Delimično pomračenje Sunca 25.10.2022. godine
Autor fotografije: Čedomir Stanković; Lokacija: niška tvrđava
Poslednje pomračenje Sunca za ovu godinu planirano je za 25.10.2022. godine. Biće vidljivo iz skoro cele Evrope, Urala i zapadnog Sibira, centralne Azije, zapadne Azije, južne Azije i sa severoistoka Afrike i jugoistočnog Grenlanda. Maksimalna faza delimičnog pomračenja biće zabeležena u Zapadnoj Sibirskoj ravnici u Rusiji u blizini Nizhnevartovska. Totalno pomračenje Sunca se ovaj put neće desiti, što znači da se nigde na Zemlji neće desiti da Mesec u celini pokrije Sunčev disk. Delimično pomračenje Sunca dešava kada centar Mesečeve senke promaši Zemlju.
Ovaj ciklus pomračenja se zove Solarni saros 124 i ponavlja se na svakih 18 godina i 11 dana.
Za neke možda nov termin je saros. To je period od 223 sinodička meseca ili od prilike 6585,3211 dana. Ako bismo to preveli u godine, to je 18 godina i 11⅓ dana. Termin se upotrebljava za predviđanje pomračenja Sunca. Jedan saros vremena (18 godina i 11⅓ dana) nakon pomračenja, Sunce, Zemlja i Mesec će se naći u približno istom relativnom položaju (gotovo ravnoj liniji), i doći će do skoro identičnog pomračenja.
Pomračenje snimljeno iz svemira
Šta je to zapravo pomračenje?
Pomračenja su astronomske pojave u kojima jedno nebesko telo ulazi u senku drugog nebeskog tela. Istini za volju, pojava kada Zemlja ulazi u Mesečevu senku bi trebalo da se zvalo pomračenje Zemlje, a ne pomračenje Sunca. Plastično rečeno, Zemlja ulazi u zonu pomračine, a ne Sunce.
Pomračenja mogu biti potpuna i delimična. Potpuna pomračenja se dešavaju kada jedno nebesko telo bude u potpunosti zaklonjeno drugim nebeskim telom, a delimično kada jedno nebesko telo bude delimično zaklonjeno drugim nebeskim telom. Sa geometrijske strane gledano, jasno je da tri tela moraju biti u istoj liniji i u istoj ravni kako bi došlo do pomračenja i za to se upotrebljava ternim sizigija. Pomračenje Sunca ili Meseca nastaje kada se oni nalaze u blizini jednog čvora Mesečeve staze oko Zemlje, odnosno kada se tri tela poravnaju, da su u istoj ravni, jer je Mesečeva putanja oko Zemlje nagnuta malo preko 5° u osnosu na ravan Zemljine ekliptike.
Kada imamo slučaj potpunog pomračenja, jasno je da se telo koje „pomračuje“ nalazi na odgovarajućoj udaljenosti od pomračenog tela da celom svojom površinom pokrije izvor svetlosti, to jest Sunce i time napravi zonu senke. Delimična pomračenja su pak kada telo koje pomračuje ili ne prelazi preko celog Sunčevog diska ili svojim prividnim prečnikom ne „pokriva“ celo Sunce.
Mi imamo tu sreću da se Mesec nalazi na taman udaljenosti da svojom prividnom veličinom pokrije celo Sunce na nebu. Ali požurite. Priroda neće da vas čeka. Mesec se polako ali sigurno udaljava od Zemlje i u jednom trenutku, zemljani (ako budu uopšte postojli) više neće imati fenomen totalnog pomračenja Sunca.
Ako se neko pita zašto se Mesec udaljava od Zemlje, odgovor leži u Zakonu održanja momenta impulsa. Mnogi će reći „e sad si nam sve reko“. Ali nije toliko teško za shvatiti. Ovo se uči još u osnovnoj školi. Svako od vas je nekada na televiziji video umetničke klizače i klizačice na ledu ili balerine. Kada izvode figuru „pirueta“, primetili ste da kada se okreće oko svoje ose sa raširenim rukama, kreće se sporije, ali kada skupi ruke i noge bliže centru rotacije, da se njena brzina rotacije znatno ubrza.
Naša Zemlja se vrlo slično ponaša. U momentu nastanka meseca (preko oko 4 milijarde godina) brzina rotacije Zemlje oko svoje ose je tada bila četiri puta veća nego danas. Svojim gravitacionim delovanjem, Mesec utiče na nastanak plime Zemlji. Kako Zemlja brže rotorala oko svoje ose nego Mesec oko nje, dolazi je do toga da Mesec koči rotaciju Zemlje oko svoje ose delovanjem na plimsku izbočinu koja „juri ispred Meseca“ zbog brže Zemljine rotacije oko svoje ose. To je dokazano tako što su kosmonauti 1969. godine na mesečevoj površini ostavili ogledala koja mi koristimo sada za precizna merenja udaljenosti u sistemu Zemlja-Mesec.
Organizacija za posmatranje pomračenja
Astronomsko društvo Alfa iz Niša će i ovaj događaj ispratiti u potpunosti (ako vremenske prilike dozvole), kao i prethodna pomračenja.
Samo je potrebno da redovno pratite objave na našoj facebook grupi, na Instagram stranici i na sajtu: Astronomsko Društvo "Alfa" - Astronomija je korisna zato što nam pokazuje koliko malo je naše telo i koliko velik je naš um. - Henri Poincaré
Naš možda najmasovniji skup u istoriji društva je bilo baš organizovano posmatranje pomračenja Sunca iz marta meseca 2015. godina kada je pored naših teleskopa (pripremljenih odgovarajućim solarnim filterima namenjenih za posmatranje Sunca) prošlo više hiljada nišlija, a live striming koji je drugi deo tima radio sa krova PMF iz Niša, posmatralo je više od 100.000 ljudi.
VAŽNA NAPOMENA!!!
Sunce se NE SME gledati direktno bez zaštita ili sa neadekvatnim zaštitama. Takođe, Sunce se nikako ne sme posmatrati bilo kojom optičkom spravom koja pre toga nije pripremljena za takvu vrstu opservacije. Svi se sećate eksperimenta iz osnovne škole gde običnom lupom koja ima uvećanje par puta, zalapite list papira. Zamislite šta bi bilo sa vašim okom kada biste u njega pustili koncentrisani snop direktne Sunčeve svetlosti.
Teleskop i sve optičke sprave generalno skupljaju svetlost Sunca u okularu. Energija fotona, čestica svetlosti se koncentriše u malom prostoru, gde se naglo povećava temperatura. To dovodi u opasnost optička sočiva okulara i oko posmatrača. Ja sam pre par godina uradio jedan eksperiment kako bih deci pokazao koliko je opasno gledati u Sunce optičkim uređajem bez zaštite. Izmerena temperatura na okularu bila je preko 250ᵒC u trenutku postavljanja termo sonde, a rasla je do 400ᵒC i to za svega par sekundi. Bitno je napomenuti da je to temperatura koja se razvija u trenutku, tako da bilo koja pretpostavka da se ništa neće desiti ako se samo na trenutak baci pogled, varate se. Baciće te oči. Trajno. Posle ove demonstracije svakom je jasno da se Sunce ne sme posmatrati direktno golim okomi kroz bilo koje optičko pomagalo.
Takođe, vrlo bitno za napomenuti je da nagaravljena stakla, rendgenski snimci, folije od čokolade, tamne sunčane naočare, više para naočara, zategnuto platno posteljine…, NIŠTA OD TOGA SE NE SME KORISTITI ZA POSMATRANJE SUNCA. Sunce emiruje veoma šteta zračenja koja naši čulni receptori ne mogu detektovati, a sva ta pomoćna sredstva ne štite od njih. Tako da ako odvedete višak svetlosti, niste odveli zračenje koje je jednako pogubno po vid.
Sad je pitanje šta koristiti za bezbedno posmatranje Sunca golim okom. Najjednostavnije je otići u prvu gvožđaru ili prodavnicu alata i kupiti ono tamno (neprovidno) staklo za maske za varenje. Jeftino je (oko 100 dinara), a pružiće vam odgovarajuću zaštitu. Naravno da postoje i mnogo ozbiljnije i naprednije zaštite, ali kako u Srbiji nema raširene mreže za prodaju teleskopske i posmatračke opreme, ovo je bilo komforno rešenje.
Budimo odgovorni prema sebi i drugima i ne dozvolimo pomračenje uma, posmatrajte pomračenje Sunca.
Snimak totaliteta pomračenja Sunca od 11.08.1999.
Izvor: NASA, Space, Solar and Lunar Eclipses - Xabier Jubier, Zombeck, Martin V. (2006). Handbook of Space Astronomy and Astrophysics, https://www.timeanddate.com
MALA ŠKOLA POMRAČENJA SUNCA
Prva pokretna slika astronomskog fenomena - pomračenje Sunca 1900.
