U jednom od predizbornih govora Barak Obama je od svojih glasača tražio da mu, glasanjem za njegov ostanak u Beloj kući omoguće da završi započeti posao. Sada, kada se zna da će Obama još četiri godine rukovoditi ekonomski posrnulim SAD, može se slobodno reći da njegov reizbor ima ogroman značaj za nacionalni kosmički program. Iznad svega zbog toga što će, kako je rekao u predizbornom govoru, imati priliku da završi posao - najveću reorganizaciju poslovnog modela NASA-e.
Šta možemo, kada je američka astronautika u pitanju, očekivati u sledećem mandatu predsednika Obame? Izvesno je da će ekonomija i dalje igrati dominantu ulogu u kreiranju kosmičkog programa SAD. Stezanje kaiša še medjutim imati još jednu zanimljivu dimenziju – naime treba očekivati prestruktuiranje programa NASA-e na osnovu strategije koja se iskristalisala tokom prvog mandata Obame.
Kada je NASA u pitanju, ponovni izbor Obame može značiti samo jedno – zeleno svetlo za projekte koji su inicirani u poslednje nekoliko godine. I ne samo to. Sasvim je moguće da posle pobede Obame uskoro NASA objavi vrlo ambiciozne kosmičke planove. To se pre svega odnosi na misije u duboki kosmos, daleko izvan orbita veštačkih satelita kojima američki astronauti kruže oko Zemlje već punih 40 godina. Od ranije se znalo da je reč o letovima astronauta prema asteroidima i Mesecu. Medjutim sada možemo očekivati i "specijalni dodatak" – misije u Lagranžeovu tačku L2 koja se nalazi 60,000km sa suprotne strane Meseca. O ovim se planovima govorilo u kuloarima NASA-e u poslednjim mesecima, ali oficijelnog saopštenja nije bilo jer se čekalo da se vidi ko će pobediti na predsedničkim izborima. Obamin protivnik, republikanac Mit Romni je inače najavljivao da će u slučaju pobede sprovesti detaljnu reviziju programa kosmičke agencije.
Letovi u tačku Lagranža L2 su novina koja će, bez sumnje odigrati vrlo važnu ulogu u budućim planovima osvajanja dubokog kosmosa. Pre nekoliko nedelja je procurila vest da stručnjaci NASA-e planiraju dugotrajan boravak astronauta u tački L2. Oni će tamo leteti u kosmičkom modulu koji bi mogao biti napravljen ili na bazi ruske Naučno-energetske platforme (NEP, jedan od potenacijalnih budućih modula MKS), ili korišćenjem opereme programa "Spejs šatl" i MKS. Tačka Lagranža L2 može biti upotrebljena kao "oporna tačka" za istraživanja dubokog kosmosa, uključujući i za eventualne letove ka asteroidima i na Mars. Koliko se može videti postavljanje manje kosmičke stanice u tačku L2 je jedan od vodećih misija na listi mogućih varijanti sledeće velike pilotirane misije NASA-e, iako još uvek nisu najjasniji naučno-istraživački aspekti ovog projekta. Govori se o njenom korišćenju za istraživanja planeta sunčevog sistema i kao platforma za letove prema drugim nebeskim telima, uključujući i Mars. Ako ovaj projekat bude uspešno realizovan, misije prema Crvenoj planeti mogu biti planirane početkom 2030-ih.
Medjutim, mini-stanica u tački L2 ima dva velika problema. Prvi je da će se astronauti nalaziti preko 400,000km od Zemlje, iznad nevidjive strane Meseca, tako da će njihovo snabdevanje ili spašavanje ako dodje do nekih većih problema biti veoma otežano. Drugi, rekao bih još veći problem ovog projekta je da će se astronauti nalaziti izvan zaštitnih radijacionih pojaseva naše planete.
