Jedina zemlja koja danas predstavlja ozbiljnog takmaca Americi u trgovini i ekonomiji, a samim tim, posredno, i u svim drugim oblastima, jeste Kina. Po svim pokazateljima (već godinama ostvaruje privredni rast od preko 11% godišnje) Kina prerasta u supersilu čija će se reč slušati i uvažavati.
Siluete solitera se probijaju kroz smog predgrađa Penkinga 1. decembra 2013. Prema izveštajima nadleđnih, kvalitet vazduha je ocvenjen kao „jako loš“.
Letos su menadžeri BMW–ove zajedničke fabrike u severoistočnom kineskom gradu Šenjangu primili od Ministarstva za zaštitu životne sredije kratko obaveštenje da kineska vlada neće odobriti treću fazu proširenja fabrike, zakazanu za 2017. godinu.
Udarni talas ove vesti dospeo je i do sedišta BMW–a u Minhenu. Fabrika Shenyang Tiexi, otvorena prošle godine, jedna je od ekološki najzaštićenijih proizvodnih lokacija nemačke kompanije. Prirodno svetlo sa krovova obezbeđuje svetlost u halama, dok spoljnji povetarac omogućava hlađenje teških mašina angažovanih unutra. U fabričkoj farbari, karoserije automobila se potapaju u bazene sa toksičnim bojama na takav način da se količina korišćene vode i boja redukuje što je više moguće. Količina iskorišćene energije – manje od 500 kilovat–časova po vozilu – čini samo trećinu energije trošene pre samo 10 godina. Pored toga, BMW je prošle godine platio Kinezima porez od 10.170.000.000 juana (\(1,66 milijardi), postavši tako najveći porezni platiša u Šenjangu, plativši skoro triput više od drugoplasiranog „Shanghai General Motorsa“. Ovo iznenadno saplitanje zateklo je minhenskog proizvođača automobila totalno nespremnog.
Ovako kineski arhitekta Hong Li sa timom planira da će BMW–ova fabrika u Šenjangu izgledati u budućnosti. Ukupna površina placa je preko 91 km2, a jezera 9 km2.
Odakle taj iznenadni hladan tuš? Nekoliko dana kasnije, jedan članak u novinama „People’s Daily“, glasniku Komunističke partije Kine, pružio je naznaku o tome šta se krije iza vladine odluke. U intervjuu, Ministar životne sredine Zhou Shengxian je izjavio, „Ne želimo da vozimo BMW limuzine a da pijemo zagađenu vodu. To nije način industrijalizacije i modernizacije kome naša zemlja teži“.
Nezavisno od toga da li je odluka ekonomski bila korektna ili ne, vladin zaokret je samo refleksija pomešanih osećanja koje mnogi Kinezi dele naspram svoje budućnosti. BMW–ova fabrika u Tiexiju je kompanijin najveći proizvodni pogon na svetu. Kina je već sada predstavlja najvažnije tržište globalnih auto–proizvođača. Ali sa svakim prodatim automobilom, transport ubrzano postaje sve otežaniji jer putevi postaju zakrčeniji, a kvalitet vazduha postaje sve gori.
Kina očekuje da će već nakon 2020. postati vodeća ekonomija u svetu. Takođe se očekuje da će tim tempom rasti i njena politička težina. Ali taj rast povlači i neke ozbiljne konsekvence. Početkom sledeće decenije, Kina će biti snažna, bogata – i verovatno nesrećna.
DOBAR ŽIVOT
Gledajući svetliju stranu, kineski narod će svakako postati bogatiji. Državna administracija je prošle godine obećala da će nakon 2020. godine Kina udvostručiti rast domaćeg bruto dohotka (GDP).
11. novembra ove godine, na kineski praznik Guanggun Jie[1], e-komercijalna grupa „Alibaba” je online prodala robe u vrednosti od preko 35 milijardi juana (~\)7 milijardi).
Jedanaesti novembar je dan kada je sve što postoji na Internetu na prodaju, ali je jeftinije za sve one same (neoženjene i neudate) koji tako obeležavaju svoju usamljenost tokom datuma koji ima najviše jedinica („11. 11”) u kalendaru u toku godine. „Alibaba“ je tog dana prodao četiri puta više robe nego čitava Amerika tokom prošlogodišnjeg „Cyber Ponedeljka“[2] koji pada odmah nakon Dana Zahvalnosti.
Još jedan ugodan fenomen za Kineze je i „kineizacija” Holivuda. Bioskopske biletarnice u Kini su u periodu januar-septembar zabeležile rast poseta od 35%, premašivši već u tom periodu prošlogodišnji total. Nakon što je 2012. godine pretekla Japan kao drugo najveće filmsko tržište na svetu, Kina je na dobrom putu da 2018–2020. pretekne i Ameriku. Wang Jianlin, predsednik grupe „Dalian Wanda Corp.“[3], najvećeg kinooperatora u Aziji i Kini, kaže da će nakon 2023. njihove biletarnice prodavati čak duplo više karata od konkurenata u SAD.
Kao rezultat, studija u Holivodu sve češće prilagođavaju svoja scenarija kineskoj publici. Sve ređe su negativci u filmovima Kinezi; te uloge se sve više daju Rusima, Srbima i Severnokorejcima. Kineski glumci su danas po pravilu na strani reda, rada i zakona – pozitivci. Očekuje se da će nakon 2020. godine kineska imena glumaca biti na svim plakatima najboljih filmova koji će se tada snimati.
Nakon 2015, očekuje se da će broj kineskih turista koji putuju u inostranstvo dostići brojku od 100.000.000, što će biti 20 puta više nego 1996. godine. Kinezi su danas najveći konzumenti luksuzne robe na svetu. Čitave evropske kompanije koje su, recimo, proizvodile svetska vina, ekskluzivne viskije i konjake ili sireve, danas 100% svoje proizvodnje izvoze na kinesko tržište a ipak nisu u stanju da zadovolje sve bezobraznije zahteve. Bilo da se nalazimo u Njujorku, Londonu, Parizu ili Pekingu, niko ne kupuje više tašni ili novčanika od Kineza. Multinacionalne kompanije se jednostavno više ne usuđuju da formiraju globalnu strategiju a da ne stavljaju kineskog potrošača u centar. Na kraju krajeva, jedna od pet osoba na planeti jeste Kinez.
CENA SREĆE
Ali takođe, takav zalet ima i svoju drugu stranu. Kina hrani 20% svetske populacije sa samo 9% obradivog zemljišta i sa 6% sveže vode.Zašto se kineski ambasador u Siera Leoneu neprestano sastaje sa lokalnim ministrom poljoprivrede? Zato što će se kineski uvoz šećera duplirati do 2020, a zapadnoafričke zemlje su potencijalni snabdevači. Zašto je Kina pozvala ministre poljoprivrede i razvoja iz više od 20 zemalja Južne Amerike i Kariba u Peking na forum o poljoprivrednoj saradnji? Zato što je najveći deo preostale obradive zemlje u rukama država J. Amerike i Afrike.
U poređenju sa hranom, voda je još veći problem jer ju je nemoguće uvoziti. Bejđing, ili kako ga mi zovemo Peking, grad od 20 miliona ljudi, ima 100 kubnih metara vode po glavi stanovnika godišnje, što je desetina količine koja se u svetu uzima kao zabrinjavajuće niska. Uzastopne suše su ispraznile rezervoare, reke i jezera. Voda za poljoprivredu se pumpa iz podzemnih sedimenata tako brzo da ne stiže da se obnovi.
Kineska demografija je još jedno polje za zabrinutost. Zbog višedecenijske politike jednog deteta, porodice željne muških potomaka (radi nasleđivanja imanja) često su pribegavale abortusima ako bi fetus bio ženski. To je rezultiralo neprirodnom ravnotežom polova. U Kini je 2010. bilo 20% više dečaka nego devojčica. Do 2020, više od 10 miliona muškaraca neće moći da se oženi jer neće imati s kim. Jednostavno, neće biti dovoljno devojaka u Kini.
Da li će Kina postati dominantna sila[4] u Južnom kineskom moru? Odgovor bi pre mogao da leži u klimatskim podacina nego u vojnoj statistici. Prema kineskim procenama, nakon 2020. Kina će koristiti severne puteve u Arktičkom okeanu za prevoz najmanje 15% svih svojih kontejnera. Globalno otopljavanje otapa arktički led istorijskom brzinom, i ono što je nekad izgledalo kao ledom okovano more brzo će se razviti u kraći put iz Azije ka Evropi. Kako se Kina polako udaljava od zagušenih pomorskih crnih tačaka kao što je Malački prolaz[5] i Suecki kanal, tako se menjaju i njeni diplomatski prioriteti. Članovi Arktičkog saveta, posebno zemlje koje izlaze na Arktički okean – posebno SAD, Kanada, Rusija, Norveška i Danska (preko Grenlanda) – isplivaće kao zanimljive zemlje za Kinu, i predstavljaće mesta koja će kineski lideri sve češće posećivati. Sa druge strane, kako Kina bude sve manje zavisna od južnih trgovačkih puteva, tako će i tenzije u Južnom kineskom moru postepeno jenjavati.
SVAČIJI POSAO
Bez obzira da li će se Kina dizati ili padati, konsekvence će se osećati svuda u svetu. Nekada su svi škampi ulovljeni u prebogatim vodama Novog Zelanda slati u Japan. Sada svi brodovi žure ka kineskim lukama, jer su njihovi trgovci spremni da plate više od japanske konkurencije. Posle 2020. kineski uvoz morske hrane će biti triput veći nego što je danas, tako da će tokijskim suši restoranima biti sve teža da sačuvaju današnje menije.
Klumnista Thomas Friedman je prošle godine napisao u „New York Timesu“ da ako je „Kineski san“ o kome predsednik Si Czinpin (Xi Jinping) često govori iole sličan „Američkom snu“ („big car, big house and Big Macs for all“), „onda će nam svima trebati druga planeta“.
Reforme su neophodne. Shodno tome, američki analitičari su izbrojali da je Si pomenuo reč gaige (reforma) 59 puta u svom govoru na Trećoj plenarnoj sednici Centralnog komiteta Komunističke partije Kine zatvorenoj 12. novembra. „Prelomni rezultati reforme očekuju se posle 2020. godine,“ naglasio je predsednik Kine.
U eri socijalnih medija, ne treba dugo vremena da narod shvati da neki oko njega ne žive srećno. Kina ima preko 500 miliona korisnika na Weibo, kineskom ekvivalentu Twittera, i 500 miliona korisnika sistema poruka WeChat. To je jako mnogo očiju i ušiju.
1. Bukvalno „Praznik golih štapića“, jeste dan koji slave svi mladi Kinezi koji žive bez partnera. „11.11“ predstavlja simbolično same pojednince.
2. Dan kada Amerikanci ludački troše i kupuju preko neta. Od 2010, tog dana se u Americi svake godine troši preko milijarde dolara, a svake naredne godine se beleži rast od 16–22%.Ove godine je potrošeni \(1,7 mld. Ovu modu su ameri nekako preneli i na ostatak sveta, tako da se tog dana slično troči i u Evropi, Japanu, Kanadi, Australiji, Južnoj Americi i sl.
3. U Kini poseduju 49 tržnih centara, 28 hotela sa 5 zvezdica, 730 bioskopa, 45 karaoke–centara, itd. Pored toga, ove godine su za skoro \)2 milijarde kupili britansku kompaniju „Sunseeker International“ koja je pravila jahte za filmske Džems Bondove, a u Londonu planiraju investiciju od \(1,1 mld. za ogroman hotel u centru. Prošle godine su od Amera kupili za \)2,6 mld. svetskog kinooperatera „AMC Theatres“. Vlasnici su jednog nacionalnog fudbalskog kluba i glavni sponzori njihove Super lige.
4. Konkurenti su Indonezija, Filipini, Malezija, Tajvan, Singapur – sve američki miljenici.
5. Pomorski tesnac između Sumatre i Malezije, čirok samo 2,8 km, koji povezuje Indijski i Tihi okean. Njime prolazi godišnje preko 50.000 brodova, koji prenose ¼ svetskih dobara iz Indije, Kine, Japana i J. Koreje. Takođe, ¼ nafte koja se transportuje morem ide ovim putem iz Persijskog zaliva ka Kini i Japanu.
