A38: broj koji ne postoji!
Iz neobjavljenog broja Astronomije objavljujemo:
MOJE KNJIGE
Nadaleko čuveni italijanski pisac Umberto Eko ima ličnu biblioteku od preko trideset hiljada knjiga. Kažu da posetioce deli u dve grupe - najviše je onih koji se najpre oduševe tako velikim brojem knjiga iz najrazličitijih oblasti, a onda upitaju vlasnika: "Da li ste ih sve pročitali?". Malo je onih koji gledajući blago Ekove bibliofilske riznice shvate da nepročitane knjige nisu tu da bi potpirivale piščev ego, već su dragoceno sredstvo istraživanja. Neočekivani zaključak je da su nepročitane knjige zapravo vrednije od onih koje smo pročitali i da će, kako godine prolaze, a mi sve više učimo i saznajemo - što je proces koji traje čitavog života - u našoj privatnoj biblioteci biti sve više nepročitanih knjiga.
Prethodni pasus prepričao sam iz knjige "Crni labud" koju ovih dana sa zadovoljstvom iščitavam. Autor je Nasim Nikolas Taleb, bivši berzanski broker i danas jedan od cenjenih finansijskih matematičara. Bavi se nepredvidljivim događajima sa velikim globalnim posledicama, za koje koristi termin iz naslova knjige. Crni labud je pojava koja je krajnje neočekivana i u datom trenutku se smatra neverovatnom, ali se nakon početnog zaprepašćenja lako može utvrditi da smo već raspolagali podacima koji su nam govorili da je dotična pojava zapravo krajnje izvesna. Za same crne labudove (ptice) nekada se smatralo da ne postoje - kada su otkriveni, bilo je jasno da se njihovo postojanje moglo predvideti, te da se na osnovu prethodnog iskustva nipošto nije moglo zaključiti da su svi labudovi beli. Slično važi i za munjevit uspeh Internet pretraživača Google, za terorističke napade od 11. septembra 2001. godine, za čuvenu Mažino liniju, tobožnji nepremostivi bedem francuske odbrane u II svetskom ratu, krah berzi iz 2008. godine i mnoge druge burne istorijske događaje.
Taleb smatra da se iskustvo minulih događaja ponekad nekritički precenjuje i da se očekivanja kako će se budućnost odvijati na osnovu šablona iz prošlosti mogu pokazati dramatično pogrešnim. Ono što je ostavilo traga u istoriji čovečanstva mnogo češće su događaji o kojima nam prošlost nije mogla pružiti veran putokaz. Britkim književnim stilom, jasnim izlaganjem i pažljivo odabranim metaforama, Taleb sigurno vodi čitaoca od prve do poslednje stranice knjige koja je izvanredan primer žanra naučnopopularne literature. "Crni labud" će početkom 2010. godine doživeti i izdanje na srpskom jeziku i ovo delo toplo preporučujem čitaocima "Astronomije".
Razlog zbog kojeg, kad god sam upitan, preporučujem knjige o kosmosu, evoluciji, astrobiologiji, futuristici, istoriji i flozofiji, a ne romane, novele ili drugu beletristiku, svakako nije zbog animoziteta prema ovog drugoj vrsti literature ili zbog profesionalne vezanosti za prvu. Poznati literarni agent iz Njujorka, Džon Brokman, tvrdi da nema vremena da čita beletristiku pored tako sjajnih knjiga o stvarnom svetu koji nas okružuje i da tu početnu saznajnu radoznalost deteta treba brižljivo čuvati i održavati i u zrelom dobu. Njegov stav je pomalo ekstreman, ali podstiče na razmišljanje. U poplavi knjiga koje čitanje promovišu kao puku zabavu, u mojim očima posebnu vrednost imaju one što daruju radost saznanja i neguju racionalan pogled na svet, oslobođen drugorazredne mistike. Zar nisu Darvinov "Postanak vrsta" ili "Kosmos" Karla Segana i "Kratka povest vremena" Stivena Hokinga, premda naučna ili popularnonaučna dela, ujedno i vrhunska tekstualna građa naše civilizacije koju, uklonimo li predrasude o neprikladnom poređenju, možemo svrstati u red sa delima Šekspira, Tolstoja i Getea? Zato bi, preciznije izrečena, moja preporuka zapravo bila otvorenost za sve književne stilove u kojima ima mesta i za romane i za knjige o stvarnim fenomenima prirode i života. Mislim da je takva mešavina mnogo bogatija i primerenija modernim i radoznalim čitaocima 21. veka.