Kina planira da do 2030. godine pošalje dve rakete na Mesec, jedna će nositi letelicu koja će sleteti na površinu Meseca, a druga će prevoziti astronaute (tajkonaute).
Obe raketne će ući u orbitu Meseca, a nakon uspešnog spajanja, astronauti će preći u lunarni modul kako bi se spustili na površinu Meseca, izvestili su državni mediji u sredu, pozivajući se na inženjera Kineske agencije za letove u svemir sa ljudskom posadom.
Zašto dve rakete? Da bi se našlo rešenje za tehničko ograničenje Kine da razvije dovoljno tešku raketu za slanje i astronauta i lunarnog modula. Ranije sam pisao da mi se čini da je bolje rešenje za iznošenje velikog terata u svemir sa više manjih, pouzdanih i jeftinih raketa, nego razvijati supertešku rakatu (što radi SpaceX). Kinezi su najavili prvi korak u tom pravcu.
Ilustracija astronauta koji sade kinesku zastavu na Mesecu. (3DSculptori/Stock/Getty Images)
Nakon sletanja na Mesec, prikupljanja uzoraka i zacrtanih naučnih zadataka, modul će vratiti astronaute nazad do raketnog broda u orbiti, sa kojim će se vratiti na Zemlju, rekao je Džang Hailian, zamenik glavnog inženjera Kineske agencije za letove u svemiru sa ljudskom posadom, na sastanku u centralnom kineskom gradu Vuhanu.
Trka za slanje ljudi na Mesec se intenzivirala u poslednjim godinama, pri čemu i Kina i Sjedinjene Američke Države razmatraju potencijalne mineralne resurse na Mesecu. Uspostavljanje lunarnih naselja takođe može pomoći podršci budućim misijama sa ljudima na druge planete poput Marsa.
Da li Kina i dalje zaostaje za SAD kada su u pitanju svemirski letovi? Poslednje sletanje sa posadom Amerikanaca bilo je 1972. godine, a očekuje se da će američki astronauti ponovo sleteti na Mesec 2026. godine. Realnija je procena našeg dobrog poznavaoca svemirksih letova Marina Trumpića da će to biti 2028. godina (više detlaja OVDE). Ako bi 2028. godina skliznuti u 2029 ili 2030. možda će nedelje, ako ne i dani odlučivati ko će ovog puta biti pre na Mesec, Amerikanci ili Kinezi.
Ako bi Kinezi stigli pre Amerikanaca, to bi bio ogroman uspeh Kine i veliki udarac za Amerikance koji već od Kine trpe poraze na tehnološkom i ekonomskom polju. Na primer, najnoviji podaci govore da Tesla više nije najprodavanija marka električnih automobila na svetu, nego kineski BYD (build your dream). Zbog toga mislim da će Amerikanci dati sve od sebe da do 2028. god. isporuče ljude na Mesec.
Da bi Kina ostvarili svoje lunarne ciljeve, kineski naučnici razvijaju tešku raketu nosač Šeng Džou (神舟) 10, svemirsku letelicu nove generacije, lunarni modul, lunarna odela i lunarni rover za posadu, prema rečima Džanga.
Godine 2020. Kina je donela uzorke sa Meseca tokom misije bez posade, čime je postala treća nacija koja je donela uzorke sa Meseca, nakon Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza ali i jedina nacija koja je sletela na udeljeniju stranu Meseca.
Kineski rečnik
Tajkonaut (太空员), astronaut ili kosmonaut na kineskom. Zapravno na kineskom je tajkongjuan, ali da bi internacionalno bilo jasnije i usklađeno sa astronautom i kosmonautom, koristi se tajkonaut.
Sledi objajšnjenje svakog znaka, u zagradi je standardni način pisanja kineskih znakova (pinyin) da bi ih mogli pročitati drugi narodi.
- 太(tài): Ovaj znak znači "velik" ili "prevelik". U izrazu "tajkonaut", ovaj znak označava svemir ili kosmos, što odražava koncept svemirskih putovanja.
- 空(kōng): Ovaj znak znači "prostor" ili "prazan". U kontekstu izraza "tajkonaut", ovaj znak dodaje značenje "svemira" ili "kosmičkog prostora".
- 员(yuán): Ovaj znak označava "osoblje" ili "člana". U izrazu "tajkonaut", ovaj znak ukazuje na osobu koja je član posade ili osoblja koja putuje u svemir.
Kombinacija ovih znakova čini riječ "tajkonaut" (太空员) koja znači "svemirski član posade" ili "svemirski astronaut" na mandarinskom jeziku.
Naziv rakete je 神舟 (Šen džou), što znači božanski vetar.
- 神(shén) znači "bog" ili "božanski". U kontekstu imena svemirskog broda Šen džou, ovaj znak se odnosi na svemir kao nešto božansko ili misteriozno.
- 舟(zhōu) znači "brod". Ovaj znak se odnosi na sam svemirski brod.