Ruska kompanika НПО „Энергомаш" trenutno proizvodi najsnažnije raketne motoreРД-171M, koji na nivou mora stvaraju potisak od 740 tona a u vakuumu 804 tone. Danas se РД-171М koriste u prvim stepenima raketa „Зенит", a zasnivaju se na РД-170, prvobitno proizvođenim motorima za džinovsku raketu „Энергия" iz 80–ih godina. РД-171М nisu samo najjači raketni motori u upotrebi – oni su takođe najjači u istoriji, prevazilazeći motore F–1 američkog „Saturna V" i u potisku (691 t naspram 740 t РД-171) i u specifičnom impulsu (263 sec. na nivou mora za F–1 naspram 310 sec. РД-171М).
Pre samo koju godinu izgledalo je da će РД-171М(РД je od ruskog „ракетный двигатель“, tj. raketni motor) još godinama ostati najmoćniji motor na svetu, najviše zahvaljujući manjku projekata džinovskih raketa. Međutim, sve se iznenada promenilo kada je prošle godine u februaru Vladimir P. Solncev, predsednik НПО „Энергомашa“[1], objavio da u narednim godinama nameravaja da razviju РД-175.Sa potiskom od hiljadu tona (9.800 KN) na nivou mora i konstruktivno sa ciklusom predsagorevanja (kao РД-171), РД-175treba da postane najsnažniji motor ikada napravljen na Zemlji.
Motor РД-175(NPO Energomaš/Novosti Kosmonavtiki).
Porodica motora РД-170. Motor РД-193 (krajnji desno) predstavlja novi projekat koji treba da zameni motore НК-33 na raketama „Союз“ nove generacije (NPO Energomaš/www.buran.ru).
Četvorokomorni рaketni motorРД–170. Sagoreva kerozin i tečni kiseonik. Pritisak u komori za sagorevanje iznosi čak 245 bara.Motor је malo lakši od 10 tona. Turbopumpa ima neverovatnih 257.000 KS – kao 3 ledolomca na nuklearni pogon.
Ali šta je to nagnalo „Energomaš“ da donese takvu odluku? Da li Rusi planiraju da ubrzo prave neku superraketu? Nažalost, ne. Ono što se desilo ima svoje ime i zove se „Энергия-К“. Као što ime ukazuje, „Энергия-К“i „Энергия-КB“su novi projekti slavne kompanije PKK „Энергия“ – koja proizvodi brodove „Союз“ – i treba da budu mamci Роскосмосу koji im već godinama bacaju u pokušaju da ih nagovore da pokrenu budući ruski višekratni kosmički brod s posadom ПТК-НП (ППТС[2). U principu, ПТК-НП je trebalo da bude lansiran dugoočekivanom raketom „Русь-М“, na kojoj je radila fabrika ЦСКБ „Прогресс“ iz Samare, u kojoj se inače konstruišu i rakete „Союз“. Ali pošto je Роскосмос pretprošle godine otkazao projekat „Русь-М“, kao jedina opcija ostala je buduća raketa „Ангара-А5П“ Hruničeva (proizvođača „Протона“), ili unapređena vezija „Союзa“, nazvana „Союз“–2–3B“.
Prva verzija rakete „Энергия-КB“ sa РД–171 i motorima na čvrsto gorivo (Novosti Kosmonavtiki).
„Энергия-К“ sa РД–175 (Novoski Kosmonavtiki).
Raketa–nosač srednje klase nosivosti „Ангара-А5.2“ je glavni kandidat za lansiranje ПТК-НП(Novosti Kosmonavtiki).
PKK „Энергия“ je videla otkazivanje rakete „Русь-М“ kao šansu da ponovo počne da proizvodi raketne lansere, aktivnost koju je napustila još pre 30 godina. „Энергия–K“ predstavlja težu verziju „Зенита“ koja će moći da u LEO podigne teret od 20 tona (naspran 14 tona „Зенита“), dovoljno da sa Bajkonura ponese ПТК-НП (ovaj brod je težak 15,4 tone, čemu treba dodati 2 tone koliko je težak SAS toranj i kućište na vrhu rakete).
Dok je za upotrebu „Зенита“ neophodno izvršiti određene prepravke lansirnih kapaciteta, „Энергия–K“ će moći da uzleće sa Bajkonura, dok „Ангара-А5.2“ još uvek čeka na promene na rampi УКСС[3] (rus. Универсальный Комплекс Стенд-Старт) za rakete „Энергия“, stacioniranoj na istom kosmodromu. Prema rusko–kazačkom projektu Baiterek, ta rampa je odavno trebala da bude renovirana i prilagođena ovoj nameri, ali do danas se nije mnogo odmaklo po tom pitanju. Druga opcija, još gora, jeste očekivati da bude spremna rampa za lansiranje „Ангарe-А5.2“ na novom kosmodromu Vastočni [4].
Тransportni sistem sa 6–članom posadom ПТК-НП, koji bi trebalo da u budućnosti (2018.) zameni postojeće ruske letilice tipa „Союз“ i teretne transportne letilice tipa „Прогресс“. U planu je da ponesu i 4 kosmonautai do Meseca.
Dužina – 6,1 m; max. prečnik – 4,4 m.
Činjenica je da se PKK „Энергия“ nalazi u veoma zavidnoj poziciji. 2010. godine su kupili – na pomalo „tajanstven“ način – vodeći raketašku kompaniju u zemlji, НПО „Энергомаш“, i ubrzo potom počeli da kontrolišu kompanije „Sea Launch“ i „Land launch“, odgovorne za komercijalnu eksploataciju raketa tipa „Зенит“. Iako se dvostepeni „Зенит“ proizvodi u Ukrajini, dodatni stepen Блок-Д se radi u PKK „Энергия“, a motori za raketu – uključujući РД-171М – proizvode se u pogonima „„Энергомашa“. Zato je bilo logično da PKK „Энергия“ razmotri ideju o gradnji teške verzije „Зенитa“ radi lansiranja ПТК-НП, bez oslanjanja na Vastočni ili„Ангару“. Problem se krijo u činjenici da postojeći „Зенити“ nisu dovoljno moćni da ponesu ПТК-НП, te je kompanija bila prisiljena da prvi stepen rakete „Энергия-К“ pojača raketama na čvrsto gorivo. Time je konačno otvorena scena za РД-175. Sa ovim motorom u prvom stepenu, „Энергия-К“ će biti mnogo bliže realnosti. Usput, „Энергия-К“ će moći da u geostacionarnu transfernu orbitu iznese do 7 tona korisnog tereta, što će joj omogućiti da na međunarodnom tržištu bude tretirana kao vrlo atraktivan nosač. Ukratko, РД-175 će ublažiti zabrinutost u PKK „Энергия“ i učestvovati u manevrisanju radi obezbeđivanja posevne letilice za lansiranje ПТК-НП.
Роскосмосne voli baš previše ove manevre PKK „Энергия“, ali moguće je da će se sve završiti dovođenjem pred svršen čin. U narednim mesecima Ruska svemirska agencija će morati da odluči da li da finansira РД-175 ili ne, ali u svakom slučaju je zanimljivo da ćemo možda za nekoliko godina moći da vidimo raketu sa motorima bez premca. Koliko sam načuo, bilo je čak priča da bi ruski motor mogao da se iskoristi i za Nasinu raketu SLS[5].
Pogledati: ovde
1 Ovo preduzeće iz Himkija kraj Moskve nosi ime ruskog akademika i konstruktora V.P. Gluška. Osnovani su još 1929, a osnovna delatnost im je proizvodnja motora za niže stepene raketa – motori I stepena „Протона“, motori I stepena raketa porodice „Ангара“, motori I stepena američkih raketa „Аtlas V“, motori I stepena raketa „Энергия“ i „Зенит“, motori prva dva stepena raketa iz porodice R–7, itd. Prave i motore sa trokomponentnim gorivom, fluorne, kao i nuklearne motore.
2 Nezvanično, ovaj brod nove generacije će se zvati „Rus“.
3 Misli se na Kompleks 250, gde se testiraju rakete „Энергия“ i odakle su bile lansirane prvi put tokom 80–ih.
4 Kosmodrom je započet sa izgradnjom 2011, a neće biti spreman za lansiranja pre 2018. godine. Rampe će se konačno nalaziti na tlu Rusije (u Amurskoj oblasti). Danas svake godine plaćaju $115 miliona Kazahstanu za korišćenje Bajkonura, tako da državna svemirska agensija Роскосмосplanira da do 2020. tamo preseli 45% svih svojih lansiranja, dok će Bajkonur sa sadašnjih 65% pasti na samo 11%. Ostalo će bili slato sa kosmodroma Pleseck.
Uostalom, i na prvoj slici u ovom tekstu, preuzetoj direktno iz „Energomaša“, lepo piše ko su budući korisnici (možda).
