|
|
Ova čuvena nebeska figura ima katalošku oznaku NGC 6720, odnosno M 57, ali je astronomi radije zovu Prstenasta maglina (Ring Nebula). Kao što vidite, predivna je. Prsten se u raznim varijacijama preliva od narandžaste do žute, u središtu je elegantno plavo obojen krug, a u samom centru tufnica zvezde. Po tipu to je planetarna maglina, a planetarne magline su objekti koji gledani kroz mali teleskop izgledaju kao planete pa su po toj zabuni i dobile ime.
 |
| Kako se M 57 vidi u korz teleskop |
Prstenasta maglina je omiljeni objekat astronoma osmatrača, ali i astrofotografa. Ako pripadate nekim od njih onda ste sigurno već posmatrali M 57. Ako ste novajlija sa ambicijom da upoznate nebo M 57 vam ne gine. Naravno, kroz svoj teleskop ovaj nebeski objekat nećete videto ovako kako je prikazana na fotografiji gore. Fotografija je snimljena moćnim teleskopom Habl i taj kvalitet slike je nedostižan za amatere. Ipak, možete biti sigurni da ćete uživati posmatrajući ovaj objekat makar da ga vidite i samo kao bledunjavu pegicu.
Ali da biste Prstenastu maglinu videli morate znati gde da je nađete. Evo kratkog uputstva.
 |
 |
Pronađite sazvežđe Lira. To ne bi trebalo da bude teško jer je to sazvežđe, iako malo, dosta upadljivo. Njegova glavna zvezda, Vega, jedna je od najsjajnijih na našem nebu i ako gledate u dobrom pravcu nećete je promašiti. Uostalom krenit od Kasiopeje koju je zaista lako naći. To je slovo „W“ na nebu koje gleda u „kućicu“ Cefeja. Ispod temelja te kućice je Labud (Cygnus) a iznad levog krila Labuda je Lira. Zvezda Albireo je glava, a Deneb rep ove ptice. Deneb, Albireo i Vega čine ravnostrani trougao.
Kad nađete Liru ostaje vam još kratka potraga za M57. Naćićete ga između zvezda Sulafat i Sheliak, malo bliže ovoj drugoj.
|
Prstenasta maglina, M 57, se nalazi u sazvežđu Lira. Spada u planetarne magline, a to su objekti nastali nakon što zvezda, crveni džin, u svojoj završnoj fazi života otpusti svoje gornje slojeve jonizovanog gasa. M 57 je otrkio francuski astronom Antoine Darquier de Pellepoix januara 1779. godine. Kasnije, istog meseca Prstenastu maglinu je pronašao i Šarl Mesije koji ju je uvrstio u svoj katalog pod brojem 57. Od nas M 57 je udaljena oko 2300 svetlosnih godina. |
Šta su to planetarne magline?
Posmatrane manjim teleskopom, planetarne magline neodoljivo podsećaju na diskove planeta, otud su i dobile ime. Planetarne magline su gasoviti ostaci atmosfera umrlih zvezda. Na fotografijama, snimljenim velikim teleskopima i dugim eskpozicijama opažamo raznolikost čudnovatih oblika koje smaterijaaju gasovi u maglinama. Za mnoge su to najlepši objekti na nebu. Za astrofizičare to su najbolje kosmičke laboratorije, u kojima mogu u prirodnim uslovima proučavati fizičke procese u međuzvezdanoj materiji.