Sonda je upravo završila istorijski prelet iznad Plutona. Bio je to prvi put da je neka sonda posetila nekadašnju devetu planetu, a naučnici trenutno plivaju kraul kroz more podataka, koji će bez sumnje dovesti do mnogih otkrića. NH je svakako istorijska misija po mnogim aspektima i konstruisana je stvarno genijalno. Sledi 11 neverovatnih stvari koje možda nisi znao o ovoj sondi i njenoj misiji.
“New Horizons” drži rekord kao najbrža ikad lansirana letilica
NASA je 2006. godine lansirana raketom “Atlas V” konfiguracije 551, koja je relativno malu sondu ponela u kosmos brzinom od 16,26 km/s (58.536 km/h). Sonda je dostigla Mesečevu putanju za samo devet sati nakon lansiranja i proletela pored njega na nepunih 190.000 km. Brodovima lunarne misije “Apollo” trebalo je oko tri dana da stignu do Meseca.
TREBALO MU JE PREKO 9 GODINA DA STIGNE DO pLUTONA
Iako je uzleteo brže od bilo koje druge ljudske letilice, “New Horizonsu” je trebalo preko 9 godina da stigne do Plutonovog sistema – tačno 5.655 dana! Kada je poleteo ka cilju, Pluton je još uvek smatran za ravnopravnu planetu. Promena statusa je usledila pola godine od lansiranju.
”NEW HORIZONS” NOSI PEPEO clYDA w. tOMBAUGHA,
OTKRIVAČA pLUTONA
Plutona je 1930. godine otkrio 24-godišnji Clyde Tombaugh, astronom sa opservatorije Lowell u Arizoni. U to vreme se nije čak ni postavljalo pitanje da li se radi o novoj planeti, ali s godinama to pitanje je postajalo sve zamršenije. Tombaugh je preminuo 1997, ali mali deo njegovog pepela (~28 grama) zakačen je za sondu i poslat ka Plutonu. Na poklopcu malog kontejnera sa pepelom piše: “Ovde leže ostaci Amerikanca Clyda W. Tombaugha, otkrivača Plutona i treće zone solarnog sistema.”
”NEW HORIZONS” radi na nuklearno gorivo
Pošto solarni paneli nisu niodkakve koristi u spoljnjim regijama Sunčevog sistema, NH je bio prinuđen da koristi radioizotopski termonuklearni generator (RTG). Taj tip generatora koristi proces raspada plutonijuma-238 kao izbor toplote. Toplota se konvertuje i koristi za dobijanje male količine struje, koja je u stanju da pokreće sondine instrumente i podsisteme. U početku misije, stvarano je skoro 300 W struje, bezmalo triput više nego što proizvodi RTG Marsovog rovera “Curiosity”.
SONDA POSEDUJE SAMO HIDRAZINSKE TRASTERE
“New Horizons” ne poseduje fensi jonske motore ili tradicionalne raketne motore. Početno ubrzanje postignuto prilikom lansiranja obezbeliko je glavninu brzine potrebnu za put do Plutona, ali dodatnih 1.000 km/h morali su da obezbede mali motori i njihovih 77 kg hidrazina. To gorivo nije potrebno sagorevati, već njegova hemijska reakcija proizvodi pregrejani gas. Ukupmo na brodu ima 16 trastera.
SONDU POKREĆE PROCESOR IZ ‘playSTATIONA’
Pošto je “New Horizons” lansiran pre jedne decenije, logično je očekivati da koristi zastarele računare, ali ono što u kosmosu bije bitku jeste stabilnost a ne brzina. NASA je opremila sondu Mongoose-V procesorima na 12 MHz, verziji procesora MIPS R3000koji je ojačan na zračenje, a prvobitno korišćen u prbim “PlayStationima”.
jupiterova gravitacija je dala sondi ubrzanje
“New Horizons” je 2007. još uvek leteo veoma brzo, ali je oko 400 dana od lansiranja izveden brzi prolet oko Jupitera (udaljenost od centra planete je iznosila 2,3 mil. km), što je sondi dalo dodatnoubrzanjeod14.000 lm/h. Bez ovog manevra, sonda bi stigla do Plutona sa više od 3 godine zakašnjenja. Treći stepen rakete-nosača stigao je do Jupitera pre sonde, a presećiće Plutonovu orbitu 15. oktobra 2015. godine i proleteti pored njega na nekih 200 miliona km.
sonda je posmatrala erupcije vulkana na jupiterovom mesecu
Tokom svog putovanja kroz Jupiterov gravitacioni bunar, “New Horizons” je slikao njegov najusaljeniji veliki satelit, Io. Na oduševljenje astronoma, uspeo je da uhvati erupciju površinskog vulkana Tvashtar. Gasovi su dostizali visinu od 330 km, a infracrveno osmatranje je registrovalo još 36 vulkana.
skoro se pokvarila u poslednjem trenutku
Malo više od nedelju dana pred planirani susret sa Plutonom, sonda je jednostavno nestala sa Nasinih skenera. Zavladala je jednočasovna panika sve dok se sonda nije ponovo javila ali u sugurnosnom režimu. Ispostavilo se da je problem bio u preopterećenju jednog od dva glavna procesora, ali NASA je uradila sve da se let normalno nastavi.
podaci se šalju brzinom od 1-2 kb/s
“New Horizons” ima veliku paraboličnu antenu preko koje prima komande i šalje podatke ka Zemlji. Međutim, naša planeta je toliko daleko da je brzina svega 1-2 kilobajta u sekundi. Zato mu je potrebno 30-60 minuta da pošalja jednu jedinu sliku visoke rezolucije na Zemlju, tako da će biti potrebno 16 meseci da sve informacije o misiji stignu kući. Signalima treba 4,5 sata da prevale 4,9 milijardi km kroz kosmos.
misija se ne završava sa plutonom
I dok se sonda brzinom od 13,77 km/s svakodnevno udaljava od Plutona za novih 1,2 miliona km, njena misija još nije završena. Ako NASA uspe da zatvori financijsku konstrukciju, sonda će u narednih nekoliko godina iskoristiti preostali hidrazin (ima ga još 33 kg) da malo bolje istraži Kajperov pojas. Postoji nekoliko potencijalnih objekata koji se nalaze u dometu sonde, mada ona može vrlo malo da skereće sa svoje trajektorije. Najizgledniji je 2014 MU69. Biće još naučnih uzbuđenja!
