SNR-geneza

Eksplozija supernove jedan je od najdramatičnijih događaja u svemiru: tokom vremenskog perioda od nekoliko nedelja do nekoliko meseci jedna jedina zvezda može postati sjajnija od čitave galaksije! Međutim, ove kolosalne eksplozije ključne su za formiranje elemenata težih od kiseonika (odnosno atoma koji imaju maseni broj veći od 16), jer oni nastaju nuklearnom fuzijom pri tim eksplozijama. Nasin teleskop „Čandra“ (Chandra X-Ray Observatory), izuzetno oruđe za pregled neba u domenu X-zraka, uspeo je da fotografiše ostatak jedne supernove i da u njemu neposredno uoči neke od tih težih elemenata.

Krajem januara 2000. godine „Čandra“ je četrnaestočasovnom ekspozicijom Kasiopeje A (J2000 RA 23h 23m 26,7s, Dec +58° 49’ 03,00“), ostatka supernove za koju se procenjuje da je eksplodirala pre 300 godina, uspeo da napravi ovu mapu teških elemenata. Na fotografiji gore desno snimljeni su joni silicijuma, dole levo joni kalcijuma, a dole desno joni gvožđa, dok je slika gore levo složena slika u više frekventnih oblasti u okviru X-domena.

Ovo su slike rasporeda samo pomenuta tri hemijska elementa. Ti elementi deo su ogromnog gasovitog područja temperature od oko 50 miliona stepeni Celzijusa. Bojama nije označena frekvencija, već intenzitet: najjače oblasti predstavljene su žutom bojom, slabije su crvene, manje slabe su purpurne, a najslabije zelene. Dakle, može se videti da je raspored elemenata bitno različit.

Gvožđe, koje je najmasivniji element od navedenih, bitno je drukčije raspoređeno u odnosu na silicijum ili kalcijum, što ukazuje na mogućnost da su pre ili tokom same eksplozije slojevi zvezde na određeni način bili prevrnuti.

Link na fotografiju: NASA/SPITZER

Još iz Zagonetnog kosmosa

Author: Ivan Stamenković

Dodaj komentar


ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky