| "Nekako smo se našli u situaciji da sebi pridajemo preveliki značaj. Logičan potez svake naredne evolucije bio bi da se zapita – da li je čovek opravdao očekivanja? " |
"Vršački pozorišni klub "Sterija" ovog četvrtka (28.oktobra u 19.30h) organizuje naučno-umetnički performans koji ima naziv "Kosmos i gradska lica". Ovo će biti premijerna manifestacija te vrste i činiće spoj astronomije i poezije. Zanimljivo je da ćepapiri sa odštampanim pesmama biti izloženi poput likovnih radova , pri čemu će svaki posetilac moći da skine i ponese sa sobom neku od pesama. Svi tekstovi će biti propraćeni i aforističkim ilustracijama vezanim za svemir, kao i multimedijalnim sadržajem na filmskom platnu. Glavne teme koje će biti otvorene ovim performansom su Kosmička eksplozija života, Ciklus gradskih lica i Stringovi"
|
Čuo sam da je (često) najteže nešto početi. Svakoj duži je potreban početak i kraj, svakom danu jutro i noć. Postojale su godine kada se kraj svađe zbog jednog početka nije nazirao, kao što se ne nazire ni krajnja tačka svemira u kojem živimo, prilično ugodno, već milijardama. Otkud mi, ovoliki, iznedreni iz jedne tačke, zatočeni u beskonačnom inkubatoru zvanom - Kosmos?
„Potrebni su svedoci!“, rekao je jednom jedan F. „Ne moram da verujem u zdrav razum, ali ne verujem ni Vama!“
„Uhvati bljesak, oslušni njegovu patnju, mrzne se pred Suncem. Daleki je put do tog zvuka - to je odjek Velikog praska! Jednom se morala roditi dilema, kao i život – da bi o tome imao ko da razmišlja!“ |