Posle šet godina korišćenja ruskog “Sajuza”, američki astronauti će, ako sve bude išlo po planu, krajem 2017. prvi put leteti prema Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) na komercijalnom kosmičkom brodu CST-100 kompanije Boeing. Time će početi era privatnih letova astronauta u kosmos, ali je za svaki slučaj, NASA od “Roskosmosa” zakupila još šest mesta na brodovima “Sajuz” tokom 2018.
Poslednji put astronauti NASA-e su u kosmos poleteli sa američkog tla 2011. Od tada, oni lete ka MKS na ruskim brodovima “Sajuz” po ceni, koja sada po jednom sedištu iznosi 72 miliona dolara. Pored američkih, na ruskim “Sajuzima” lete takodje i astronauti ostalih država članica programa MKS – iz ESA-e, Japana i Kanade, ali u skladu sa njihovim internim dogovorima sa NASA-om koja “Roskosmosa” isplaćuje punu sumu svih troškova vezanih za korišćenje “Sajuza”. U skladu sa doktrinom predsednika Obame da se NASA usredsredi na duboki kosmos, a privatnim kompanijama prepusti niske orbite oko Zemlje, 2010. je pokrenut obiman komercijalni program kosmičkih letova sa ljudskom posadom (CCP).
Osnovni koncept programa CCP je bio da NASA dodeljuje državni novac kompanijama za razvoj kosmičkih brodova, dok su one iz sopstvenih budžeta finansirale projektovanje raketa-nosače. U njemu je učestvovalo nekoliko kompanija koje su etapno, posle nekoliko revizija njihovih projekata NASA-e ispadale iz igre. Entuzijazam Bele kuće prema privatizaciji kosmosa, nije delio Kongres u kome je program CCP kritikovan zbog toga što se novac sve siromašnijih poreskih obveznika (odnosno, naroda) trošen dabi privatne kompanije povećale svoj kapital. Još jedna velika kritika iz Kongresa je bila usmerena prema strategiji NASA-e da drži u igri previše kompanija, kojoj je za svaku etapu u razvoju njihovih projekata tokom programa CCP isplaćivala milionske sume. Zbog toga Kongres nikada nije odobrio zahtevanu sumu iz Bele kuše za nastavak programa CCP, što je dovelo do odlaganja njegove realizacije za dve godine, od 2015. za 2017. Bila je to paradoksalna situacija – državni novac je dodatno isplaćivan Rusiji za letove američkih astronauta prema MKS na “Sajuzima”, dok su u Kongresu, prepunom prema Rusiji vrlo tvrdokornim kongresmenima, praktično usporavali razvoj američkih privatnih kosmičkih brodova kojim je, za SAD ta bolna zavisnost trebala da bude ukinuta.
Prošlog septembra, NASA je konačno objavila da su u konkursu programa CCP pobedile kompanije Boeing, sa projektom kosmičkog broda CST-100 i SpaceX sa modifikacijom automatskog teretnog broda Dragon (nazvanog Dragon V2) koji je već šest puta uspešno leteo na relaciji Zemlja-MKS-Zemlja. Ukupna vrednost kontrakta je 6,8 milijardi dolara. Od ove sume, velikom Boeingu pripada 4,2 milijarde, dok je SpaceX dobio 2.6 milijarde. Obe kompanije u okviru kontrakta trebaju da ispune ukupno deset zahteva NASA-e vezanih za projekat kosmičkog broda, bezbednost, lansirne i operacije na orbiti sa MKS i povratak na Zemlju.
Komandni modul broda CST-100 kompanije Boeing
Dok saradnja američkog aerokosmičkog džina Boeing sa NASA-om datira iz najranijeg perioda američke astronautike, mala kompanija SpaceX se na kosmičku scenu probila u prvim godinama XXI veka zahvaljujući novom pristupu planiranja, projektovanja, testiranja i organizacije kosmičkih projekata koji je osmislio njen vrlo svestrani i iznad svega vizionarski vlasnik Ilon Mask. U pogonima SpaceX, kompanije sa svega nekoliko hiljada zaposlenih, za oko deset godina razvijeni su projekti dva tipa raketa-nosača Falcon i dve modifikacije kosmičkog broda Dragon, dok su radovi na projektu super-teške rakete Falcon Heavy u finalnoj fazi.
Direktor SpaceX Ion Mask predstavlja kosmički brod Dragon V2
Kao što smo naveli, sedište u ruskom “Sajuzu” košta NASA-u 72 miliona dolara. Prema kontraktu koji je NASA potpisala sa kompanijama Boeing i SpaceX njeni astronauti će leteti na privatnim kosmičkim brodovima po ceni od 58 miliona dolara po jednoj osobi. Zanimljivo je da će cena biti ista za letove astronauta na dva različita kosmička broda koji koriste različite rakete-nosače i kreću u kosmos sa različitih lansirnih rampi, zakupljenih na Kejp Kanaveralu.
Ovaj kosmički cenovnik je objavljen krajem januara, pre obelodanjivanja budžeta NASA-e za 2016. koji se sada razmatrao u Kongresu, čime je izvršen svojevrstan pritisak na Kapitol hil. Naime, u budžetu za 2016. Bela kuća je od Kongresa zatražila ček na 1,244 milijarde dolara za program CCP, daleko više od 805 miliona koliko je Kongres odobrio za 2015. Ako Kongres i 2016. odbije predlog Bele kuše i ponovo zategne kaiš NASA-i, onda može doći do novih odlaganja sa početkom letova privatnih kosmičkih brodova. Što praktično znači slivanje još više novca preko okeana, u ruske džepove. Koliko u ovoj igri izmedju Bele kuće i Kapitol hila postoje neki čudni odnosi, pored obelodanjivanja cenovnika za let američkih astronauta na privatnim brodovima, govori i činjenica da je direktor NASA-e Čarls Boulden (Charles Bolden) pre nekoliko dana potpisao novi ukaz o kupovini još šest mesta na ruskim brodovima “Sajuz” za 2018. I to samo nekoliko dana posle najave planova prvih letova privatnih brodova, kada je trijumfalno objavio da će njegovi astronauti leteti u kosmos po znatno manjoj ceni u odnosi na ruske “Sajuze” i da se, kako je naglasio, iskreno nada da više nikada neće potpisati ček Rusima! Istina, dodao je da se takodje nada će Kongres konačno prihvatiti predlog Bele kuće da se sa preko 1,2 milijarde finansira završna etapa programa CCP.
Prvi bespilotni letovi brodova Dragon V2 i CST-100 trebaju da budu obavljeni krajem 2016, ili početkom 2017. Boeing planira testiranje spasilačkog sistema kosmičkog broda CST-100 u februaru 2017, a dva meseca kasnije, aprila treba da bude obavljen prvi let ovog kosmičkog broda u automatskom režimu, bez posade. Prvi let sa astronautima planiran je preliminarno za jul 2017. U kabini broda CST-100 nalaziće se dvočlana posada kojom će komandovati astronaut NASA-e, dok će asistirati jedan od probnih pilota Boeinga. Podsetićemo da je po gašenju programa “Spejs šatl” mnogo astronauta NASA-e, veterana ovog programa prešlo u privatne kompanije koje su se nadmetale u program CCP. Medju njima je Kris Ferguson (Chris Ferguson), komandant poslednje misije spejs šatla STS-135 koja je obavljena jula 2011. On je u Boeingu direktor programa CCP. Iako nije zvanično potvrdjeno, saznajemo da će ukoliko sve bude išlo po planu, CST-100 prvu misiju prema MKS obaviti u decembru 2017. sa četvoročlanom posadom sastavljenom od astronauta NASA-e. Pored komandanta i pilota, u posadi će biti dva specijalista misije.
Astronaut NASA-e Rendolf Bresnik pred komandnim modulom broda CST-100
Unutrašnost broda CST-100
Umetnička predstava spajanja broda CST-100 sa MKS
Za to vreme, SpaceX planira isprobavanje spasilačkog sistema Dragona za oko mesec dana na Kejp Kanaveralu. Kao i u slučaju CST-100, ovaj test će biti obavljen na probnom poligonu, bez realnog lansiranja. Medjutim, za razliku od Boeinga, stručnjaci SpaceX planiraju krajem ove godine još jedan test spasilačkog sistema, ali tokom lansiranja iz baze Vandeberg. Ukoliko ova ispitivanja budu uspešna, krajem 2016. Dragon V2 će obaviti probni let bez posade, posle koga će početkom 2017. po prvi put poneti u kosmos astronaute. Do tada, SpaceX mora da obavi više od pedeset lansiranja rakete-nosača Falcon 9, koja za misije sa ljudskim posadama treba da zadovolji stroge kriterijume NASA-e vezanim za bezbednost i pouzdanost. Za sada još uvek nije izvesno kakvi su planovi misija Dragona V2 prema MKS do kraja 2017. Medjutim, izvesno je da će SpaceX obavi prvu pilotiranu misiju ka MKS u skladu sa grafikonom koji će pripremiti NASA posle analize eksperimentalnih letova oba kosmička broda.
Unutrašnjost broda Dragon V2
Dragon V2 pred spajanje sa MKS
Kompanije će za lansiranje američkih astronauta koristiti lansirne rampe kosmodroma na Kejp Kanaveralu. Nosač broda CST-100 kompanije Boeing je raketa Atlas V koju kontroliše firma ULA, koju su Boeing i Lockheed Martin stvorile specijalno za pružanje komercijalnih usluga lansiranja na američkom kosmičkom tržištu. Lansiranja CST-100 će biti obavljena sa zakupljenog startnog kompleksa 41 koji pripada američkim vazduhoplovnim snagama. Za lansiranje kosmičkog broda Dragon V2, SpaceX će koristiti svoju modifikovanu verziju rakete-nosača Falcon 9 v1.1 koja će leteti sa susedne rampe broj 40.
Raketa-nosač Atlas V sa brodom CST-100 na vrhu na rampi 41
Raketa-nosač Falcon 9
Kako se za kraj 2018. planira prvo lansiranje američke super-rakete SLS sa kapsulom Orion, skupa sa prvim privatnim kosmičkim brodovima CST-100 i Dragon V2 očekuju nas za dve-tri godine vrlo značajni dogadjaji u evoluciji astronautike koji će, svako na svoj način, itekako uticati na njene buduće smernice.
