U martu ove godine američka kompanija 'Rocket Lab' je predstavila svoju novu raketu 'Neutron', lanser srednjeg tipa sposoban da postavi 8 tona u nisku orbitu. Uvođenje ovog lansera označilo je radikalnu promenu u poslovnom modelu kompanije na čelu s Novozelanđaninom PeteromBeckom, koji je do sada bio fokusiran na mikrolanser 'Electron', malu raketu koji može da onese oko 300 kg u LEO. To je na neki način značilo i priznanje poraza: da kompanija koja proizvodi sopstvene mikrorakete ne može da bude profitabilna ispunjavajući zahteve samo ovog sektora tržišta. Kako god bilo, novi 'Neutron' igra u mnogo jačoj ligi i nominovan je kao konkurencija raketama kao što su 'Antares' ili 'Sajuz'. Međutim, ni pola godine kasnije, 'RocketLab' je ponovo krenuo i prošle nedelje je predstavio novi dizajn za 'Neutron'. Zapravo, nova raketa je potpuno drugačija od one koju smo mogli da vidimo u martu. Pođimo prvo od te 'stare':
STARI 'NEUTRON'
'Rocket Lab' je američka kompanija s novozelandskim srcem koja je uspela da se etablira kao jedna od retkih tvrtki koja je uspešno upravlja orbitalnim mikrolanserima[1]. Njihova raketa 'Electron' izvela je 21 misiju za pet godine, a 'Rocket Lab' je već eksperimentisao sa spašavanjem prvog stepena padobranom radi kasnije ponovne upotrebe. Iako je trenutno uzletala jedino s Novog Zelanda, kompanija koju vodi internet milioner i inženjer Peter Beck planira svoje prvo lansiranje iz Nasinog svemirskog centra MARS (Mid-Atlantic RegionalSpaceport) na ostrvu Wallops (Virdžinija) i već priprema misije na Mesec i Mars. Čini se da sve ide glatko za kompaniju, uprkos mukama jer ima sličan program kao veliki brat 'SpaceX'. Upravo, možda iz ovog poslednjeg razloga, 'Rocket Lab' sa manje od 500 zaposlenih nije želeo da spava na lovorikama i u martu 2021. je predstavio novi lanser, 'Neutron'.
'Neutron', nova višekratna raketa 'Rocket Laba'.
'Neutron' nije mikrolanser već ozbiljna raketa sposobna da podigne 8 tona u LEO, što je nešto veća nosivost od slavnog 'Sajuza'. U poređenju sa 300 kilograma koliko nosi 'Electron', 8 tona je više nego značajan skok. Reč je o raketi dugoj 40 metara s pogonom na kerozin i tečni kiseonik, opremljenoj prvim stepenom za višekratnu upotrebu (tj., u jednokratnoj verziji nosivost će biti znatno veća). Prvi stepen će biti opremljen stajnim trapom koji će po konstrukciji biti sličan onom kod 'Falcona 9'. Imaće vrh promera 4,5 metara, što će omogućavati lansiranje prilično glomaznih tereta. Što se tiče motora, ne znamo kakvi će biti, mada se govori da će to biti sedam 'Archimedesa', koji su, logično, veći i mnogo jači od 'Rutherforda' rakete 'Electron'.
Kerozinski jednokomorni raketni motor 'Rutherford' kompanije 'Rocket Lab'. To je jedini motor na svetu koji koristi električne pumpe za napajanje goriva. Potisak – 25 kN. Do letos, kompaija je izvela 21 let rakete 'Electron', što znači da je u kosmos u oba stepena odletelo 210 ovih motora.
Vrh rakete 'Neutron'.
Lansiranje 'Electrona'.
Sve do pre neki dan, pisalo je da je prvo lansiranje 'Neutrona' zakazano za 2024. godinu, i da će se izvesti iz kosmičkog centra MARS u Virdžiniji. Zanimljivo, odatle poleće i raketa 'Antares'[2], lanser sa karakteristikama vrlo sličnim onima koje će imati 'Neutron'. Zapravo, čini se toliko sličnim da bi se, ako bi bili maliciozni, moglo pomisliti da se radi o pokušaju preuzimanja tržišta ove rakete, koje je za sada ograničeno na teretne misije broda 'Cygnus' na ISS. I, kao neko ko to ne želi, 'Rocket Lab' je izjavio da će 'Neutron' moći da izvodi letove sa posadom ili na ISS. No, prema samom 'Rocket Labu', glavni cilj ovog lansera biće postavljanje satelitskih megakonstelacija – astronomi sveta, drhtite – u orbitu ili, bolje rečeno, misije zamene satelita koji će ove megakonstelacije održavati operativnim. Videćemo ima li dovoljno tržišta za ovaj lanser...
Što se imena tiče, posle svoje rakete 'Electron', 'Rocket Lab' nije mogao da imenuje svoj novi lanser kao 'Proton', jer je očito da je to ime zauvek rezervisano za veteransku rusku raketu. Dakle, da bi se zadržalasubatomska nomenklatura, ostao je samo 'neutron'. Hoće li sledeći lanser 'Rocket Laba' biti 'Atom'? Ne znam, ali nadajmo se da mu neće dati 'deuteron', to je ime već rezervisano 80-ih godina za jednu sovjetsku raketu (o kojoj ću možda jednom da napišem nešto).
I tako, ovde bi ova zanimljiva priča bila gotova da se nedavno iznebuha nije pojavio
NOVI 'NEUTRON'
Nova verzija ionako nove dvostepene rakete 'Neutron' 'Rocket Laba'.
Novi 'Neutron' će imati ukupnu dužinu od 40 metara i prečnik od 7 metara, uz lansirnu težinu od 480 tona. Takođe će moći da ponese 8 tona u verziji za višekratnu upotrebu, a dosezat će do 15 tona u verziji za jednokratnu upotrebu. Drugim rečima, radi se o raketi značajnih dimenzija i performansi (u jednokratnoj verziji novi 'Neutron' će biti snažniji od ukrajinske rakete 'Zenit', naprimer). Glavna promena je da će lanser sada koristiti metan kao gorivo umesto kerozina (metan je efikasnije pogonsko gorivo i bolji je po pitanju ponovne upotrebe). Prvi stepen je još uvek za višekratnu upotrebu, ali njegov oblik je stameniji – ili, tehnički rečeno, ima veći balistički koeficijent – i ima zanimljiv vrh sa četiri 'latice' koje u potpunosti pokrivaju drugi stepen i teret. Ovaj vrh s laticama, prečnika 5 metara, očito će moći da se više puta koristi, čime će kompanija da uštedi dobar iznos od svake misije. Umesto od aluminijuma ili čelika, trup će biti izrađen od kompozitnih materijala, kao što je i 'Electron' (lakši su, ali mogu uzrokovati probleme sa kriogenim pogonskim gorivima).
Novi 'Neutron' sleće nakon okončanja misije.
Pogon kompanije za proizvodnju raketa.
Debeljuškasti oblik prvog stepena omogućiće raketi da bolje rasprši temperaturu. Za sletanje neće koristiti tešku opremu za prizemljenje, već fiksne nogare s amortizerima. Orijentacija stepena će se postići pomoću peraja, poput 'New Glenna', umesto hipersoničnih rešetki, koje koristi 'Falcon 9'. Što se tiče drugog stepena, iz 'Rocket Laba' nas uveravaju da će to biti najlakši stepen na tržištu srazmerno svojim dimenzijama . Ova lakoća će se postići tako što će se stepen obesito o donji deo vrha umesto da se naslanja na prvi stepen. Dakle, drugi stepen neće morati da izdržava tipična naprezanja i kompresije, te će moći da olakša svoju strukturu. 'Neutron' će sletati na suvo nakon svake misije i, za sada, to neće činiti na pučinskim baržama ili splavovima kao što rade 'SpaceX-ov' 'Falcon 9' ili 'Blue Originov' 'New Glenn'. Manevar RTLS (Return Tolaunch Site) za povratak na mesto lansiranja troši više goriva nego pri sletanju na splav, ali 'Rocket Lab' više ceni brzinu i jednostavnost ove strategije rikaverija, budući da im je cilj da lansiraju raketu što je brže moguće. Zapravo, Peter Beck je izavio da je raketa dizajnirana da može da izvodi jedno lansiranje dnevno[3]. Za razliku od 'Electrona', 'Neutron' će biti montiran uspravno i tako transportovan do lansirne rampe kako bi se uštedelo na opremi vezanoj uz vertikalno postavljanje.
Višekratni vrh rakete sa 'laticama'.
Ovo mi se čini poznatim. Scema iz Džems Bondovog filma 'Samo dvaput se živi'.
Detalj sistema za vertikalno ateriranje.
Prelaz na metansko gorivo (LOX ostaje kao oksidator) znači da 'Rocket Lab' mora da konstruiše novi motor u kojem neće moći da koristi iskustva koja je akumulirao s 'Electronovim' kerolox 'Rutherfordima'. Već sam pomenuo da će se ovaj novi motor zvati 'Archimedes' i biće otvorenog ciklusa. Njegov potisak će iznositi 1 meganjutn, sa 320 sekundi specifičnog impulsa (Isp). Prvi stepen će koristiti sedam jedinica, dok će drugi imati samo jednu prilagođenu vakuumu (s potiskom od 1110 kilonjutna). Kompanija očekuje početak testiranja paljenja novog motora sledeće godine na Novom Zelandu. Novi 'Neutron' će uzleteti iz centra za lansiranje MARS na Wallops Islandu u Virdžiniji, baze koju takođe koristi i 'Northrop Grummanov' raketa 'Antares' s teretnim brodovima 'Cygnus' za ISS. 'Neutron' se nameće kao direktni konkurent ovoj raketi, pogotovo sada kada kompanija agresivno želi da se specijalizuje i za izgradnju satelita i svemirskih letilica (nešto normalno za mnoge aeronautičke kompanije ako uzmemo u obzir da se posao oko izgradnje satelita i prodaje njihovih usluga donosi mnogo više para u svetu nego tržište lansiranja).
S druge strane, Peter Beck ne isključuje korištenje 'Neutrona' za letove s ljudskom posadom, ali za sada ne planira projektovanje broda sposobnog da nosi astronaute.
Novi motor 'Archimedes' na metan koji će da pogoni novi 'Neutron'.
Drugi stepen izlazi iz vrha rakete. Lukavo rešenje – nema šta.
Prvi probni let je i dalje zakazan za 2024. Što se tiče cene po misiji, još uvek se ne zna kolika će biti, ali, logično, cilj je biti što konkurentniji. Iako su neki mediji isticali njegovu sličnost sa 'Starshipom', u svakom slučaju novi 'Neutron' više liči na 'Terran R', kopiju 'Falcona 9' privatne startup kompanije 'Relativity Space'. Meni lično, 'Neutron' se čini vrlo originalnim i atraktivnim dizajnom, sigurno mnogo bolji od prethodno opisanog predloga. Očito je da je ovaj novi dizajn mnogo rizičniji, ali jasno je da 'Rocket Lab' ne želi da se ograničava na konstruisanje više-manje tradicionalnog lansera koji će biti zastareo već u trenutku kada prvi put poleti.
Novi 'Neutron' je znatno originalniji.
[1] Kompanije je nastala 2006. i bila je prva privatna kompanija za lansiranje mikrosatelita na južnoj hemisferi. Odmah su Ameri umešali prste i dali nemale pare za pomoć i 'pomoć' (a ko drugi do 'Lockheed Martin'), i danas je sedište kompanije u Kaliforniji.
[2] To je od 2013. najteža raketa kompanije 'Northrop Grumman' koju prave zajedno sa Ukrajincima. Prvi stepen koristi dva ruska motora RD-191.
[3] Svakako, svima je jasno da ne postoji niti će ikada da postoji naučni kosmički program koji zahteva svakodnevno lansiranje. Danas jedino agresivni vojni projekti imaju zahteve za ovakvim rešenjima. Možda je zanimljiv link da je vojska ušpricala desetine i stotine miliona u ovu (i druge) privatne kompanije povezane sa lansiranjima satelita.
