eso1529sr-latn — Naučno saopštenje
Tim iz Brazila predvodi potragu za Sunčevim sistemom 2.0
15. jul 2015.
Međunarodni tim astronoma je uz pomoć ESO 3.6-metarskog teleskopa otkrio planetu veoma sličnu Jupiteru na istom odstojanju od zvezde poput Sunca, kataloške oznake HIP 11915. Prema aktuelnim teorijama, formiranje planeta masa sličnim Jupiteru igra važnu ulogu u oblikovanju planetarnih sistema. Postojanje planete mase slične Jupiterovoj, u orbiti oko zvezde koja podseća na Sunce otvara mogućnost da je sistem planeta oko ove zvezde sličan našem Sunčevom sistemu. HIP 11915 je starosti kao i Sunce, a građa poput Sunčeve ukazuje na to da u njenoj okolini mogu postojati planete sa čvrstom površinom koje se kreću po unutrašnjim orbitama.
Do sada, potrage za vansolarnim planetama davale su najbolje rezultate u slučaju sistema masivnih planeta ili onih koji su nekoliko puta masivniji od Zemlje nastanjenih neposredno u blizini zvezde [1]. Ovo se razlikuje od našeg Sunčevog sistema u kojem se planete sa čvrstom površinom nalaze u unutrašnjim orbiatama, dok su gasni džinovi poput Jupitera u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema.
Prema najnovijim teorijama, poredak koji vlada u našem Sunčevom sistemu, izuzetno pogodan za život, moguć je zahvaljujući prisustvu Jupitera i gravitacionom uticaju koji je imao na ceo Sunčev sistema tokom perioda formiranja. Stoga, čini se da je pronalazak Jupiterovog blizanca ključni korak u pronalaženju planetarnog sistema koji podseća na naš.
Tim naučnika predvođen stručnjacima iz Brazila targetirao je zvezde slične Suncu u pokušaju da pronađe planetarni sistem koji podseća na naš. Tim je sada otkrio planetu mase veoma slične Jupiteru [2], u orbiti oko zvezde slične Suncu HIP 11915, na gotovo identičnoj udaljenosti kao Jupiter od Sunca. Najnovije otkriće omogućio je instrument HARPS, jedan od najpreciznijih instrumenata za lov na vansolarne planete na ESO 3.6-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu. Iako su do sada pronađene mnoge planete poput Jupitera[3]na različtim udaljenostima od zvezda sličnim Suncu, novootkrivena planeta u pogledu i mase i udaljenosti od matične zvezde, kao i u smislu sličnosti zvezde matice i Sunca, je najdosledniji primer pronađen do sada.
Matična zvezda ove planete, Sunčev blizanac HIP 11915, nije samo po masi slična našem Suncu već je i sličnih godina. Čak je i sastav zvezde sličan Sunčevom. Hemijski potpis Sunca delom može biti takav zahvaljujući prisustvu planeta sa čvrstom površinom, što dodatno ukazuje na potencijalno postojanje ove vrtse planete u okolini zvezde HIP 11915.
Prema Horheu Melendezu sa Univerziteta u Sao Paolu, vođi tima i koautoru naučnog rada "potraga za zemljom 2.0 i Sunčevim sistemom 2.0 je jedan od najuzbudljivijih poduhvata u astronomiji. Veoma smo uzbuđeni da budemo deo ovog istraživanja koje nam omogućuju postrojenja Južne evropske opservatorije." [4]
Megan Bedel, sa Univerziteta u Čikagu i vodeći autor naučnog rada zaključuje: "Nakon dve decenije potrage za vansolarnim planetama ,najzad počinjemo da pronalazimo gasne džinove sa dugim periodom revolucije poput onih u našem Sunčevom sistemu, zahvaljujući dugoročnoj stabilnosti koju nudi instrument HARPS. Ovo otkriće je u svakom pogledu jedan uzbudljivi znak da su drugi solarni sistemi tamo negde i čekaju da budu otkriveni."
Neophodne su dodatne opservacije kako bi se potvrdilo otkriće, ali HIP 11915 je jedan od kandidata koji najviše obećava.
 |
This chart shows most of the naked eye stars visible in the large but faint constellation of Cetus (The Whale). The location of the star HIP 11915 is marked with a red circle. It is too faint to be seen without optical aid, but can be picked up with binoculars. A Brazilian-led team has found that this solar twin star is orbited by a planet similar in mass and orbit to Jupiter in our own Solar System. Autorska prava:ESO/IAU and Sky & Telescope |
Beleške
[1] Trenutne tehnike za detekciju su osetljivije za planete velike mase koje se nalaze blizu matične zvezde. Planete male mase su uglavnom van našeg domašaja. Džinovske planete koje se nalaze u orbitama daleko od svojih matičnih zvezda takođe je teško detektovati. Ao posledica ovoga, za sada mnoge od vansolarnih planeta koje smo otkrili su ili velike ili masivne i nalaze se bliže matičnoj zvezdi.
[2] Planete je bila otkrivena merenjem malih podrhtavanja koje uzrokuje kod zvezde oko koje kruži. S obzirom da inklinacija planetine orbite nije poznata, samo donja granica mase može biti određena. Takođe, primetite da aktivnost zvezde, koja je povezana sa varijacijama u njenom magnetnom polju, može potencijalno da imitira signal koji se interpretira kao “potpis” planete. Astronomi su sproveli sve poznate testove kako bi ispitali ovu mogućnost, ali je za sada nemoguće u potpunosti odbaciti ovu mogućnost.
[3] Još jedan primer brata blizanca Jupitera nalazi se u orbiti oko HD 154345, i opisan je ovde.
[4] Od potpisivanja pristupnice Brazila decembra 2010. godine, brazilski astronomi imaju pun pristup ESO-vim opservatorijama.
Više informacija
Istraživanje je predstavljeno u radu: “The Solar Twin Planet Search II. A Jupiter twin around a solar twin”, M. Bedell i saradnici i objavljen je u časopisuAstronomy and Astrophysics.
Tim čine: M. Bedell (Department of Astronomy and Astrophysics, University of Chicago, Chicago, Illinois, USA; Visiting Researcher at the Departamento de Astronomia do IAG/USP, Universidade de São Paulo, São Paulo, Brazil), J. Meléndez (Universidade de São Paulo, São Paulo, Brazil), J. L. Bean (Department of Astronomy and Astrophysics, University of Chicago), I. Ramírez (McDonald Observatory and Department of Astronomy, University of Texas, Austin, Texas, USA), M. Asplund (Research School of Astronomy and Astrophysics, The Australian National University, Weston, Australia), A. Alves-Brito (Instituto de Fisica, Universidade Federal do Rio Grande do Sul, Porto Alegre, Rio Grande do Sul, Brazil), L. Casagrande (Research School of Astronomy and Astrophysics, Australia), S. Dreizler (InstitutfürAstrophysik, University of Göttingen, Germany), T. Monroe (Universidade de São Paulo, Brazil), L. Spina (Universidade de São Paulo, Brazil) i M. Tucci Maia (Universidade de São Paulo, Brazil).
ESO je najistaknutija međunarodna astronomska organizacija u Evropi i najproduktivnija zemaljska opservatorija na svetu. Podržava je 16 zemalja članica: Austrija, Belgija, Brazil, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija. ESO sprovodi vrlo ambiciozan program fokusiran na dizajn, izgradnju i upravljanje najmoćnijim astronomskim opservatorijama na Zemlji, koje će omogućiti značajna naučna otkrića. Takođe, ESO ima vodeću ulogu u promovisanju i organizovanju saradnje u oblasti astronomskih istraživanja. ESO vodi tri jedinstvene posmatračke lokacije u Čileu: La Sija, Paranal i Šahnantor. Na Paranalu, ESO upravlja Veoma velikim teleskopom, najnaprednijim teleskopom na svetu u oblasti vidljive svetlosti, a rukovodi i teleskopima za pregled neba. VISTA radi u oblasti infracrvene svetlosti i najveći je teleskop za pregled neba na svetu, dok je VST najveći teleskop dizajniran da sprovodi pretraživanja neba isključivo u oblasti vidljive svetlosti. ESO je evropski partner na revolucionarnom projektu ALMA, najvećoj astronomskoj opservatoriji današnjice. Na vrhu Sero Armazones, nedaleko od Paranala, ESO gradi 39-metarski Evropski izuzetno veliki teleskop, koji će postati “najveće svetsko oko upereno ka nebu”.
Linkovi
Kontakt
Ivana Horvat
Astronomsko društvo Novi Sad
Petrovaradin, Srbija
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Megan Bedell
University of Chicago
USA
Tel.: +1 518 488 9348
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Jorge Meléndez
Universidade de São Paulo
Brazil
Tel.: +55 11 3091 2840
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Richard Hook
ESO Public Information Officer
Garching bei München, Germany
Tel.: +49 89 3200 6655
Mob.: +49 151 1537 3591
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Connect with ESO on social media
Ovo pje revod ESO saopštenja za javnost eso1529.