mice
http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/2002/11/image/d

Advanced Camera for Surveys (ACS), kamera Hablovog teleskopa (Hubble Space Telescope, HST) fotografisala je ovaj izuzetan par galaksija, u nebeskoj igri mačke i miša – odnosno, u ovom slučaju, dva miša, u prizoru kakav samo zakoni fizike mogu prirediti.

Ovaj par galaksija u sudaru udaljen je 300 miliona svetlosnih godina i nalazi se u sazveđžu Berenikina kosa (Coma Berenices). Galaksije su dobile i nadimak »Miševi« zbog dugih repova sastavljenih od zvezda i gasa koji ističu iz galaksija. U NGC katalogu ovaj par dobio je oznaku NGC 4676.

Na fotografiji se vidi više detalja i više zvezda u »Miševima« nego ikada do sad.

U galaksiji levo na slici, svetlo-plavi pramen je rasteran u niz klastera i grupa mladih plavih zvezda, koje su nastale plimskim (tj. gravitacionim) silama. Između galaksija mogu se uočiti prave bujice prašine i gasa.

Grupe mladih zvezda u dužem repu (gore desno) odvojene su tamnijim oblastima, sa manjom koncentracijom međuzvezdane supstancije. Zbog postojanja ovih oblasti može se pretpostaviti da su grupe zvezda nastale u gravitacionom sažimanju gasa i prašine koji je nekada popunjavao ove oblasti. Neke od ovih grupa imaju masu uporedivu sa masama patuljastih galaksija koje orbitiraju oko našeg Mlečnog puta.

Konačna sudbina ovih galaksija je spajanje u jednu džinovsku galaksiju zbog uzajamnog gravitacionog privlačenja.

Astronomi Josh Barnes (University of Hawaii) i John Hibbard (National Radio Astronomy Observatory, Charlottesville, Va.) računarskim simulacijama su utvrdili da su ove naizgled identične galaksije bile na najmanjem rastojanju pre 160 miliona godina. Duga, prava grana zapravo je zakrivljena, ali je mi vidimo kao pravu jer je posmatramo postrance. Takođe, utvrđeno je da će se »Miševi« na kraju spojiti, obrazujući veliku, eliptičnu galaksiju. Zvezde, gas i svetle zvezdane grupe u repovima ili će pasti na tu eliptičnu galaksiju, ili će formirati »halo«, oreol oko nje.

Ova fotografija »Miševi« važna je jer nagoveštava šta bi se moglo destiti našem Mlečnom putu kada se kroz nekoliko milijardi godina sudari sa galaksijom u Andromedi, M31, našim najbližim velikim susedom.

Fotografija na slici montirana je 7. aprila 2002. pomoću tri skupa slika, u plavom, narandžastom i bliskom infracrvenom delu spektra.


Linkovi

Još članaka Zagonetnog kosmosa

 

Author: Ivan Stamenković

Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky