19. septembar. 2010.
„Boeingova“ kapsula „CST-100“, koju će moći da nose „Lockheed Martinova“ raketa „Atlas 5“, „Boeingova“ „Delta 4“ ili „Space X“-ov „Falcon-9“, ima nameru da Nasine i Esine astronaute ponese na ISS, u okviru Nasine inicijative za ohrabrivanje razvoja privatnih svemirskih letilica.
Tačno sam osećao da će jednog dana da se desi nešto ovako: pre par dana, „Boeing“ je objavio da ulazi u buznis vezan za svemirski turizam, izjavivši da je spreman da izađe u susret zahtevima Obamine administracije za trasformaciju Nase u agenciju koja će manje biti fokusirana na pravljenje raketa a više na pothranjivanje komercijalne svemirske industrije!
Ta Amerika je neverovatna! Gde nestade onaj entuzijazam iz šezdesetih, gde nestadoše predsednici poput Kenedija i „Trka za osvajanje Meseca“ (Marsa)? Zar je moguće da će i u Nasi da pobedi estrada i komercijala?
Da vidimo.
Prva turistička lansiranja, koja se očekuju već 2015. godine, najverovatnije će biti izvedena sa Floride u pravcu Međunarodne stanice. Obamina administracija je dala predlog da posao slanja Nasinih astronauta u orbitu prebaci na nekoliko privatnih kompanija, pa su tim povodom „Boeing“ i „Bigelow Aerospace“ iz Las Vegasa sklopili \(18 miliona vredan ugovor za razvoj i testiranje kapsule koja će moći da u orbitu ponese sedmoricu putnika.
Trenutno, NASA planira da jednovremeno šalje po 4 člana posade svemirske stanice, a da ostala 3 sedišta budu slobodna za svemirski turizam. Letovi će konačno biti šansa da prvi neprofesionalni astronauti polete u kosmos ali sa teritorije Amerike. Sedmorica prethodnih svemirskih turista koja su posetila ISS letela su u ruskim kapsulama „Союз“, od čega se američkim kongresmenima diže polako kosa na glavi.
„Spremni smo da počnemo razgovore sa našim budućim mušterijama,“[1] kaže Eric C. Anderson, suosnivač i direktor „Space Adventures Ltd.“, kompanije za svemirski turizam iz Virdžinije koja pravi sedišta za „Boeing“.
„Boeing“ i „Space Adventures“ još nisu obelodanili cenu, ali Anderson obećava da će svakako biti konkurentna sa „Sojuzovom“, koju je „Space Adventures“ odredila zajedno sa Ruskom svemirskom agencijom. Kanađanin Guy Laliberté, osnivač „Cirque du Soleil“, platio je prošle godine \)40 miliona za let u „Sojuzu“ i osmodnevni borvak na ISS. Ali izgleda da će svako ko kupi kartu za sedište u američkoj letilici zavisiti od diskusije u Kongresu o budućnosti Nase.
Kako era spejs šatlova polako ali sigurno prolazi – ostala su još dva, možda tri leta do kraja – sudar sa vizijom šta je sledeće potresa Agenciju već duže od godinu dana. Prema financijskom odobrenju koje je potpisao predstavnički Komitet donjeg doma za nauku i tehnologiju i koji je zacrtao Nasin pravac za sledeće tri godine, vidi se da će Agencija ipak u velikoj meri pratiti tradicionalnu trajektoriju ljudskih letova u osvajanju kosmosa. Oni zahtevaju od Nase da dovrši državnu raketu – verovatno „Ares I“, na kojoj NASA radi već 5 godina – a koja će nositi astronaute na svemirsku stanicu, a potom i jednu veću, koja će pomoći ostvarivanju budućih misija ka Mesecu, asteroidima i na kraju, ka Marsu.
Konkurentska vizija, ovaploćena Obaminim predlogom za Nasin budžet za 2011, fokusirana je, s druge strane, na investiranje kompanija poput „Boeinga“ i razvoj svemirskog ekvivalenta vazdušnih linija. Nasin posao bi bio da samo prodaje sedišta u tim raketama i šalje svoje astronaute na Međunarodnu stanicu.
Konkurencija će, razmišlja se dalje, smanjiti troškove leta u kosmos i povesti napred novu profitabilnu američku industriju, a u Nasi osloboditi budžetska sredstva za grandiozne deep-space misije.
Zagovornici slobonog preduzetništva se zalažu za blokiranje odobrenja za Nasu koje je potpisao Komitet, a koji predlaže da se u toku sledeće 3 godine svake godine odvoji svega \(150 miliona za svemirske inicijative privatnog sektora, poznatog kao komercijalna grupa.
Bob Werb, predsedavajući fondacije Space Frontier[2], vrlo je oštar u svojoj oceni ovog financijskog odobrenja za Nasu. „Mislim da je to užasno,“ smatra on. „Ostaviće Nasu sa svinjarijama a ne sa programom. Biće to ubistveno za Agenciju.“ Werbova grupa će pokušati da preko svojih ljudi u Kongresu što pre obori odobrenje.
S druge strane, predsednikov predlog obećava oko \)6 milijardi za 5 godina za finansiranje programa komercijalne grupe.
Na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu, „Boeingov“ zvaničnik je poručio da federalna vlada treba da plati mnogo više ako želi da njihovi napori donesu uspeh. „To je vrlo nesigurna trgovina,“ kaže John Elbon, „Boeingov“ programski menadžer za komercijalnu grupu. „Ako to moramo da uradimo samo sa ’Boeingovom’ investicijama i da snosimo sve rizike, onda nećemo moći da zatvorimo poslovnu konstrukciju.“
Drugim rečima, problem su pare!
Prošle godine, na panelu predvođenom Normanom R. Augustinom, bivšim izvršnim direktorom „Lockheed Martina“, zaključeno je da je ambiciozni program, pokrenut u vreme predsednika Džordža Buša, da se na Mesecu uspostavi stalna baza, „neizvodljiv“ zbog neadekvatnog finansiranja. Šta više, panel nije mogao da predloži nijedan program koji bi uspeo da pošalje astronaute van Zemljine orbite a da još uvek bude u zacrtanih \(100 milijardi koliko je planirano za svemirski program sa ljudskom posadom do 2020. godine. Ponuđeno je nekoliko alternativa, ali sve one potražuju dodatnih \)30 milijardi u sledećoj dekadi.
Budžetski predlog Obame za 2011. predviđa lagani rast za Nasu, do \(19 milijardi, ali zadržava budžetske projekcije za letove programa sa ljudskom posadom praktično na istom onom nivou za koje je Augustinov panel već rekao da su neadekvatne. Tada je panel zaključio da će bez povećanja para, Amerika morati da smanji svoje svemirske ambicije.
„Sa ovim sredstvima,“ izjavio je Augustin letos u jednom intervjuu, „mislim da neće biti nijednog iole značajnijeg svemirskog istraživačkog programa koji će uključivati ljudsku posadu.“
Pod imperativom saniranja budžetskog manjka, administracija je predložila ukidanje celokupnog programa za Mesec, poznatog kao „Constellation“, uključujući i raketu „Ares I“ i kapsulu za astronaute „Orion“. Umesto toga, NASA bi se suočila sa petogodišnjom pauzom u svim razvojnim inicijativama velikog kalibra, te bila okrenuta ka razvoju novih tehnologija koje će svemirska istraživanja učiniti lakšim i jeftinijim.
U svom nastojanju da nekako ugura Nasin program letova sa ljudskom posadom u uske budžetske okvire, Komitet za nauku i tehnologiju je skinuo sve pare namenjene komercijalnoj grupi i velikim tehnološkim projektima i usmerio ih ka mršunjavim „Constellation“ raketama.
Prošlog meseca Senat je obelodanio svoju verziju računa za Nasu, gde ima više mesta za kompromis. Za komercijalnu grupu je u prve tri godine predloženo manje nego što je predložio predsednik, ali je u dugoročnom planu onih istih \)6 milijardi rastegnuto umesto na 5 sada na 6 godina. Oni bi takođe otkazali raketu „Ares I“ i umesto toga Nasu okrenuli ka razvoju jedne teške rakete-nosača, ukazujući da bi njen dizajn trebalo da se oslanja na tehnologiji spejs šatlova, što bi dobrodošlo svim uključenim kontraktorima.
Međutim, neki stručnjaci kao što su Scott Pace, bivši Nasin stručnjak koji danas predsedava na Space Policy Institute na George Washington University, kažu da bi Senat mogao da ponovi grešku i da od Nase traži previše za male pare. Prema verziji Senata, manje dolara je predviđeno za razvoj velike i težke rakete nego što je Donji dom obećao za dovršavanje „Aresa I“, koji je već daleko odmakao u razvoju.
„Ja poštujem potrebu za političkim kompromisom,“ izjavio je Pace u vezi predloga Senata, ali je dodao, „To donosi određene programske rizike, koji se šire predaleko.“
Članovi Komiteta za nauku su se sastali sa svojim idejnim konkurentima u Komitetu za trgovinu, nauku i transport u Senatu, tražeći zajedničku tačku. Svi očekuju da će se pronaći zajednički jezik.
Ako ne bude konačnog dogovora oko Nase, Senat i Komitet za izdvajanje će odlučiti šta uključiti u budžet Nase za 2011, što bi moglo da se zavrži sa nečim bližim originalnom Obaminom predlogu.
[1] Naravno da poziva mušterije, kada je karta za jedno od dva sedišta u njihovoj misiji „DSE-Alpha“ (od Deep Space Explorations) ’ladno biti $100 miliona! Doduše, neće kao Tito i ostali leteti do ISS, već oko Meseca ... Možda nije za Miškovića, ali za mene, što je mnogo, mnogo je.
[2] Organizacija za promociju privatnog sektora u istraživanju svemira, osnovana 1988. Do sada su pokrenuli brojne projekte, kao npr. Ansari X Prize, projekat SpaceShipOne, i planove Roberta Bigelowa za gradnju svemirskog hotela u orbiti. Veliki su kritičari Nase i njenih planova za šatlove i „Ares I“, tvrdeći da sve to privatnici mogu da obave mnogo jeftinije ...
