Prva zemlja u Africi koja je lansirala sopstveni komunikacioni satelit u kosmos je bila Nigerija. Bio je to 'NigComSat-1', koji je 2007. lansiran iz Kine kineskom raketom. Ko je pomislio da se radilo o nekom satelitčiću prevario bi se, jer se radilo o mašini teškoj preko 5 tona! Danas, 22 godine od lansiranja prvog afričkog satelita (Južna Afrika), Afrika učestvuje u kosmičkom otpadu sa 44 satelita. Njih su uspešno lansirale: Alžir, Angola, Egipat, Etiopija, Gana, Kenija, Maroko, pomenutia Nigerija, Mauricijuis, Ruanda i Sudan. Iako ja imam posebno mišljenje o grozničavoj želji Zapada da pokrije čitav svet internetom, danas ću to preskočiti i reći nešto o Nigeriji, zemlji koja će do 2050. demografski postati jedna od pet zemalja na planeti.
Lagos, najrazvijeniji grad u Nigeriji. To se vidi po ovoj šrafuri iscrtanioj na raskrsnici i po semaforu. Ujedno je i najveći u Africi, sa preko 15 miliona stanovnika.
Iako su na teritoriji ove zemlje postojala carstva i civilizacije još od drugog milenijuma pre Hrista, ono što mi danas zovemo Nigerijom započelo je kolonizacijom Britanaca u XIX veku. Prvi gazda je bio izvesni F. Lugard, britanski propalica i vojnik, trgovac i tzv. istraživač Afrike, kolonizator u Indiji i Hong Kongu, koji je zbog zasluga dobio od krune titulu barona. E takvi ljudi su iscrtali granicu kolonije i uveli administrativnu i pravnu strukturu kakva je njima odgovarala. Prividnu nezavisnost multietnička Nigerija je dobila tek 1960, ali je zato sledećih 30 godina bila razdirana građanskim ratovima i terorom koje su potpirivali - čik pogodi ko. Danas su duboko podeljeni na Muslimane i Hrišćane, što je pravo bure baruta koje neprestano kontrolišu belci.
Danas je Nigerija najjača ekonomija u Africi i smatra se 25. najjačom u svetu[1]. Ipak, ona je i u samom svetskom vrhu po pitanju korupcije i nepoštovanja ljudskih prava. Iako je preko 11 puta veća od Srbije, udomljuje preko 211 miliona ljudi izdeljenih u preko 250 plemena koja govore na preko 500 jezika.
Muhammedu Bahari, predsednik Nigerije. Ranije je bio ministar za naftnu industriju, najprofitabilniju u zemlji. Kao i svi afrički predsednici, glumi demokratu i nacionalistu. Prethodni predsednik se zvao Goodluck Jonathan.
Mada je 12. proizvođač nafte na svetu i 8. izvoznik (što donosi 80% državnih prihoda), Kinezi i Rusi su uspeli da im uvale priču o dobrobitima atomske energije, tako da su Nigerci u ozbiljnim pregovorima da do 2025. dobiju makar 5 nuklearki, što neprijatno žulja zapadne banke. Do tada, zemlja troši struju koju proizvodi sagorevanjem biomase i otpada (83%), iz fosilnih goriva (16%) i hidrocentrala (1%).
Kao veliki snabdevač naftom, Nigerija je od 70-ih član OPEC-a, ali joj to povremeno donosi velike probleme i sa nerazvijenim zemljama i sa razvijenim, posebno sa Amerikom. Zapad je, a posebno SAD, kasno primetio da je sa podizanjem Kine njen uticaj u Africi počeo da raste. Od 2000. kinesko-nigerijski trgovinski odnosi su počeli eksponencijalno da rastu, dostigavši do 2016. preko \(10 milijardi. Međutim, dok su se crnci vekovima borili sa robovlasnicima i kolonistima i međusobom, Kinezi su se milenijumima bavili trgovinom, pa je u jednom trenutku nigerijska vlada ukapirala da oko 80% trgovine između ove dve zemlje čini uvoz jeftine kineske robe. To je značilo pad domače industrije, što je ista mustra kao i ovo što se naš predsednik uporno zalaže za strane investicije[2].
Začudo, kao i Srbija i slične zemlja, i Nigerija znatan deo svog državnog budžeta popunjava novcem koji šalju kući Nigerijci koji žive u inostranstvu, što je posle nafte drugi najveći prihod zemlje.
Tokom velikog naftnog buma 70-ih, Nigerija je akumulirala značajan spoljni dug potršen za financiranje velikih infrastrukturnih investicija (malo je selo i na privatne račune involviranih pojedinaca na obe strane). Sa padom cena barela tokom prezasićenosti naftom 80-ih, Nigerija se mučila sa otplatom kredita da bi na kraju u jednom trenutku zakasnila s otplatom glavnice duga, ograničavajući otplatu samo na deo kamata za zajmove. Zatezne kamate na glavnicu su se akumulirale, što je povećalo ukupan iznos duga. Nakon pregovora nigerijskih vlasti, u oktobru 2005. Nigerija i njeni kreditori iz Pariskog kluba postigli su sporazum prema kojem je Nigerija otkupila svoj dug uz popust od približno 60%. Nigerija je iskoristila deo svog profita od nafte da plati preostalih 40%, oslobađajući najmanje \)1,15 milijardi godišnje za programe za smanjivanja siromaštva. Nigerija je ušla u istoriju u aprilu 2006. godine postavši prva afrička zemlja koja je u potpunosti otplatila svoj dug (procenjen na \(30 milijardi) koji je dugovala zemljama Pariskog kluba.
Iako je pre građanskih ratova Nigerija lako uspevala da prehranjuje svoje stanovništvo, danas su se rukovodioci svetskom ekonomijom pobrinuli da u jednoj afričkoj zemlji od 200 miliona stanovnika, gde se trećina bavi poljoprovredom, nema dovoljno hrane nego ona mora da se uvozi. Nema hleba, ali ima interneta, pa se zemlja hvali da se preko 66% populacije kači na društvene mreže.
Iako Nigerijci koriste internet u obrazovne, društvene i zabavne svrhe, internet je postao i alat za sve češću mobilizaciju političkih protesta u Nigeriji. Zato se nigerijska vlada sa pravom osetila ugroženom zbog načina na koji njeni građani koriste internet da bi uticali na upravljanje zemljom i političke promene. Koristeći različite mere, uključujući ali ne i ograničavajući se na nezakonita hapšenja, uklanjanje web stranica, zaplenu pasoša i ograničen pristup bankarski računima, nigerijska vlada kažnjava građane zbog izražavanja na internetu i radi na gušenju slobode interneta.
Zbog načina na koji nigerijska vlada reaguje na slobodu interneta, između ostalog, zbog ograničenja pristupa internetu i kršenja prava korisnika, Nigerija je rangirana na 26. mesto od 65 zemalja ocenjenih za slobodu interneta prema Indeksu Freedom House 2020.
Interesantno je da od kako su odlučili da se razvijaju i postanu i oni deo sveta i žive kao njihove nekadašnje gazde (sic!), da vise po društvenim mrežama, da žive po gradovima kao vegani i bave se sportom, njihova divna i nekad ponosna zemlja beleži svetski rekord u seči šuma. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, Nigerija je od 1990. do 2000. gubila godišnje po 500.000 hektara šume godišnje, tj. 2,4%. Do 2005. Nigerija je izgubila preko 6 miliona hektara šume, što je preko trećine njenog zelenog blaga. Do danas se situacija drastično promenila na gore... Džaba izveštaji zdravstvenih organizacija da je recimo 2010. preko 400 dece umrlo od trovanja olovom usled nus-zagađenja zemljišta u okolini rudnika zlata. Jel ti sve ovo poznato od negde?
I pored svega nabrojanog, američki Centar za strateške studije smatra da Nigeriji preti ozbiljna opasnost od demografske eksplozije[3] i ogromnog broja izbeglica[4].
70% Nigerijaca zivi sa menje od \)2,5 dnevno, što je ostalo isto (kad se uračuna inflacija) već 40 godina, delom i zbog rasta populacije. Kao i nama, Zapad nudi razvoj turizma kao šansu za spas za siromaštvo, a ne nude rešenje za oko 1 milion registrovanih sidaša.
I ovde bi priča o čudesnoj Nigeriji mogla da se završi, ali sve ovo možeš lako da nađeš na svakom sajtu i nije ono o čemu sam ja hteo da pričam. Pošto kažu da slika govori više od stotinu reči, da počnem: LICE I NALIČJE JEDNE ZEMLJE.
Ugađanski političar koji je 'uspeo'. On uspešno sprovodi volju naroda u već tri mandata.
Nigerijanci u akciji 'Kako zaraditi onih \(2,5 dnevno'.
Prelazni oblik Nigerijanaca - deca političara. Ipak, nju u proseku čeka šestoro dece u sledećih pet godina.
Deca u Nigeriji - preko 75% prosto obožava Ameriku.
Njihovo Dedinje - kuća političara vladajuće koalicije.
Red za vodu u klasičnom gradskom naselju Neki će uspeti i da se plaknu...
Političari stižu na posao.
'Obični' idu na posao.
Prvo deca u vrtić i školui, onda ćena na pijacu, a glava porodice da prodaje DVD-je i tašne.
Narodna policija sa političarima.
Policija sa svojim narodom.
Obračun sa umerenim kriminalcem.
Policija rešava komšijsku čarku.
Još jedna komšijska čarka. Ovaj u žutoj majci pomaže.
Političarska četvrt, odakle se propoveda demokratija i vladavina prava.
Uobičajena gradska gužva među glasačima.
Nigerijska napuštena dečica. Za njih nema, ali za izbeglice ima, jer za svakog izbeglici vlada dobija od stranaca pare.
Ovako njihov predsednik vidi nigerijsku porodicu.
Ovako predsednik zamišlja buduće nigerijske gradove.
Realnost - nigerijska mladost.
Realnost - nigerijski gradovi.
Realnost - nigerijska porodica... biće još dece.
Realnost - nigerijski političar.
Nigerijska nadnica od 18,000 naira (oko \)44), jedna je od najnižih na svetu.
[1] Jugoslavija je 'u svoje vreme' sa GDP od preko \)120 milijardi, bila 24. ekonomija na svetu! Mislim da smo danas 84. u svetu.
[2] Nema meni poznatog primera u istoriji da su strane investicije dovele do razvoja zemlje, jer je primarni cilj svakog investitora zarada a ne lokalni razvoj.
[3] Čak 42% je mlađe od 14 godina, a još 20% ima manje od 24 godine. Onih preko 65 ima samo 3%. Prosečna starost (mediana) iznosi 18,4 godine!
Prosečno, žena u Nigeriji je 2017. rađala 5,71 dece, što je bio pad od proseka iz 2002. od 6,8 dece, ali su i dalje 7. u svetu po fertilnosti. Začudo, vlada podstiče još veće rađanje, govoreći da su 'ljudi snaga zemlje'.
[4] Nigeriju svi bivši kolonijalisti hvale kao zemlju sa jednim od najprogresivnijih zakona u vezi sa primanjem izbeglica, tako da su danas po tom osnovu treći u svetu, odmah iza Turske i Pakistana. Udomljuju preko 1,4 milion izbeglica, uglavnom iz komšijskih zemalja: Južnog Sudana, Konga i Burundija. Svi oni su integrisani u društvo, pohađaju lokalne škole, koriste nigerijski zdravstveni sistem i imaju pravo na zaposlenje.
