Tekstualni sažetak predavanja Penjivraga

Nova trka za Mesec: Ko zaista pobeđuje i zašto?

Globalna javnost sa uzbuđenjem prati najave o povratku čovečanstva na Mesec. U centru pažnje je američki Artemis program, koji kroz impresivne vizualizacije i medijske kampanje obećava novu eru istraživanja svemira. Očekivanja su velika, a narativ je jasan: Amerika ponovo predvodi put ka zvezdama, nastavljajući nasleđe Apolo misija.

Ali šta ako vam kažemo da je stvarna situacija mnogo složenija i iznenađujuća od onoga što se prikazuje u medijima? Šta ako Amerika ne samo da ne pobeđuje, već možda i neće stići prva? Evo pet iznenađujućih činjenica o novoj svemirskoj trci koje menjaju sve.

Bivši šef NASE šokirao Senat: Amerika će verovatno izgubiti trku

Bivši administrator agencije NASA iz Trampovog mandata, pod čijim je vođstvom i pokrenut program Artemis, izneo je zapanjujuće svedočenje pred američkim Senatom. Njegova izjava je odjeknula kao upozorenje da američka prednost više ne postoji.

Njegova ključna poruka bila je direktna i pesimistična:

It is highly unlikely that we will land on the moon before China.

(Malo je verovatno da ćemo sleteti na mesec pre Kine.)

Ovo svedočenje izazvalo je politički šok, a senator Ted Kruz ga je dramatično nazvao "There is a bad moon on the Rise" ("Loš mesec izlazi"), signalizirajući ogroman pritisak na trenutnu administraciju. Razlog za ovakvu procenu leži u prevelikoj kompleksnosti misije Artemis 3. Plan zahteva višestruka lansiranja gigantske Starship rakete i izvođenje do sada nikada pokušanog punjenja goriva u orbiti. Za tako složen i neproveren manevar, kako se navodi, "jednostavno nema vremena" do planiranog datuma sletanja 2027. godine, koji je ciljan "pre Ekspa".

Dok se Amerika bori sa planovima, Kina tiho testira pobedničku tehnologiju

Reakciju u američkom Senatu izazvao je uspešan i relativno tajan kineski test modula za spuštanje na Mesec. Dok se NASA bori sa inovativnim, ali izuzetno komplikovanim pristupom, Kinezi ne "izmišljaju toplu vodu". Oni koriste proverenu arhitekturu sličnu onoj iz Apolo misija, ali unapređenu modernom tehnologijom.

Njihov plan je drastično jednostavniji i realniji: zahteva samo dva lansiranja rakete "Long March 10", jedne za lender i druge za posadu. Iako Kina redovno objavljuje informacije o napretku na svojim zvaničnim kanalima, ove vesti su izuzetno slabo medijski pokrivene na Zapadu, stvarajući lažan utisak da Kina zaostaje u trci.

Paradoks trke za Mesec: NASA dobija najmanji budžet od 1961. godine

U jeku nove svemirske trke, NASA se suočava sa paradoksalnom situacijom: najvećim smanjenjem budžeta u svojoj istoriji, od čak 25%. Ovo je najmanji budžet koji je agencija imala još od 1961. godine, iz perioda pre nego što je Apolo program uopšte dostigao svoj vrhunac. Postavlja se pitanje kako je moguće takmičiti se u najzahtevnijoj tehnološkoj areni uz tako drastična finansijska ograničenja.

Posledice su već vidljive. Otkazane su brojne misije, uključujući i dugo očekivanu misiju za donošenje uzoraka sa Marsa. Planovi za misije Artemis 4, 5 i 6 su ukinuti, a sa njima i projekat postavljanja mobilne mreže na Mesecu u saradnji sa kompanijom Nokia.

"Keep Out Zone": Privatno vlasništvo stiže na Mesec

NASA je uputila aktivan poziv privatnim kompanijama da razviju i postave nuklearni reaktor snage 100 kW na površinu Meseca. U jednom internom NASA dokumentu otkriva se geopolitička pozadina ovog poteza: "Država koja prva postavi takav reaktor može potencijalno proglasiti 'keep out' zonu, u kojoj bi drugi akteri bili isključeni ili ograničeni."

Ovo praktično znači da se po prvi put ozbiljno razmatra kršenje međunarodnih sporazuma, poput Ugovora o svemiru iz 1967. godine, i de facto uspostavljanje teritorijalnih pretenzija na Mesecu. Sličan mehanizam je predviđen i kroz "Artemis Accords", sporazume koji kroz uvođenje "bezbednosnih zona" oko lunarnih instalacija mogu dovesti do iste situacije – tihog prisvajanja delova Mesečeve površine.

Zašto je sletanje na Mesec danas teže nego 1969?

Uspeh Apolo programa nije se desio u vakuumu. Bio je omogućen kombinacijom dva ključna faktora koja danas ne postoje:

* Novac: U jeku Hladnog rata, NASA je raspolagala sa skoro 5% ukupnog budžeta Sjedinjenih Američkih Država, što su bila praktično neograničena sredstva.

* Rizik: Postojala je ogromna spremnost na rizik, uključujući i tragičan gubitak ljudskih života (kao u Apolo 1 misiji), sve sa ciljem da se pobedi Sovjetski Savez.

Današnja situacija je sušta suprotnost. NASA radi sa minimalnim budžetom i posluje u kulturi koja izbegava rizik po svaku cenu. To dovodi do beskonačnih ciklusa testiranja, birokratije i odlaganja, čineći brzo i odlučno delovanje gotovo nemogućim.

Nova trka za Mesec daleko je od jednostavnog tehnološkog nadmetanja. Ona je složena ekonomska, politička i geopolitička borba sa ogromnim ulozima, koja se odvija daleko od očiju javnosti. Dok se medijski fokus drži na idealizovanoj slici istraživanja, u pozadini se odvija borba za resurse, stratešku prednost i definisanje budućih pravila igre van Zemlje.

Dok se velike sile nadmeću za svoje parče Meseca, da li svedočimo početku nove ere istraživanja i saradnje, ili smo na pragu prvog vanzemaljskog "divljeg zapada"?