OSAM STVARI KOJE MOŽDA
NISTE ZNALI O SOVJETSKOM ŠATLU
Kao pravi Rusofil, pre dve nedelje sam u krugu porodice prigodno, uz sarmu i kobasice, proslavio 25 godina od kako je „Буран" izveo svoj prvi i jedini let. 15. novembra 1988, kruna sovjetskog kosmičkog programa je poleteo iz Bajkonura na leđima moćne rakete „Энергия", kojoj je to bio drugi i poslednji let po redu. Napravivši dva kruga oko Zemlje, „Буран" je sleteo potpuno automatski, zaokruživši tako najsloženiji i najskuplji program u istoriji kosmonautike. Četvrt veka kasnije, „Буран" i dalje ljubomorno čuva neke od svojih tajni.
Posle četvrt stoleća priče o „Бурану" u strogoj jednini, danas je postalo normalno da većina ljudi misli da je u okviru programa „Энергия-Буран" bio izgrađen samo jedan kosmički šatl. Zaista, postojao je samo jedan pod tim imenom, ali bilo je i drugih šatlova . Konfuzija je nastala kada je ime celokupnog programa, „Буран", pomešano sa jedinim šatlom lansiranim 15. novembra 1988. godine, takođe nazvanim „Буран" (što na ruskom znači mećava).
Originalni planovi su doveli do konstruisanja najmanje pet šatlova, ali je započeta montaža samo četiri letne jedinice. Od toga su samo dve bile praktično kompletirane, „Буран" 1К (1.01 ) i orbiter 2K (1.02 ), dok je šatl 3K (2.01 ) bio samo polovično dovršen. I to nije bilo sve. Pored kosmičkih šatlova bilo je proizvedeno i deset različitih maketa za različite vidove testiranja u atmosferi i na zemlji.
|
|
| Preuzmite e-knjigut u PDF verziji (31 strana, 5,75 MB) 
|
JOŠ O BURANU:
|
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |
