Steven Hawking i ruski milijarder i teoretski fizičar, Juri Milner su predstavili javnosti svoj novi projekt. Za ovaj projekat će Milner da odvoji 100 miliona dolara. Da bi putovanje do zvezda bilo moguće, potrebno je odreći se ideje goriva koji pokreće svemirski brod i uspostavljanje novih načina pogona koji bi omogućili postizanje većih brzina. To će, prema planovima Hawkinga i Milnera biti nano-sateliti koji će laserom biti poslati u svemir, prema nama najbližoj zvezdi - Alfa Kentauri. Pri tome će nano-sateliti dostići dvadeseti deo brzine svetlosti. To znači, da ako bi leteli do Plutona, nano-satelitima neće biti potrebno devet godina, kao sto je slučaj sa najbržom letilicom NASE New Horizons, nego bi već za četiri dana stigli do planete.
Alfa Kentauri je najsjajnija zvezda u sazvežđu Kentaur koji može da se vidi samo sa južne Zemljine polulopte i to je dvojna zvezda, gde oko B-zvezde kruži planeta - Alfa Kentauri Bb. Masa planete je veoma niska, ali ona kruži oko zvezde koja je slična Suncu, a njena godina traje 3,2 dana. Planeta je na mnogo manjoj na udaljenosti od svoje zvezde, nego što Merkur kruži oko Sunca, pa je najverovatnije da na toj planeti ne postoji život. Bar ne onakav, kakav mi poznajemo, zbog ogromne toplote koja vlada na planeti.
Slika pokazuje prvu verziju „StarChip-a“, sa ograničenom funkcijom. To je prototip minijaturne flote i zasniva se na mikročip tehnologiji. Ovaj čip je prva verzija silicijumskog čipa sa kamerom, fotonskom raketom, snabdevanjem energije i komunikacionim instrumentima. Sve to se nalazi na čipu veličine poštanske marke i može da se masovno producira po ceni jednog iPhona. Čip će da ima krila koja će imati pogon na Sunčevu svetlost. Medjutim, posto je ona previse slaba za ovakav poduhvat, potreban je gigantski laser koji će da snabde čip sa potrebnom energijom posto bude izbačen u svemir.
Tu se nalazi i problem. Laser bi bio ogromna energetska praćka koja bi u trajanju od jednog do dva minuta morao da producira energiju atomskog reaktora. To je toliko energije, koliko se potroši prilikom starta Spejs Šatla i odgovara oko 200 tona goriva. Istovremeno laser mora uz pomoć Phased-Array, tehnike grupnog zračenja, da postigne korekciju svih sinhronih talasa i smetnji.
Ako laserski zrak ne bi bio potpuno reflektovan od čipa, nano-flota bi propala, a čip bi izgoreo. Zbog toga je još uvek upitno da li je ovaj projekat ostvarljiv. Računa se na 20 godina koje su potrebne za razvoj projekta uz budžet koji je stavljen na raspolaganje i Hawkinovo znanje. Trenutno postoje 35 problema koji moraju da se reše, pre nego što se započne rad na projektu. U svakom slučaju, za početak, naučnici žele da naprave jedan mali test. Flota nano-čipova treba da odleti do Meseca i da pošalje fotografije našeg pratioca.
