Volimo skoro sve kad je super. Naročito novinari i posebno kad je Mesec super.
Priča o supermesecu vučeporeklo iz 1979 godine kada jetaj izraz skovao Richard Nolle. Supermesec je pun ili nov Mesec kada se Zemlji približi na 90 ili manje procenata od svog najbližeg prolaza u datoj orbiti. Numerički rečeno za 2019. to je onda kada se Mesec približi na 361.740 kilometra mereno od centra do centra oba tela. Kada se približi rekordno, tj. na najmanje rastojanje (što zavisi od položaja u svojoj orbiti koja je, je li, eliptična, kažemo da je on na 100% od svog najbližeg prolaza. Za 2019. godinu Mesec to dostiže kada se Zemlji približi na 356,761 km. Iste godine imaće 0 (nula) procenta tog prolaza kada bude udaljen 406,555 km.
Znači, supermesec nastaje onda kada se Zemlja Mesec i Sunca poravnaju, a Mesec prolazi na najmanjem odstojanju date godine.
Naravno, ovo nije zvanična definicija koju prihvata profesionalna astronomije. Sky&Telescope takođe ima definiciju supermeseca. Supermesec nastaje, kaže S&T, kada Mesec priđe na 359.000 km ili manje. Timedata.com opet uzima da supermesec nastaje kada se naš satelit približi Zemlji na manje od 360.000 km.
Od 12 ili 13 punog, odnosno novog Meseca, svake godine obično tri ili četiri mogu da se svrstaju u supermesece.
Sve ovo astronomima malo znači jer blizak prolaz Meseca znači samo to da Mesec na nebu izgleda malo veći (približio nam se) i prema tome nešto je sjajniji. I shodno tom približavanju ima nešto veći uticaj na plimu i oseke.
Ali taj izraz, supermesec, se primio u popularnoj kulturi i zabeležen je do sada u pesmama, novinskim čalncima i slično.
Pre nego što je ovaj izraz ušao u kulturu astronomi su te položaje Mesca zvali stručno: perigejski pun Mesec, odnosno perigejski nov Mesec.
Razume se, kad je Mesec pun nalazi se na suprotno od Sunca, a kad je nov, između Zemlje i Sunca. Zbog ovakvog položaja (Sunce – Mesec – Zemlja) nov supermesec ne možemo da vidimo jer nas zaslepljuje svetlost Sunca. Izuzetak je kada u toj poziciji dođe do pomračenja Sunca i kada vidimo taman Mesečev disk kako zaklanja našu zvezdu. (O daljini Meseca i njegovoj putanji)
Ilustracija: NASA
U vreme supermeseca naš satelit ima za oko 7% veći providni prečnik od njegove uobičajene veličine (prividno, jer nam se približio, ali njegova strvna veličina se, naravno, ne menja). Ali taj prečnik je za čak 14% veći od prečnika Meseca kad se on nalazi na najdaljoj tački od Zemlje. A taj, dakle najudaljeniji položaj, zove se mikromesec.
Tabela ekstrabliskih supermeseca od 2010 do 2020:
30. januar 2010. – 356.593 km.
19 mart 2011. – 356.575 km
06 maj 2012. – 356.955 km
23. jun 2013 – 356.991 km
10. avgust 2014. – 356.896 km
28. septembar 2015. – 356.877 km
14. novembar 2016. – 356.509 km
02. januar2018. – 356.565 km
19. februar 2019. - 356.761 km
08. april 2020. - 356,907 km
Koga sve ovo više interesuje evo izvora: