Laika Soviet dog

Na današnji dan, 1957. u svemir je poleteo prvi živi sisar, keruša Lajka. Bio je to velik korak na putu osvajanja svemira i strašan, tragičan kraj života jednog divnog psa. Danas tako nešto bi naišlo na osudu čitave svetske javnosti, ali u ono vreme zahuktale trke u osvajanju svemira, prošlo je prilično ne zapaženo.

Sredinom prošlog veka malo se znalo o uticaju boravka živih organizama u svemiru, bez gravitacije, u skučenom prostoru kabine letelice koja kruži oko Zemlje. Neki naučnici su verovali da čovek i nije u stanju da preživi lansiranje. Neki su smatrali da bi u kabini vasionskog broda putnik izgubio normalnu percepciju prostora i da, jednostavno, ne bi mogao da se održi u životu tamo gore. Zbog toga su vršeni eksperimenti na životinjama. Amerikanci su radili sa šimpanzama, rusi sa psima.

U to vreme oštrih političkih sukoba između dva vojna bloka i dva društvena uređenja između SSSR-a i SAD-a prvi koraci u osvajanju svemira bili su dominantno političko pitanje. U Sovjetskom savezu na najvišem političkom nivou donesena je odluka da SSSR načini spektakularan kosmonautski podvig i da pošalje psa u orbitu oko Zemlje. Velika vest je trebala da zapanji svet na veliku, 40. godišnjicu Boljševičke revolucije.

I tako, po Moskvi su pohvatani neki ulični psi za budući veliki podvig kosmonautike. Smatralo se da su ti psi naučili da prežive oštre zime i vruća leta te da su u tom smislu otporniji za ekstremne uslove tokom leta u svemir. Tako je Lajka, sa još nekim psima dospela u svemirski centar.

laika2
Posta Romana 1959 Laika 120 B
Laika ac Laika 6982605741

Trenirano je više pasa. Oni su obučavani da žive u skučenom prostoru, da se naviknu na želatinoznu hranu, prolazili su testove u centrifugalnoj mašini.

A za to vreme pripremana je letelica Sputnjik 2. Uređen je prostor za psa, sa sistemom za održavanje života koji se sastojao od generatora kiseonika i naprava za izbegavanje trovanja kiseonikom i apsorpciju ugljen dioksida. Instaliran je i ventilator, koji je programiran da se uključuje svaki put kada temperatura u kabini premaši 15 °C. Obezbeđeno je i dovoljno hrane (u obliku želea) za sedmodnevni let psa. U kabini pas je bio ograničen na stajanje, sedenje i ležanje i nije bilo prostora za okretanje. Elektrokardiogram je pratio otkucaje srca, a ostali instrumenti beležili su brzinu disanja, maksimalni krvni pritisak i pokrete psa.

Konačno, donesena je odluka da u svemir poleti Lajka. Lajka je bila pas mešanac, delom verovatno haski. Američka štampa ju je nazvala Muttnik, što dolazi od reči mutt (mešanac) i nik (od sufiksa naziva letelice Sputnik). Lajka je izabrana jer je od svih drugih pasa bila najmirnija i najpitomija.

Uoči leta jedan od naučnika koji su bili zaduženi za čitav projekat slanja Lajke u orbitu, dr Vladimir Jazdovski, odveo je Lajku svojoj kući da se poigra sa njegovom decom. Kasnije je napisao: „Želeo sam da uradim nešto lepo za nju: Ostalo joj je još tako malo vremena da živi“. Jer, taj let je bio let bez povratka. Letelica Sputnjik nije imala ugrađen sistem za povratak putnika na Zemlju. Ruski naučnici su zato nameravali se nad Lakom izvrši eutanazija poslednjim obrokom.

Prema raspoloživoj dokumentaciji Lajka je stavljena u satelit 31. oktobra, tri dana pre početka misije – iz tehničkih razloga. Tokom lansiranja precizno je praćeno njeno zdravstveno stanje. Njoj je u samom startu naglo skočio puls, disanje se ubrzalo tri do četiri puta. Otkucaji srca su takođe skočili sa 103 na 240 u minuti tokom lansiranja….

Dugo se nije znalo kako je Lajka okončala svoj život. U početku niko nije to pitanje ni postavljao, bar ne glasno. Važan je bio jedino osvojen politički poen. Jedno vreme se ponegde govorilo da je Lanka uspavana, zatim da je umrla od nedostatka kiseonika kada su se pokvarile neke baterije. Istina će se saznati tek oktobra 2002. Tada je Dmitrij Malašenkob, jedan od naučnika misije Sputnjik 2 otkrio da se rashladni uređaj u kabini pokvario i da je Lajka umrla u agoniji pet do sedam sati nakon lansiranja usled previsoke temperature i stresa.

Sputnjik 2 je obleteo planetu 2570 puta i zatim sagoreo, zajedno sa beživotnim telom Lajke u atmosferi.

***

11. aprila 2008. u Moskvi, u blizini vojno-istraživačke ustanove u kojoj je Laka pripremana za let u svemir, podignut joj je spomenik. Lik Lajke se nalozi na više poštanskih maraka raznih zemalja sveta. NASA je deo Marsovog tla u blizini krater Vostok nazvala po Lajki tokom misije Mars Exploration Rover. Lik Lajke je isklesan u Komemoracionoj ploči koja se nalazi u Zvezdano gradu.

***

Za mene je kraj priče o Lajki suviše tužan i zato rado verujem u priču Intervention, Džulijana Meja po kojoj je napredna vanzemaljska civilizacije Lajku spasla strašne smrti te je ona nastavila svoj život u jednom drugom, mnogo boljem svetu.

 

Članak u AM

Besmrtna Lajka

Kobasica u kosmičkoj kapsuli

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži