Prvo lansiranje ruske rakete-nosača (RN) serije "Sajuz" iz zapadnoevropskog kosmičkog centra u Kuruu (Francuska Gvajana, severoistočna obala Južne Amerike) planirano je za 20. oktobar.
Kuru u Francuskoj Gvajani
Ovo lansiranje predstavlja veliki događaj u istoriji kosmonautike. Naime, po prvi put će jedna ruska raketa-nosač biti lansirana iz kosmičkog centra koji nije pod kontrolom Rusije. Do sada, rakete tipa "Sajuz" su letela samo sa Bajkonura i Plesecka).
Takođe, u orbiti će biti izbačena dva evropska navigaciona satelita serije "Galileo", čime ESA počinje razvoj svoje mreže satelita globalne navigacije, konkurišući time sličnim sistemima SAD (GPS), Rusije (GLONASS) i Kine ("Badou").
Danas će RN "Sajuz ST-B" biti postavljena na lansirnu rampu koju su ruski stručnjaci sagradili u Kuruu. Ona je identična rampama na Bajkonuru i Plesecku, samo je adaptirana evropskim standardima. Konstruisanje lansirne rampe je počela februara 2007. Pored nje, ugovorom između ESA-a i "Roskosmosa" u projektu koji nosi naziv "Sajuz u kosmičkom centru Gvajana" ("Sayuz at CSG"), u ovom kosmičkom centru je sagradjen i tzv. Korpus za montažu i testiranje raketa (MIK - ruski akronim) u kome su sva tri stepena RN montirani. Za razliku od koncepta na kosmodromima na Bajkonuru i Plesecku, koristan teret se na vrh RN postavlja vertikalno kada je RN već postavljena na rampi. Na kosmodromu u Kuruu se nalazi mobilni toranj visine 45 metara, sagrađen specijalno za RN "Sajuz". Sa jedne strane, on štiti satelite od uticaja vlžane tropske klime, dok se sa druge strane koristi za pristup tehniča vitalnim delovima RN tokom predstartnih priprema. Dok je RN na rampi, sateliti će biti postavljeni na vrh trećeg stepena "Fregata" koji će ih, u završnoj etapi lansiranja postaviti na planiranu orbitu. To je još jedna razlika u odnosu na tradicionalni ruski koncept koji se koristi na Bajkonuru i Plesecku, gde se koristan teret postavlja na RN u MIK-u, ne na lansirnoj rampi.
Sateliti "Galileo", čiji razvoj kontroliše konzorcijum predvodjen nemačkom firmom EADS "Astrium", su proizvedeni u italijanskoj kompaniji TASI. Lansirne operacije kontrolišu stručnjaci francuske kompanije "Arijanspejs" (Arianespace). Sledeće godine, još dva satelita će biti postavljena u orbitu, dok je programom ESA planirana mreža od ukupno 26 satelita.
