U istoriji ljudske civilizacije 4. oktobar 1957. upisan je velikim slovima. Tog dana Sovjetski Savez je uspešno uveo u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, sasvim nemaštovito nazvan Sputnjik (satelit) I. Mala metalna kugla sačinjena od aluminijumskih legura, veličine košarkaške lopte (58 cm), teška 83,6 kilograma, ostavljena da kruži oko planete na visini od 226 km (perigej) do 947 km (apogej) označila je početak svemirske ere i početak žestoke svemirske trke, dve tada najveće vojne i političke sile sveta, SSSR i USA. Satelit je 93 dana oblazio planeru, načinio je 1400 obrtaja, prešao 60 miliona kilometara, a zatim je ušao u guste slojeve atmosfere i izgoreo. 

SputnikMT

Pola sveta je bilo ushićeno zbog grandioznog dostignuća vrednih sovjetskih trudbenika i nadmoći komunističke nauke. Druga polovina je bila u šoku.

Većina prosečnih Amerikanaca u to doba nije znala ništa o veštačkim satelitima, ali plašila su ih ta 83 kilograma metala koje su komunisti postavili da im kruži iznad glava. Iako sam po sebi bezopasan, više vesnik paranoje nego stvarna pretnja, Sputnjik je otvorio put kreiranju strašnih interkontinentalnih balističkih projektila sa nuklearnim bojevim glavama. Tih godina sećanja na V-2 kojim su Nemci bombardovali Britaniju bila su još sveža.

marka

Bilo je to vreme hladnog rata kada je mir u svetu počivao na ravnoteži straha od nuklearnih bombi kojima su dva politička bloka pretila jedan drugom. I baš tada su Rusi našli da lansiraju metalnu kuglu u orbitu koja je svakih 96 minuta puštala nekoliko "Zip – bip". Bez puno uspeha je predsednik Ajzenhauer pokušavao da ubedi američku javnost da, zapravo, prave opasnosti nema. Bar ne još. Ni jedna strana tada nije imala svemirsku tehnologiju kojom bi ozbiljno ugrozila onu drugu, ali pretnja je postojala i to se Amerikancima nije sviđalo. Američkim naučnicima ponos je bio povređen, političari su kritikovali američki obrazovni sistem koji je dozvolio da Rusi ovako uznapreduju u odnosu na Sjedinjene Države i velik broj studenata se iste godine upisao na inženjerske studije da bi "pobediti crvene". Počela je žestoka trka. Već sledeće godine osnovana je NASA, zatim je na put išla Lajka, pa Jurij Gagarin, onda Džon Glen i Nil Armstrong. Stvorene su svakakve tehnologije koje danas svakodnevno koristimo, a za čiji je ubrzan razvoj bio zaslužan baš Sputnjik. Ili možda V-2.

Epilog priče? Armagedon ili, nadajmo se, život među zvezdama. Stvar za istoriju u svakom slučaju.

Shvatajući ogroman značaj lansiranja prvog satelita u orbitu oko Zemlje Ujedinjene nacije su 6. decembra 1999. godine  period od 4. do 10. oktobra proglasile za Svetsku nedelju svemira (World Space Week).

Srećna vam nedelje svemira!

 

 


Dodaj komentar