Ogroman udar gama zraka oslobodio je više energije u pola sekunde nego što će Sunce proizvesti energije tokom čitavog svog životnog veka od 10 milijardi godina. U maju 2020. godine, svetlosni bljesak je stigao do Zemlje i otkrila ga je Nasina Neil Gehrels Svift opeservatorija. Naučnici su brzo okrenuli ka njemu druge teleskope - uključujući i svemirski teleskop Habl. Iznenađenje je doneo Habl.
 |
| Ova slika prikazuje sjaj kilonove izazvan spajanjem dve neutronske zvezde. Kilonova, čija najviši sjaj doseže i do 10.000 puta veću vrednost od klasične nove, označena je strelicom u gornjem levom uglu galaksije u kojoj se nalazi. Veruje se da je spajanjem neutronskih zvezda nastao magnetar koji ima izuzetno moćno magnetno polje. Energija iz tog magnetara osvetlila je materijal izbačen iz eksplozije. Foto: NASA, ESA, W. Fong (Northwestern University), and T. Laskar (University of Bath, UK) |
| KILONOVA (ili makronova) je prolazni astronomski događaj koji se javlja u binarnom sistemu kada se dve neutronske zvezde ili neutronska zvezda i crna rupa stope jedna u drugu. Kilonove emituju kratke rafalne gama zrake i snažno elektromagnetno zračenje zbog radioaktivnog raspada teških jezgara ili zbogo procesa spajanja jezgara atoma u kome se stvaraju jezgra elemenata težih od gvožđa i koja se izbacuju u okolni prostor. Kilonove odlikuje sjaj veći do 1000 puta od klasične nove. Tipično su sjajne od 1⁄10 do 1⁄100 sjaja tipične supernove. Suprenova je zvezda koja je imala dovoljnu masu da se samodetonira (5 ili više masa od našeg Sunca). |
Na osnovu rendgenskih i radio-posmatranja iz drugih opservatorija, astronomi su bili zbunjeni onim što su videli sa Hablom: zračenje iz bliskog infracrvenom spektru bilo je 10 puta jače nego što se predviđalo. Ovi rezultati osporavaju uobičajene teorije o tome šta se dešava nakon kratkog izbijanja gama zraka. Jedna od mogućnosti je da bi posmatranja mogla da ukažu na rođenje masivne, visoko magnetizovane neutronske zvezde koja se naziva magnetar.
Čini se da snažni bljeskovi gama zraka dolaze iz mlazova materijala koji se kreću izuzetno blizu brzine svetlosti. Mlazevi ne sadrže puno mase - možda milioniti deo mase Sunca - ali zato što se tako brzo kreću, oslobađaju ogromnu količinu energije u svim talasnim dužinama svetlosti. Ova posebna eksplozija gama zraka bila je jedan od retkih slučajeva kada su naučnici uspeli da detektuju zračenje kroz čitav elektromagnetni spektar.
 |
| Ova ilustracija prikazuje redosled formiranja magnetara od kilonove.
Najači sajaj dostiže i do 10.000 puta veću vrednost od klasične nove. 1) Dve neutronske zvezde u orbiti rotiraju se sve bliže i bliže. 2) Sudaraju se i stapaju, izazivajući eksploziju koja u pola sekunde oslobodi više energije nego što će je Sunce proizvesti tokom čitavog svog života od 10 milijardi godina. 3) Spajanje formira još masivniju neutronsku zvezdu, magnetar, koja ima izuzetno moćno magnetno polje. 4) Magnetar prenosi energiju u izbačenom materijalu, što dovodi do njegovog neočekivano sjaja na infracrvenim talasnim dužinama. Foto: NASA, ESA i D. Plaier (STScI) |
Spajanje neutronskih zvezda je vrlo retko, ali i izuzetno važno, jer naučnici smatraju da su oni jedan od glavnih izvora teških elemenata u svemiru, poput zlata i uranijuma.
Nasin svemirski teleskop James Webb koji je planiran za lansiranje 31. oktobra 2021. god. posebno je pogodan za ovu vrstu posmatranja. „Veb će u uneti revoluciju u izučavanju sličnih događaja“, rekao je Edo Berger sa Univerziteta Harvard u Kembridžu u Masačusetsu i glavni istražitelj programa Hubble. „Sa svojom neverovatnom infracrvenom osetljivošću, ne samo da će otkriti takvu emisiju na još većim udaljenostima, već će pružiti i detaljne spektroskopske informacije koje će rešiti prirodu infracrvene emisije.