U poslednje vreme svi smo svedoci velikog truda poslednjeg kosmičkog dinosaurusa, Amerike, da se vrati na Mesec. Tek se prave planovi za noseću raketu i komandni modul, a mnogi detalji su tek u glavama inženjera. Gledao sam jedan intervju drugog čoveka na Mesecu, Edwina „Buzza"-Aldrina, koji je tada rekao: „Tek kad budete hteli PONOVO da odete na Mesec, postaće vam jasna veličina našeg poduhvata!" Izgleda da smo trenutno u nekom zastoju? Ćorsokaku? Sigurno je to tako ako se gledaju svemirske misije sa ljudskom posadom, ali da li to važi za misije na druge planete. Ne računajući nekoliko uspešnih (ali i nekoliko neuspešnih) misija na Marsu, „Voyagere" ka spoljnjim planetama i „Cassini-Huygens" ka Saturnu, sve ostalo je jako mršavo. Ka Merkuru trenutno leti Nasina sonda „Messenger", prva letilica ka ovoj planeti za poslednjih 30 godina. Njen put će da traje punih 5 godina! I pored neuporedivo slabije elektronike i primitivnije tehnike, imam utisak da je ranije sve to išlo lakše i hrabrije. Zna se i šta je bio uzrok tome: Hladni rat i trka za primat u svetu, ne samo u tehnologiji već i politici u najširem smislu.
Nedavno sam pisao o brojnim (neostvarenim) planovima za istraživanje jedne planete koje je Nasa imala na stolu. Tu je bilo neverovatnih ideja! Avioni, bušilice za led, miroboti ... Znajući sve to, malo ljudi može da pretpostavi da je sve to slabo za neke misije koje su ljudi VEĆ IZVELI. Da li ste, recimo, znali da su pre više od 30 godina, ne jedna već dve sonda, paralelno, ispitale dolazeću Halejevu kometu, slikali je i poslali slike na Zemlju, a usput ispitali Veneru uz pomoć balona! Da, balona, koji su leteli teškom i preteškom atmosferom ove tajanstvene i negostoljubive planete. Radi se o sovjetskim sondama „Vega".
... nastaviće se
