| Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i treća koja je trebalo da se spusti na Mesec, „Apolo 13“, predstavlja jednu od onih koja se pamti. Misija je nenadano prekinuta samo dva dana po lansiranju, kada je tank sa kiseonikom eksplodirao i prosto ubogaljio servisni modul, za koji je bio zakačen komandni modul sa putnicima. |  |
Posada misije – zapovednik James A. Lovell, pilot ko- mandnog modula John L. "Jack" Swigert, i pilot lunarnog modula Fred W. Haise – bila je primorana da zbog štednje struje isključi sve sisteme u komandnom modulu. Tokom putovanja kući, morali su da se posluže lunarnim modulom kao „čamcem za spasavanje”, naprave krug oko Merseca, i odbace servisni i lunarni modul. Zaštićeni termičkim štitom komandnog modula, spustili su se bezbedno u okean 17. aprila.
Svi dobro znamo da je spoljnji sloj „Apolove“ kapsule predviđen za intenzivno zagrevanje tokom ulaska u atmos- feru, ali u filmu „Apollo 13“ moglo je da se vidi kako su zbog isključivanja električnog napajanja mnogi od instrumenata bili zamrznuti, i kako se tokom povratka led otapao. Svi koji su gledali film, a imaju detektivski duh, zapitali su se koliku temperaturu su astronauti tom prilikom iskusili. Koliko se tom prilikom stvarno zagrevao spoljnji sloj njihove kapsule?
Da bi dobili odgovor na to pitanje, američki novinari su potražili Lovella, danas vlasnika malog restorana u Lake Forestu, u Ilinoisu. „Film je prikazao komandni modul kao vrlo hladan, jer smo tada radi štednje struje bili prinuđeni da isključimo većinu električnih sistema,“ napisao je Lovell u mejlu novinaru. „Tokom normalne misije, temperatura u kabini broda se održava korišćenjem toplote koju stvaraju brojni električni sistemi, dok se višak toplote izbacuje u kos- mos zračenjem. Sa isključenim električnim sistemima, ne- posredno pred ulazak u atmosferu temperatura u kabini je bila oko 34 stepena Farenhajta (oko 1°C).“
„Instrumenti se nisu stvarno ’zaledili’. Jednostavno, bili su neupotrebivi jer je sistem bio isključen. Oživeli su tek kada smo ih uključili neposredno pred ulazak u atmosferu. Temperatrura se nije povećavala u kabini tokom poslednje faze leta. U stvarnosti, smrzavali smo se i kada smo sleteli u okean.“
Dakle, u jednoj od najnapetijih misija u Nasinoj istoriji, astronauti ne samo da su se smrzavali tokom četiri dana leta oko Meseca i nazad, već su bili smrznuti i kada su pali u toplo more kraj Samoe.
Iako nikada više nisu dobili priliku da odlete na Mesec, hrabra trojka može da se diči jednim svetskim rekordom. Oni su ljudi koji su zbog specifičnosti situacije obleteli Mesec na oko 100 kilometara većoj visini od ostalih misija, tako da su se 14. aprila 1970. godine udaljili od naše planete na rekordnih 400.171 km!
