon Heavy“ će moći da u orbitu ponese ekvivalent čitavog ovog erlajnera zajedno sa putnicima, posadom, prtljagom i kompletnim gorivom, plus salvete i kašičice za nes-kafu!
Prvi stepen „Falcona Heavy“ činiće tri devetomotorna segmenta, koji se danas koriste kao prvi stepeni „SpaceX“-ove rakete „Falcon 9“. Oni će biti gonjeni poboljšanim „SpaceX“-ovim motorima „Merlin 1D“ [o njima sam već pisao u prošlom tekstu na ovu temu, „Ko će naslediti šatlove“], koji su trenutno na testiranjima u fabrici motora u teksaškom gradu McGregor[3]. „Falcon Heavy“ će imati ukupan potisak od 17.000.000 kg – to je jednako potisku motora više od petnaest „Boeinga 747“ upaljenih u forsažu u istom trenutku!
Gore je dat neverovatan izgled rakete „Falcon Heavy“ odozdo, sa rasporedom motora. Bočni busteri i centralni segment imaju po 9 motora tipa „Merlin 1C“. Iako će u trenutku lansiranja da se uključi svih 27 motora prvog stepena, prvo će da bude trošen kerozin (i kiseonik) iz spoljnjih rezervoara, tako da će u trenutku odbacivanja bustera, centralni segment imati praktično svo gorivo netaknuto.
Elon Musk pored svoje rakete „Falcon 9“. Iako je očigledno kralj u svojoj oblasti, razveo se i trenutno daje \(200.000 mesečno samo za advokate. Ženi je za razvod (koji je u toku) ponudio \)80 miliona, ali ona je glatko odbila ... Traži \(20 miliona u keši, plus da Elon plaća 50% njenih godišnjih troškova do kraja života. Trenutno, vrlo uspešno drži predavanja i piše knjige o tome kako se dobro razvesti.
Iznad svega, „Falcon Heavy“ je konstruisan za ekstremnu pouzdanost. Očuvane su jedinstvene bezbednosne karakteristike „Falcona 9“, kao što je sposobnost kompletiranja svake misije čak i ako više motora otkaže rad. Kao kod savremenih komercijalnih erlajnera, svaki motor je za slučaj požara ili rupture komore okružen zaštitnim štitom, sprečavajući na taj način da kvar jednog motora utiče na ostale motore ili pak čitavu letilicu.
Anticipirajući potencijalne potrebe astronauta, „Falcon Heavy“ je takođe konstruisan da zadovolji Nasine standarde vezane za ljudske letove, što nije slučaj sa drugim raketama koje brinu samo o lansiranju satelita. Naprimer, to znači da su konstruktorske margine nove letilice povećane za 40% iznad klasičnih letnih ograničenja (za razliku od 25% kod drugih raketa), a neophodna avionika trostruko je povećana.
„Falcon Heavy“ će biti prva raketa u istoriji kod koje će se napajanje gorivom srednjeg segmenta obavljati iz bočnih bustera, tako da će centralni segment zadržati većinu svog goriva i nakon odvajanja bustera. Na taj način „Falcon Heavy“ će dobiti performanse uporedive sa trostepenim raketama. Ovakav način napajanja gorivom neće biti potreban za terete ispod 45 tone i moćiće da se isključuje po potrebi.
Iako je konstruisana sa većim strukturnim marginama nego druge rakete, bočni busteri će imati težinski odnos (puni s gorivom prema praznim) iznad 30, što je bolje nego kod bilo koje druge rakete do sada u istoriji[4].
„Falcon Heavy“, sa više nego dvostrukom nosivošću ali sa manje od trećine troškova „Delte IV Heavy“, pružiće veoma potrebnu pomoć vladinim i komercijalnim budžetima. U stvari, sa cenom od samo \)2.000 po podignutom kilogramu u orbitu[5], biće postavljen novi rekord u pristupačnosti svemiru.
Ove godine, iako je budžet Ministarstva odbrane smanjen, program lansiranja vojnih proširenih lansirnih sistema (EELV), koji obuhvata i „Deltu IV“, zabeležiće porast od trideset procenata.
Budžet za lansiranja Vojnog vazduhoplovstva za 2012. iznosi \(1,74 milijarde, što čini prosek od \)435 miliona po lansiranju. Na komercijalnom tržištu „Falcon 9“ košta \(50-60 miliona, a „Falcon Heavy“ se nudi za \)80-125 miliona. Za razliku od njihovih konkurenata, u cenu su uračunati svi nepovratni troškovi razvoja i isporuke u orbitu po unapred utvrđenom dogovoru. Za državne misije, NASA može da obezbedi „Falcon 9“ za manje od $20 milion.
 |
Ovde je predstavljena porodica „SpaceX“-ovih raketa. Prvo probno lansiranje „Falcona Heavy“, ranije nazivanog i „Falcon 9 Heavy“, zakazano je za 2012. Ovde su prikazane verzije sa motorima „Merlin 1D“ (potiska 620 kN) i mnogo jačim „Merlin 2“ (potiska 7.600 kN). Divovske verzije „Falcon X“ i „Falcon X Heavy“ planiraju se za letove na Mars. kliknite na sliku |
[1] Prva kosmička brzina je najmanja potrebna da bi se dospelo u kružnu orbitu oko planete. Za Zemlju, iznosi v1 ≈ 7,9 km/h.
Druga kosmička brzina je najmanja potrebna da bi se napustilo gravitaciono polje planete. Za Zemlju, iznosi v2 ≈ 11,2 km/h.
Treća kosmička brzina je najmanja potrebna da bi se napustio Sunčev sistem. U najpovoljnijem položaju Zemlje, iznosi v3 ≈ 16,6 km/h, a u najnepovoljnijem 72,8 km/h.
Četvrta kosmička brzina je najmanja potrebna da bi se napustila naša galaksija. Zavisi od položaja centra galaksije, ali je za položaj Sunca ona oko 550 km/h.
[2] U translunarnu orbitu će poneti 16 tona, a u orbitu oko Marsa čak 14 tona!
[3] Do sada su u verzijama raketa „Falcon 1e“ i „Falcon 9“ korišćeni motori „Merlin 1C“ potiska 560 kN na nivou mora.
[4] Kod šatlova, taj odnos je oko 16.
[5] Cena će da važi za četiri zakazana lansiranja za redom.
