Šta je to tako smešno u aprilu? U Americi je taj "praznik" dignut još na viši nivo, pa se slavi i kao Nacionalni dan smeha na poslu, među kolegama i saradnicim. Svima je poznato da smeh i humor povećavaju produktivnost, podstiče timski rad i smanjuje stres, pa je praznik produžen na čitavu prvu nedelju aprila. Kao da im to nije dosta, april je izabran da čitav bude Mesec humora.

1april

Ali zašto baš april? Neki podaci govore da je sve počelo kada je gregorijanski kalendar 1582. stupio na snagu, a a početak nove godine sa 1. aprila premestio na 1. januar. Svi ljudi koji bi zaboravili na novu odredbu bili su izvrgavani šalama i smehu i nazivani aprilskim ludama.

Engleski pesnik Chaucer je lepo opisao zgode i nezgode onog dela naroda koji je mislio da je 1. april zapravo 32. mart u svojim svima poznatim "Kenterberijskim pričama" iz XIV veka.

I mnoge druge kulture su imale u svojoj tradiciji još i starije dokaze o aprilskim šalama i smicalicama. Šta god da je razlog, uvek je pravo vreme za štosove, humor i smeh. Kako je govorio američki komičar William Fields, "Započni svaki dan sa smehom ... i posle samo nastavi tako".

Meni je bilo smešno ono što je napisao E.B. White: "Analiziranje humora je kao seciranje žabe. Samo par ljudi se interesuje za rezultat, a žaba sigurno umire".

Draško Draagović

 

Iz članka: April

April je svakako najpoznatiji po bezazlenim šalama koje se u Evropi i Americi prave prvog dana ovog meseca. Sličan običaj postoji i u Indiji samo 31. marta.

Jedna od poznatijih prvoaprilskih lakrdija desila se 1860. u Londonu kada je nekoliko stotina važnih ličnosti primilo poziv da posmatraju ceremoniju kupanja belog lava. Mnogi su se odazvali ovom pozivu da bi zatim ustanovili da beli lavovi ne postoje.

Poreklo prvoaprilskih šala je verovatno u vezi sa promenljivim, šašavim, vremenom u ovom periodu godine.

Iz Vikipedije

Najranija povezanost između datuma 1. aprila i pravljenja smicalica javlja se u Čoserovim Kanterberijskim pričama iz 1392. godine.

Po jednoj verziji tumačenja, 1. april kao Dan šale nastao je kada je u 16. veku pomeren dan Nove godine sa 25. marta na 1. januar. Do tada se u mnogim evropskim gradovima Nova godina obeležavala 25. marta, a slavlje je trajalo sedam dana, odnosno do 1. aprila. Prema tom tumačenju, oni koji su prihvatili novi datum kao dan Nove godine zbijali su šale sa onima koji su ga i dalje obeležavali do 1. aprila.

U 18. veku se za ovaj dan smatralo da vodi porijeklo još od biblijske ličnosti Noja. Prema članku iz jednih engleskih novina objavljenom 1789. godine, tog datuma je Noje prvi put poslao golubicu, prerano.

Poznate smicalice

Berba špageta: Panorama, televizijska emisija na Bi-Bi-Siju, 1957. godine je objavila poznatu prvoaprilsku šalu o tome kako Švajcarci vrše berbu špageta sa drveta. Prilog je govorio o tome kako je konačno iskorenjen napasnik špagetni žižak. Veliki broj gledalaca se javljao uredništvu kako bi saznali za mogućnosti da sami uzgajaju svoje špagete.

Hamburgeri za levoruke: 1998. godine Burger King je u SAD objavio reklamu o hamburgerima za levoruke, koji su napravljeni tako da im sadržaj curi s desne strane.

San Serif: Gardijan je u svom dodatku 1977. godine objavio članak koji je pohvalno pisao o ovom izmišljenom odmaralištu, o njegova dva ostrva (Aperkejs i Louerkejs), o njegovom glavnom gradu (Bodoni) i o njegovom vođi (General Pika). Zainteresovani čitaoci su bili razočarani kada su saznali da su sva mesta izmišljena, a da su njihova imena uzeta kao termini iz tipografije.

APRILILILI 

Iz Vikipedije

Aprilili je kolokvijalno ime za Dan prvoaprilske šale koji je tako naziva po frazi apri-li-li-li koja se koristi na kraju šale. Po starom običaju svake godine na 1. april ljudi se međusobno šale i varaju jedni druge bezopasnim smicalicama, a nakon što nekoga nasamare obznane mu da je nasamaren aprililijem. Običaj je popularan još od 19. stoleća, dan nije nacionalni praznik u niti jednoj zemlji, ali je prihvaćen u većini europskih kultura, SADu i Indiji. Na taj dan ljudi jedni drugima smišljaju bezopasne smicalice ili objavljuju krivotvorene ili lažne novosti, priče ili informacije. Cilj je da se primjerice članove obitelji, prijatelje, poslovne kolege, itd. želi dovesti u smiješan položaj i da se svi pri tom zabave. Tisak i drugi mediji na ovaj dan često objavljuju lažne i nevjerojatne vijest koje se često objasne tek idući dan. Popularna teorija o podrijetlu ovog običaja smatra da je nastala nakon provedbe gregorijanskog kršćanskog kalendara 1582. a oni koji su nastavili slaviti Novu godinu, 1. aprila ismijavani su kao luckasti. Ljudi su imali običaj taj dan dočekivati na malim obiteljskim zabava ili uz prijatelje i poklanjati si sitnice, no neki su nastavili s ovim običajem samo što su te sitnice imale šaljiv karakter. U nekoliko zemalja, riba je čest simbol ovog običaja.

Osvrti

Praksa Aprililija je kontroverzna. Psiholozi imaju pozitivan stav da šaljenje može biti dobro za zdravlje jer donosi sve prednosti smijeha kao što je oslobađanje od stresa i depresije, smanjuje tlak i srčane tegobe. Postoje mnoge liste najboljih aprililili šala koje se sastavljaju kako bi se pokazali najbolji i najkreativniji primjeri slavljenja ovog običaja. Posebno se cijene ovi koji ulože mnogo truda i pokažu veliku inovativnost u svojim nastojanjima da naprave vrhunsku prvoaprilsku šalu. A sve češće se tom praksom bave i najveće multinacionalne korporacije poput Googla koji se već tradicionalno na ovaj dan ruga s novim trendovima i tehnologijama.

Negativan pogled opisuje ovaj običaj kao grozan i manipulativan, nepristojan i pomalo gadan jer se temelji na likovanju na tuđom nevoljom i uživanju u prijevari. Tvrdi se da poneka prava vijest objavljena na Prvi april može biti pogrešno protumačena kao šala. S druge strane, neki priču koja je trebala biti očita šala uzimaju ozbiljno. A štetni učinci mogu biti zbunjenost i trošenje resursa, pravne ili komercijalne posljedice.


Dodaj komentar