Dok ovo pišem još uvek je 23. decembar 2016. godine. Na sajtu www.timeanddate.com čitam da je prema preciznim proračunima današnji dan (dan i noć) trebalo da traje 24 časa, 0 minuta i 0,0011532 mekundi (1,1532 milisekundi). Jučerašnji je trajao 24 časa, 0 minuta i 0,0012262 sekundi (1,2262 milisekundi). Na početki današnjeg dana, UT1 je bilo 0,4003300 sekundi iza UTC (Coordinated Universal Time).

Moderno merenje vremena definiše dan kao sumu od 24 časa – ali to nije sasvim tačno. Već dugo se zna da Zemljina rotacija svakodnevno i postojano usporava – svakih 500 godina usporava za skoro 1 sekundu. Na osnovu fosilnih ostataka korala naučnici su utvrdili da je u doba Krede (pre 350 mil. god.) godina trajala 385 dana a da je dan trajao manje od 23 sata.

zstartrails

Zvezdano nebo iznad opservatorije. Zemlja usporava vremenom a uzrok su (uglavnom) plime okeana koje izazivaju Mesec i Sunce.

KOLIKO JE DUGAČAK OVAJ DAN?

Proračunska predviđanja su rekla da će „danas“ biti 1,1896 milisekundi, ili 0,0011896 sekundi, duže od 24 časa. Za to vreme Zemlja na ekvatoru prevali 55,33 cm.

To znači da je „danas“ trajalo:

  • 24,0000003304 sata, ili
  • 24 sata i 1,19 ms.

U proseku, srednji Sunčev dan je u poslednjih 365 dana bio za 1,36 ms duži od 24 sata, tako da je današnji dan bio po dužini ispod proseka. Tokom ovog perioda, 250 dana je bilo duže od današnjeg dana, a 116 kraće.

Kada bi svaki dan bio dugačak kao danas, prestupna sekunda bi bila dodavana svakih 840,62 dana.

Dužina današnjeg dana* u kontekstu
Dužina dana Datum
Danas 24 sata +1.27 ms čet. 22. Dec 2016
Juče 24 sata +1.19 ms pet. 23. Dec 2016
Sutra 24 sata +1.08 ms sub. 24. Dec 2016
Najkraći 2016 24 sata -0.02 ms pon. 18. Јul 2016
Najduži 2016 24 sata +2.52 ms pet. 11. Маrt 2016
Prošlogod. prosek 24 sata +1.25 ms Godina 2015
* Predviđanja jučerašnje, današnje, i buduće dužine dana.

PROSEČNE DUŽINE DANA I PRESTUPNE SEKUNDE

U retkim slučajevima, dan može da bude kraći od 24 sata. Poslednji put to se dogodilo 18. jula 2016. (tada dan je bio kraći za 0,02 ms). Ipak, prosečan dan je uvek duži od 24 sata. Pogledaj donju tabelu godišnje prosečne dužine dana.

Da bi se izbegle ovakve promene u dužini dana, povremeno se dodaje prestupna sekunda.

Average Solar Day Length
Year Average day Total yearly excess Leap second added
2017 +1.32 ms 481.55 ms -
2016 +1.34 ms 490.31 ms 31. Дец
2015 +1.25 ms 458.03 ms 30. Јун
2014 +0.99 ms 362.96 ms -
2013 +1.02 ms 373.99 ms -
2012 +0.83 ms 304.11 ms 30. Јун
2011 +0.76 ms 277.94 ms -
2010 +0.70 ms 254.74 ms -
2009 +0.80 ms 293.37 ms -
2008 +0.87 ms 319.49 ms 31. Decembar
2007 +0.85 ms 310.81 ms -
2006 +0.82 ms 300.88 ms -
2005 +0.43 ms 157.76 ms 31. Decembar
2004 +0.31 ms 114.01 ms -
2003 +0.27 ms 100.16 ms -
2002 +0.48 ms 173.79 ms -
2001 +0.57 ms 208.94 ms -
2000 +0.72 ms 262.42 ms -
1999 +0.99 ms 361.19 ms -
1998 +1.37 ms 501.72 ms 31. Decembar
1997 +1.84 ms 671.08 ms 30. Јun
1996 +1.82 ms 666.37 ms -
1995 +2.31 ms 843.66 ms 31. Decembar
1994 +2.19 ms 800.86 ms 30. Јun
1993 +2.36 ms 862.66 ms 30. Јun
1992 +2.22 ms 812.25 ms 30. Јun
1991 +2.04 ms 743.88 ms -
1990 +1.95 ms 710.04 ms 31. Decembar
1989 +1.52 ms 555.00 ms 31. Decembar
1988 +1.31 ms 480.30 ms -
1987 +1.36 ms 497.35 ms 31. Decembar
1986 +1.24 ms 451.06 ms -
1985 +1.45 ms 528.83 ms 30. Јun
1984 +1.51 ms 554.42 ms -
1983 +2.28 ms 832.08 ms 30. Јun
1982 +2.16 ms 789.64 ms 30. Јun
1981 +2.15 ms 786.03 ms 30. Јun
1980 +2.30 ms 842.04 ms -
1979 +2.61 ms 953.02 ms 31. Decembar
1978 +2.88 ms 1051.83 ms 31. Decembar
1977 +2.77 ms 1012.60 ms 31. Decembar
1976 +2.91 ms 1064.67 ms 31. Decembar
1975 +2.69 ms 980.86 ms 31. Decembar
1974 +2.72 ms 991.99 ms 31. Decembar
1973 +3.04 ms 1106.21 ms 31. Decembar
 
* Current year's average day length and total yearly excess are predicted.

ZAŠTO DANI POSTAJU SVE DUŽI?

Generalno, brzina Zemljine rotacije vremenom opada, ali to varira od dana do dana. Jedan od glavnih faktora su nebeska tela koja nas okružuju. Naprimer, Mesečeva gravitaciona sila izaziva plime i menja Zemljin oblik, što na kraju doovodi do usporavanja rotacije. Udaljenost između Zemlje i Meseca se konstantno menja (pogledaj!), što izaziva dnevne varijacije brzine rotacije naše planete oko njene ose.

Pogledaj dužinu dana u prošlosti:

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook