Petneastog jula 2015. puni se 40 godina od početka prve medjunarodne kosmičke misije - projekta "Sajuz"-"Apolo". Tokom nje, obavljena su dva spajanja američkog i sovjetskog kosmičkog broda "Apolo-18" i "Sajuza-19". Kosmonauti Aleksej Leonov (1934.) i Valerij Kubasov (1935-2014.) - posada "Sajuza" - i astronauti Tomas Steford (1930.), Vens Brand (1931.) i Donald Slejton (1924-1993.) koji su leteli na "Apolu" - su nekoliko puta izmenjali mesta u svojim kosmičkim brodovima i time otvorili novu eru u istoriji kosmonautike - eru medjunarodnih kosmičkih letova. Ona je kasnije nastavljena misijama ruskih kosmonauta na spejs šatlu i američkih astronauta na orbitalnom kompleksu "Mir". To su bile uvertire za još ambicioznije ekspedicije na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici, gde već godinama skupa rade ekipe sastavljene od američkih astronauta i ruskih kosmonauta.
U znak sećanja na let "Apolo-Sajuz" osvnućemo se na malo poznate detalje vezane za susrete sovjetskih kosmonauta i američkih astronauta u SAD i SSSR-u, mnogo pre dogovora dve velesile da skupa krenu u kosmos.
Prvi susret osvajača kosmosa iz SSSR-a i SAD odigrao se maja 1962. kada je drugi sovjetski kosmonaut German Titov posetio SAD. Tamo je bio gost Džona Glena, prvog Amerikanca na orbiti. Takodje, prmio ga je i predsednik Kenedi. U predgradju Hjustona, gde su živeli tada malobrojni američki astronauti, dok su roštiljali umalo nisu zapalili Glenovu garažu. Titov je zamolio Glena da mu pokaže to "čudo" zapadne kuhinje o kome je do tada mnogo čuo. Nema problema, rekao je Glen. Odmah su, kako je padala kiša u garaži pripremili roštilj, meso, vatra je potpaljena, malo se i popilo. A onda je sa roštilja prsnulo nekoliko varnica, izbio je požar. Odjednom, sovjetski kosmonaut, američki astronauti, prateće osoblje, svi su skočili da gase vatru. Kada su onako garavi uspeli da je ugase, Titov se okrenuo Glenu i pitao ga: "Dali kada roštiljate vama uvek gore garaže"?
Glen (prekrštenih ruku), Kenedi i Titov (drugi z desna)
Zanimljivo, pre Titova, takodje je bilo planirano da i Jurij Gagarin poseti SAD, kao gost Alena [eparda, prvog Amerikanca u kosmosu. Medjutim, u to vreme je upravo Titov leteo u kosmos (avgust 1961.), pa je Gagarin, koji se tada nalazio u poseti jednoj farmi u Kanadi, odmah odleteo natrag za Moskvu da dočeka sovjetskog kosmonauta broj dva - Germana Titova.
Prvi, i koliko znam jedini američki astronauti koji su imali priliku da sretnu Jurija Gagarina su bili astronauti Džjems Mekdivit i Edvard Vajt, posada kosmičkog broda "Džemini IV" koji je obavio misiju juna 1965. Tokom nje, Vajt je postao prvi Amerikanac u otvorenom kosmosu. Dva astronauta su odmah posle ove misije bili u poseti aviokosmičkom salonu na Le Buržeu, u Francuskoj, gde je takodje boravio Jurij Gagarin. U svojim komentarima tog susreta, američki astronauti su rekli kako ih je Gagarin likom podsetio na nesrećnog glumca Džejmsa Dina. Tužna činjenica je da su dvojici aktera tog susreta - Vajtu i Gagarinu - tada preostale još manje od dve, odnosno tri godina života. Vajt je poginuo januara 1967. u požaru u kabini broda "Apolo" na vrhu rakete-nosača "Saturn 1B" tokom treninga operacija lansiranja. Gagarin je poginuo krajem marta 1968. u avionskoj nesreći.
Gagarin (levo), Mekdivit (desno) i Vajt (nasmejan, gleda u kameru) se rukuju na Le Buržeu
Dve godine kasnije, juna 1967. na Le Buržeu su se sreli sovjetski kosmonauti Konstantin Feoktistov i Pavel Bjeljajev i američki astronauti Dejvid Skot i Majkl Kolins. Tada su uz čašicu neizbežne votke u sovjetskom kosmičkom paviljonu, američki astronauti pozvali sovjetske kolege da posete Hjuston. Osvajači kosmosa su se takodje sreli sa tadašnjim predsednikom Francuske De Golom.
Pre posete sovjetskih kosmonauta Hjustonu, u Zvezdani grad je jula 1969. stigao prvi put jedan američki astronaut - Frenk Bormen. U Zvezdanom gradu se nalazi čuveni Centar za pripremu kosmonauta koji nosi ime Jurija Gagarina. Takodje, Bormenu je upriličen boravak u Centru za kosmičke veze (tj. Centru upravljanja kosmičkim letovima) u Jevpatoriji, na Krimu (novi Centar, poznati CUP, podignut je u Moskvi tek 1975. specijalno za misiju "Apolo-Sajuz", budući da je Centar na Krimu bio pod kontrolom vojske). Kažu da kada je video skromnu glavnu salu ovog kosmičkog centra, Bormen nije mogao da veruje da je to stvarno centar odakle Rusi kontrolišu letove svojih kosmonauta. Otišao je sa Krima u ubedjenju da se pravi kosmički centar nalazi negde pod zemljom, ispod sale koju su mju pokazali. Još jedna zanimljivost je vezana za njegov boravak Zvezdanom gradu. Kada je posetio muzej kosmičkog centra, Bormen je sa ruke skinuo sat tipa "Omega" koga je nosio za vreme leta oko Meseca i poklonio ga muzeju. Nekoliko dana kasnije, posle njegovog odlaska, medjudim sat je iznenada nestao iz muzeja. Nije ga bilo nekoliko dana, kada se ponovo našao na polici gde je do pre nestanka bio. Ispostavilo se da ga je jedan mladić, posetioc muzeja, opčinjen izgledom sata "ukrao", odneo kod jednog moskovskog časovničara i zamolio da ako može napravi kopiju sata "Omega". Kada je časovničat završio kopiju, mladić je vratio sat Bormena natrag, u muzej Centra za pripremu kosmonauta.
Frenk Borman - prvi Amerikanac koji je posetio Zvezdani grad
Njegovi domaćini su bili Konstantin Feoktistov i Georgij Beregovoj koji oktobra 1969. odlaze u uzvratnu posetu Hjustonu gde im je domaćin bio Nil Armstrong - prvi čovek na Mesecu. Upravo će maja 1970. Zvezdani grad posetiti i on - Nil Armstrong. Udovici Jurija Gagarina Valentini, poklonio je buket cveća, kao i prvoj ženi u kosmosu Valentini Terješkovoj. Ona mu je zauzvrat poklonila album o Zvezdanom gradu. Onda su Armstronga odveli u jednu od prostorija Centra za pripremu kosmonauat odakle je, najverovatnije kao prvi Amerikanac, mogao direktno da posmatra na TV-u lansiranje kosmičkog broda "Sajuz-9" sa kosmonautima Andrijanom Nikolajevim i Vitalijem Sevastjanovim. Armstrong je kasnije spomenuo kako je video da Nikolajeva nije bilo medju kosmonautima koji su ga dočekali, ali nije slutio da se on tada nalazio na Bajkonuru, pred lansiranje u kosmos.
Armstrong za vreme posete Zvezdanom gradu skupa sa kosmonautima Beregovojem (levo), Popovičem (iza njega), [onjinom (prvi sa desne strane u drugom redu) i Terješkovom
Sve u svemu, Armstrong je zamolio rukovodstvo Centra za pripremu kosmonauta da prenesu poziv Nikolajevu i Sevastjanovu da posete SAD i Centar u Hjustonu i budu njegovi gosti. Po povratka iz, tada nadužeg kosmičkog leta (preko 18 dana), posle duge i naporne rehabilitacije (koja nažalost nije bila tako uspešna za Nikolajeva), dva sovjetska kosmonauta su te iste 1970. posetili SAD i bili gosti Armstronga i Oldrina. Tokom posete Kosmičkom centru u Hjustonu, Sevastjanov je odeven u skafandru astronauta "Skajlaba", skupa sa Raselom [vejkartom, astronautom misije "Apolo-9" koji se u to vreme pripremao za misije na orbitalnoj stanici "Skajlab", obavio trening radova u otvorenom kosmosu, u ogromnom bazenu Centra. Sličan bazen za obuku vanbrodskih aktivnosti kosmonauta u sovjetskom Centru u Zvezdanom gradu sagradjen je tek 1977. pre početka programa orbitalne stanice "Saljut-6".
Kosmonauti Nikolajev (dole) i Sevastjanov (drugi sa leve strane) razgledaju kabinu broda "Apolo". Prvi levo je Donald Slejton, u to vreme šef astronauta u Hjustonu, dok je prvi sa desne strane astronaut Tomas Steford.
Praktično, ovo je bio poslednji susret sovjetskih kosmonauta i američkih astronauta pre početka projekta "Apolo-Sajuz".
