Godinama se ruski svemirski program suočava s kontinuiranom revizijom ciljeva i prioriteta koji nikad nisu ostvareni. Ekonomske sankcije i rastuće napetosti sa Sjedinjenim Državama i njihovim satelitima doveli su do toga da se Rusija udaljila od Zapada, dok obnovljena saradnja s Kinom napreduje vrlo oprezno i sporo. Upravo ovih dana su održana XLVI Akademska predavanja o kosmonautici – poznata kao 'Koroljevljeva predavanja' – tokom kojih smo mogli da čujemo relevantne figure iz 'Роскосмоса' kako govore o budućim planovima ruskog svemirskog programa. Naprimer, akademik, bivši kosmonaut i zamnik glavnog konstruktora kompanije РКК 'Энергия' Владимир A. Соловьёв predstavio je kosmičke projekte sa ljudskom posadom, među kojima se ističe buduća ruska kosmička stanica РОСС.
Prva faza Nacionalne orbitalne kosmičke stanice ROSS.
Iako državna agencija 'Roskosmos' nije donela čvrstu odluku u vezi s ROSS-om, ovaj projekat se postepeno etablirao kao stožer ruskog programa sa posadom, posebno nakon što se Rusija povukla iz Nasinog projekta lunarne stanice 'Gateway', i nakon što su lunarni planovi i razvoj teške superrakete odgođeni na neodređeno vreme. ROSS ( РОСС, Российская Орбитальная Служебная Станция ) će biti nezavisna stanica od ISS-a i nalaziće se u polarnoj orbiti nagiba 97º, što će joj omogućiti da pokrije čitavu Zemljinu površinu, a posebno Arktički region. Prva faza izgradnje ROSS-a započeće između 2026. i 2028. godine. Tokom ove faze biće lansirana četiri modula: naučno-energetski modul (NEM), bazni modul (BM), univerzalni čvorni modul i modul za pristajanje. NEM-1, izvorno planiran za ISS, trenutno je u izgradnji i biće prvi ROSS-ov modul, dok je osnovni modul konstruktivno sličan NEM-u. Oba modula, teška oko 20 tona, lansiraće rakete 'Angara A5M' iz Vastočnog. Čvor će biti sličan 'Pričal' modulu ISS-a, ali s ojačanom strukturom, dok će modul za pristajanje, mešavina modula 'Poiska' i 'Pričala', biti identičn onom predloženom za 'Gateway' stanicu. Prema ovoj šemi, ROSS će biti spreman 2028. godine, upravo kada bi ISS trebao da bude povučen.
Direktor agencije Dmitri Rogozin predstavlja ROSS stanicu.
Druga faza ROSS stanice.
Sateliti i remorkeri koji će moći da se lansiraju sa ROSS-a, uključujući i satelite za inspekciju drugih satelita. Očigledna je buduća (i) vojna orijentacija stanice.
U ovoj prvoj fazi, stanica, s konfiguracijom koja podseća na leptira ( 'babočka' ), imaće zapreminu od 228 kubnih metara, a opsluživaće je svemirske letilice 'Sajuz' i 'Progress'. Slično američkom 'Gatewayu', ROSS nije dizajniran da bude trajno nastanjen, za razliku od 'Mira', ISS-a ili Kineske svemirske stanice (CSS), iako se očekuje da će posada od dve osobe ostajati na stanici i nekoliko meseci. U kasnijoj fazi, do 2030, planirano je da se na ROSS pošalju još dva modula od po 20 tona: boravišni modul i proizvodni modul, s jasnom komercijalnom orijentacijom. Ovi moduli će biti slični NEM-u i BM-u, ali će umesto velikih solarnih panela sadržavati prednji i stražnji port za pristajanje brodova. Ovim modulima će biti dodat i jedan manji servisni modul jer se očekuje da će posade moći duže da ostaju na brodu.
Ideja je pretvoriti ROSS u stanicu koja može da obavlja zadatke 'održavanja' i popravke na drugim satelitima uz pomoć tegljača, što je cilj koji se čini tipičnijim za prethodne decenije nego za XXI vek – popravka satelita u niskoj orbiti od strane kosmonauta je izuzetno skup poduhvat – iako se sećamo da će kineska kosmička stanica biti korišćena i za periodično održavanje svemirskog teleskopa 'Xuntian'.
Iznenađenje: 'Arljonak' (umanjena verzija 'Arjola') mogao bi da bude lansiran 'Sajuzom 5' ili 'Amurom-SPG'. 'Arjol' je trebalo da bude višekratni brod s četvoročlanom posadom najnovije generacije koji bi leteo i do Mesečeve orbite.
Solovjov prezentuje brod 'Arjol'.
U završnoj fazi, ROSS će posetiti smanjena verzija novog broda 'Arjol' s ljudskom posadom, nazvanog 'Arljonak', kapaciteta za četiri osobe (masa 'Arljonka' je 8,2 tone, u poređenju s 22 tone lunarnog 'Arjola'). Teretni 'Arljonak' će imati dve varijante, jednu s povratnom kapsulom, nazvanu GVK, i drugu jednokratnu, krštenu kao GTK, dok će s posadom biti takođe u dve verzije, PTK-S i PTK-MS. Osim toga, i to je novost, 'Arljonak', kako s posadom tako i teretni, biće lansiran raketom 'Sajuz-5' ( 'Irtiš' ) sa Bajkonura. Podsetimo, 'Arjol' je prvobitno trebao da poleti pomoću raketa 'Angara', ali je tada odlučeno da se koristi 'Sajuz-5' – potpuno ruska verzija 'Zenita' – pre nego što su se ponovo predomisli u korist 'Angare'. Ako, konačno, 'Arljonak' bude lansiran sa 'Sojuzom-5' iz Bajkonura a 'Arjol' sa 'Angarom A5' iz Vastočnog, nesumljivo je da će 'Roskosmos' rešiti kvadraturu kruga (druga stvar je da li će za sve imati novca). Da stvar bude dodatno zakomplikovana, teretni 'Arjoljak' bi mogao da poleti pomoću metanske rakete 'Amur-SPG', koja će uzleteti sa Vastočnog (mogli bi i one s posadom, ali bi u tom slučaju lanser morao da bude sertifikovan za letove s posadom). A budući da je reč o brodu 'Arjol', Solovjov je potvrdio da će se prvo lansiranje prototipa ovo broda izvesti 2023. godine pomoću 'Angare A5' (u osnovi, verzija bez sistema za održavanje života ili naprednih sistema). Sledeće godine 'Arjol' bez posade bi pristao na ISS, a 2025. 'Arjol' bi s kosmonautima na brodu učinio to isto (ova poslednja dva lansiranja bi bila izvedena pomoću raketa 'Angara A5M').
Solovjov je takođe govorio o letovima s posadom na Mesec, uprkos činjenici da su ti planovi odgođeni dok se ne donese odluka o konačnom dizajnu superrakete 'Jenisej' (STK; skraćenica od 'rakete superteške klase' na ruskom), jer je plan da koristi metan kao gorivo. U svakom slučaju, plan i dalje uključuje dva lansiranja STK-a, prvo za postavljanje lunarnog modula LVPK u lunarnu orbitu, a drugo za lansiranje 'Arjola' s četiri kosmonauta ka Mesecu. Ovi letovi s ljudskom posadom deo su programa istraživanja Meseca pomoću automatskih sondi 'Luna'. Zanimljivo je da se Solovjov nije osvrnuo na projekat baze na Mesecu ILRS[1] koji Rusija želi da razvije zajedno sa Kinom.
Šema leta na Mesec sa ljudskom posadom uz pomoć dva lansiranja superteške rakete.
Elementi automatske baze na Mesecu. Nema naznaka saradnje sa Kinom.
Naš narod kaže: Šta je babi milo, to joj se i snilo. Ruska lunarna baza. Maštanje ne košta (skoro) ništa.
Drugog dana konferencije o budućnosti ruskog svemirskog programa govorio je i šef 'Roskosmosa'Dmitri Rogozin. Konkretno, Rogozin je potvrdio da 'Roskosmos' pregovara s Nasom o mogućem produžavanju radnog veka ISS-a sa 2028. na 2030. (iako u ovom trenutku nije potvrđeno ni produženje do 2028.). Rogozin je ponovno pomenuo moguću verziju 'Sojuza-5' za korišćenje sa platforme 'Sea Launch' a takođe i višekratnu varijantu 'Angare', ideju koja datira iz 90-ih ali nikada nije službeno odobrena. Šef 'Roskosmosa' se osvrnuo i na dobar napredak razvoja kriogenog motora RD-0146, koji bi trebao da se koristi u gornjem stepenu KVTK 'Angare A5M' (ovaj stepen će omogućiti da kapacitet 'Angare' u LEO dosegne 27 tona). Još jedan kriogeni motor, RD-0150, takođe se razvija za treći stepen 'Angare A5V', tešku verziju 'A5', koja će moći da postavi 38 tona u nisku orbitu. Osim toga, ne zaboravimo, kao što smo već pomenuli, da je projekt višekratne rakete na metan 'Amur' u toku, i koja bi trebala da poleti sa Vastočnog, dok je poslednji let 'Protona' zakazan za 2025. Upadljivo je da Rogozin nije pomenuo nuklearni tegljač 'Zeus', uprkos činjenici da je to jedna od zvezda 'Roskosmosovih' projekata.
Kriogeni raketni motor RD-0146 za Hruničevljev dodatni stepen KVTK rakete 'Angara'.
Radovi na 'Angarinom' lansirnom kompleksu u Vastočnom.
U sledećem izlaganju, Rogozin je govorio i o planovima za megakonstelaciju 'Sfera'. Ova konstelacijaće se sastojati od dve vrste satelita, od kojih su neki namenjeni komunikacijama, a drugi posmatranju Zemlje. Među komunikacionim satelitima imaćemo 'SKIF' satelite za širokopojasni pristup internetu, koji će se nalaziti u srednjim orbitama, te 'Marafon-IoT' satelite, svaki težak po 50 kg, koji će se nalaziti u niskim orbitama i biće namenjeni Internetu of Things (IoT). Sa svoje strane, biće nekoliko tipova satelita za promatranje Zemlje ovisno o tome rade li u vidljivom, infracrvenom ili kao radar: 'SMOTR', 'Berkut-O', 'Berkut-VD', 'Berkut-X' i 'Berkut-XLP'. Ove godine planirano je lansiranje prototipa 'SKIF-D' — naziv koji nas vraća u vreme prvog Hladnog rata — a između 2023. i 2024. trebale bi biti lansirane i prve jedinice 'Marafon-IoT' sistema, koje će izgraditi ISS 'Rešetnjov'. Suistem 'SKIF' će se sastojati od minimalno 12 satelita u dve orbitalne ravni na visini od 8070 kilometara. Očekuje se da će brzina prenosa doseći 150 Gbit/s. Što se tiče 'Marafon-IoT' satelita, 264 jedinice biće lansirane na visinu od 750 kilometara i raspoređene u 12 ravni.
Sateliti 'SKIF' i 'Marafon-IoT' konstelacije 'Sfera'.
Detalji nove ruske konstelacije.
Ukratko, zbog nove globalne situacije i para, ruski svemirski program trenutno kao nove prioritete ima stanicu ROSS i megakonstelaciju 'Sfera'. Međutim, stanica ROSS još nije dobila službeno zeleno svetlo i nejasno je kada će, ako ikada, Rusija napustiti ISS. Niti je u najmanju ruku jasno da li zemlja ima dovoljno novca za izgradnju i pokretanje četiri modula od 20 tona u roku od četiri godine. No, osim ekonomske neizvesnosti, najgore je što 'Roskosmos' nastavlja sa svojom lošom i starom navikom nepotrebnog umnožavanja projekata. Iako je projekt 'Arjol' već imao kašnjenja, zašto sada govoriti o razvoju više od četiri verzije novog broda koji mora poleteti pomoću tri različita lansera: 'Angare', 'Sajuza-5' i 'Amura' (uz trenutni 'Sajuz-2', zlu ne trebalo).
Zemlja sa ISS.
Reference:
- https://www.roscosmos.ru/33895/
- https://www.roscosmos.ru/33894/
- https://www.roscosmos.ru/33909/
[1] Na engleskom, to je International Lunar Research Station; na ruskom je МНЛС (Международная Научная Лунная Станция), odn. na mandarinskom Guójì Yuèqiú Kēyán Zhàn (四月球科研站).
