poslednja šansa da vidimo ’skrivenu’ poluloptu Plutona
Još samo dva dana i 3 miliona km do velikog dana. Slike kamere LORRI napravljene 11. jula pružaju nam poslenji pogled na poluloptu koja će tokom susreta biti u senci, a koja je uvek okrenuta ka Haronu. Uočavamo da tu Plutonovu stranu karakterišu 4 velike tajanstvene površine tamne materije. Mada je još prerano za mišljenja geologa, ali ako je išta sigurno to je da se Pluton potpuno razlikuje od bilo čega ranije viđenog.
Plutonova polulopta koja je uvek okrenuta ka Haronu viđena okom LORRI-ja 9. jula sa 4 mil. km.
Četiri ekvatorijalne tamne površine imaju dužinu od oko 480 km svaka i na novim slikama se vidi da nisu homogene već da imaju fragmente koje formiraju nepravilne šare. Iako donekle izgledaju kao da su kružnog oblika, nije jasno da li su to što vidimo tragovi udarnih basena. to je vrlo čudno, jer bi sa te blizine već bilo moguće jasno videti neke kratere. Nasuprot tome, regioni bliži polu izgledaju začuđujuće glatki, moguće zbog svežeg azotnog inja. Što se tiče linearnih struktura, za sada liče na kanale nepoznatog porekla.
Pošto Pluton rotira jednom svakih 6,38 dana, od sada ćemo dobivati slike druge polulopte, koju karakteriše veliko “srce”. Ipak, to ne znači da više nikada nećemo videti ovu misterioznu stranu. I tokom susreta “New Horizons” će fotografisati ovu hemisferu čak i kada ona bude u senci … zahvaljujući svetlosti koju će reflektovati Haron![1] Kakvo dostignuće instrumenata i naučnika! Naravno, ništa ne garantuje da će te slike biti išta boljeg kvaliteta od onih snimljenih 11. jula, ali će svakako imati lošiju rezoluciju od slika kada je polulopta bila osvetljena. Ta strana Plutona će ući u istoriju kao “skrivenu Plutonovu poluloptu”. Upravo to je razlog zbog koga su mnogi predlozi za misije na Pluton razmatraju dva broda koja bi posetila planetu patuljka sa razlikom od 3,2 dana.
Umetnička impresija Plutonovog zimskog pola, osvetljenog samo svetlčošću Harona.
Ako se ispostavi da ingeniozna veština korišćenja prirodnog osvetljenja Harona funkcioniše, “New Horizons” će uspeti da prostudira ne samo detalje “skrivene polulopte” okupane solarnim svetlom a koju smo juče videli poslednji put, već i regione iste polulopte raspoređene oko južnog pola (ili severnog, u zavisnosti koju konvenciju usvajamo), gde trenutno vlada zima. U ovom regionu Sunce ne izlazi već dvadesetak godina a neće i narednih osamdeset godina. Srećom, Haron na nebu zauzima sedam puta veći površinu od našeg Meseca, tako da će reflektovana svetlost Sunca biti dovoljna da osvetli neke detalje površine. Ipak, sjaj Harona posmatran sa Plutona je oko pet puta manji nego što nama sija Mesec, najviše zbog velike udaljenosti Sunca.
Na slikama snimljenim 9. ovog meseca takođe se izdvajaju tamne ekvatorske zone, u ovom slučaju struktura koja je dobila naziv “kit”. U toj zoni se ističe nekoliko kružnih oblasti za koje, još jednom, nismo sigurni da li su krateri ili nešto sasvim drugo. Ne treba zaboraviti da su na Tritonui, Neptunovom mesecu, bile uočene nepravilne strukture za koje se na prvi pogled mislilo da su krateri, a onda se pokazalo da se radi o strukturama uzrokovanim neprestanim ciklusima sublimacije i očvršćavanja azota. Na Plutonovim fotografijama je uočava “šestougaonik”, struktura koja je na prethodnim slikama izgledala kao krater a sada liči … pa, na šestougao kome nedostaje jedna stranica.
Pluton od 9. jula (objavljeno 10-og) sa daljine od 5,4 mil. km. U sredini i levo se vidi “šestougaonik”. Šta je to?
Detalji sa jedne prethodne slike.
Gornja slika obojena na osnovu podataka kamere MVIC (Ralph).
Pluton i Haron od 9. jula.
Pored toga, kružni region poznat kao “donat” na kraju “kitovog” repa na kraju se “pretvorio” u četiri tamne površi. Seti se da se za tamne ekvatorske regije veruje da su naslage tolina, kompleknih organskih supstanci stvorenih u interakciji sa metanom i ultraljubičastim i kosmočkim zračenjem.
Menadžer misije Alan Štern sa saradnicima posmatra prispeće novih slika sa NH. Sa leva na desno: Cathy Olkin (zamenik gl. naučnika misije), Jason Cook, Alan Stern, Will Grundy (naučnik zadužen za tlo), Casey Lisse i Carly Howett.
Pluton i Haron snimljeni kamerom LORRI 8. jula u veštačkoj boji.
Poređenje nekih od poslednjih slika Plutona.
Letilica je već ušao u Plutonovu sferu uticaja – tzv. Hilovu sferu. To znači da su gravitacioni utivaju Plutona jači od uticaja Sunca. USKORO SMO TAMO! Treba nam još 1 dan i 17,5 sati”. Do sada, NH je već 3.461 dan u misiji!
Da bi video kako rade antene DSN-a, vidi ovo
[1] Iako je Sunce 6 milijardi km daleko, treba znati da tamo nije takav mrak kao što se možda misli. NASA kaže da se može uporediti sa sutonom na Zemlji. Tamo je Sunce još uvek 150-450 puta sjajnije nego nama pun Mesec. Prema Nsinom računaru, svetlost u Beogradu je bila ista kao na Plutonu danas, 12. juna, u 20:28. to je za 9 minuta od kada pišem ovo. Sunce je već zašlo...
New Horizons sve bliži Plutonu
New Horizons: šta je izazvalo problem?New Horizons spreman za susret sa Plutonom!
Problemi na aparatu New Horizons uoči prolaska pored Plutona
Koliko je ugrožena misija New Horizons?
Šta nas čeka prilikom fly-bya: prilagodi svoj juli slikama sa Plutona
„New Horizons“: detalji na Haronu i slike u boji
Tanka Plutonova atmosfera i neobične dvostruke faze patuljaste planete
Koliko je debela Plutonova atmosfera?
NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU ČOVEČANSTVA
